SPAKOVALI KOFERE I OTIŠLI U NORVEŠKU: Evo kakav je život dva Crnogorca u Skandinaviji i kako tretiraju radnike sa Balkana!

Zemlja fjordova i jezera, koju nazivaju i zemljom polarnih noći, Norveška je od najsiromašnije države na Skandinavskom poluostrvu u kojoj je nekada vladala i glad, postala jedna od najbogatijih država Evrope, a samim tim i najprimamljivija za rad i za život.

Čini se da nije bilo teško odabrati lokaciju van Balkana na kojoj bi gradili svoju i budućnost svoje porodice, ali bilo je potrebno i da se kockice poslože da bi se krenulo u priču koja bi im donela bolji život.

- Splet raznih okolnosti doveo je do mogućnosti za zaposlenjem u jednoj uspešnoj kompaniji iz Osla. Nije bilo nekog dugog i strateškog planiranja, više stvari se posložilo i odlučio sam da probam. Od odluke da pošaljem prvi CV do preseljenja prošlo je manje od dva meseca. Ovo sigurno ne treba uzeti kao pravilo, bio je to izuzetak da tako brzo se stvari poslože. Obično je proces traženja posla malo duži, i naravno zavisi od situacije na tržištu rada i uslova za različite profesije. Kao programer bilo je jednostavno doći do posla i znanje iz Crne Gore je vrlo relevantno i lako prenosivo na ovo tržište - prenosi svoje iskustvo rođeni Podgoričanin Dino Rastoder koji je zaposlen u DNB banci, najvećoj finansijskoj instituciji u Norveškoj.

Za ovih deset godina nikada niko nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendima, sa odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali uvek je to bilo planirano i to je bio moj izbor.

Ni drugom sagovorniku “Vijesti”, građevinskom inženjeru Bošku Janjuševiću nije bilo teško da se odluči u kom pravcu da krene kada je odlučio da napusti Balkan.

- Ja sam imao priliku da nakratko posetim Norvešku 2013. godine, kada je i počela moja misija traženja posla ovde. Odabrao sam Norvešku zbog visokog standarda života, napredne socijalne politike, ekološke svesti i prilika za lični i profesionalni razvoj. Bilo je potrebno dosta upornosti i odlučnosti dok sam tražio posao, ali se na kraju isplatilo. Prvo sam se zaposlio u jednoj naftnoj kompaniji u Kristijansandu, na jugu zemlje. Već nakon godinu, morao sam da tražim novi posao ili da napustim Norvešku. Novi posao dobio sam u kompaniji “Norsk Hydro”, koja je jedna od najvećih proizvođača aluminijuma u svetu. Moja iskustva su do sada bila prilično pozitivna i ja sam zadovoljan svojim odabirom - ističe Janjušević koji radi kao projekt menadžer srednjih i velikih investicionih ulaganja.

Uzajamno poštovanje

Na poslovni ambijent su se lako navikli jer su, kako kažu, prednosti u odnosu na naše prostore velike, a kao glavnu ističu poštovanje od strane kolega i nadređenih, bez obzira na kojoj se poziciji radnik nalazi u firmi.

- Moje iskustvo u Norveškoj u vezi je sa manjom kompanijom, ali i za jednu od najvećih. Mogu reći da glavni utisak iz ovih kompanija jeste uzajamno poštovanje. Bez obzira na kojoj si poziciji, sa kojim iskustvom dolaziš, uvek ćeš biti saslušan i uvažen. Znanje i trud se izuzetno cene. Kvalitetan odnos između posla i familije je iznad svega. Naravno da se ne treba zanositi da je sve idealno i savršeno. Normalno je da u svim kompanijama ima borbe za pozicije, borbe za pažnjom i dokazivanjem. Ali, za ovih deset godina nikada niko nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendima, sa odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali uvek je to bilo planirano i to je bio moj izbor. Veliki projekti zahtevaju požrtvovanost i veliki rad, ali su uvek nagrađeni - ističe Rastoder u razgovoru za “Vijesti”.

Prema njegovim rečima, za Norvešku je karakteristično funkcionisanje sistema u kojem nedostaje puno kvalitetnih radnika.

- Onda se svi bore za dobrog radnika i poštuju doprinos koji isti ostvaruje. Samo poslovanje je u potpunosti zasnovano na tome ko može da ostvari bolji proizvod ili uslugu, dakle ko može da pobedi u realnoj tržišnoj utakmici. Dok je u Crnoj Gori većina poslova u sprezi sa nekim nepoznatim tržišnim faktorima, na primer prijateljstva, kumovi, partija i slično - ističe Rastoder.

I uravnoteženost između poslovnog i privatnog života je ono što razlikuje poslovni ambijent u Norveškoj od onog u Crnoj Gori.

- Razlike u poslovanju uključuju veću transparentnost, manju agresivnost, efikasnije procedure, veći fokus na radnička prava i zdravlje, te bolju ravnotežu između poslovnih obaveza i privatnog života. Od samog razgovora za posao nailazite na veliku profesionalnost. Već se tada može primetiti da se cene isključivo ljudske i profesionalne karakteristike. Poslovni ambijent u Norveškoj je transparentan, podržava ravnotežu između posla i privatnog života, te naglašava timski rad i inovacije - kaže Janjušević.

S obzirom na prethodno dugogodišnje stanje u državi, kao i trenutno stanje bez naznaka da može doći do nekih značajnih promena, naši dugoročni porodični planovi nisu vezani za Crnu Goru. Ako se povratak nekada i desi, to bi isključivo bilo iz privatnih razloga.

Prilagođavanje samom načinu života na Skandinavskom poluostrvu, takođe, nije išlo teško jer je i tu mnogo benefita odmah izašlo na površinu i čini se da upravo te povlastice veoma efikasno ublažavaju nostalgiju za rodnim mestom.

- Život u Norveškoj karakteriše visoki standard, sigurnost, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, te veći fokus na kvalitet života u odnosu na Crnu Goru i Balkan. Razlike uključuju manju birokratiju, veću ekološku osvešćenost i zainteresovanost za boravak u prirodi - naglašava Janjušević.

Život u novoj kulturi prepun je i novih iskustava, ali i izazova.

- U Norveškoj ono što ti pripada to i dobiješ, dok na Balkanu to skoro pa da zavisi od toga koliko imaš sreće. Uvek ponavljam da je dovoljno stresno da posle deset godina nikad nisi siguran da si pravilno izgovorio ulicu u kojoj živiš. Da počnemo od toga, pa sve ostalo. Puno zavisi od osobe, navika i potreba. Neko se lakše pronađe ovde, a neko teže. Ja sam pronašao puno stvari koje mi prijaju. Od prirode, sistema, grada, ljudi, navika, hrane. Ali, sve to sam više ili manje imao i u Crnoj Gori. Plus, bio sam siguran kako se izgovara ulica u kojoj živim - kaže Rastoder.

Nikad ne reci nikad

Za Norvežane Rastoder kaže da su vrlo iskreni ljudi, znatiželjni i otvoreni.

- Neko bi rekao hladni, bez temperamenta i slične učestale karakteristike. Verovatno za nas bi isto tako rekli da smo bučni, agresivni, lenji. Ni jedno ni drugo nije istina. Različite kulture komuniciraju na različite načine. Život u multikulturalnoj državi te nauči da obratiš mnogo više pažnje na to. Nauči te kako komunicira jedan Norvežanin, kako jedan Indijac, a kako jedan Portugalac - naglašava on.

Voleli bi da pomognu i doprinosu Crnoj Gori znanjem, ali o povratku, rođeni Nikšićanin, koji je poslovnu karijeru pre odlaska na Skandinavsko poluostrvo gradio u Beogradu, sada ne razmišlja.

Što se tiče povratka u Crnu Goru, Rastoder kaže – nikad ne reci nikad.

- Da budem iskren, ovde sam našao način života koji meni odgovara trenutno i nema nekog velikog podsticaja zašto bi razmišljao o povratku. Iz Crne Gore najviše mi nedostaju familija i prijatelji. Na moju sreću ovde imam i puno dobrih prijatelja iz Crne Gore koji su doselili u poslednjih deset godina. To puno olakšava boravak - ističe on.

I ako su oni u pečalbu krenuli pre deset godina u hladnu Skandinaviju i s obzirom na to da imaju dosta pozitivnih iskustava, kažu da bi, ipak, želeli da se stvore uslovi da mladi iz Crne Gore dolaze u Norvešku isključivo da vide “Aurora Borealis”, ili se dogovore o nekom velikom ugovoru za proizvod ili uslugu koji prave u Crnoj Gori, a nikako da se sele.

kurir.rs/Vijesti