PRAKTIKANTI VIŠE NEĆE RADITI ZA DŽABE: Gazde će svaku praksu morati da plate, nema uzaludnog trošenja vremena - SADA SVE IDE U CV
Foto: Shutterstock, Ilustracija

predlog

PRAKTIKANTI VIŠE NEĆE RADITI ZA DŽABE: Gazde će svaku praksu morati da plate, nema uzaludnog trošenja vremena - SADA SVE IDE U CV

Moj biznis -

Nakon predloga Evropske komisije da se uvede zakon u EU koji bi garantovao da se mladi plaćaju prilikom obavljanja posla tokom trajanja praksi, pitanje je koliko je takav scenario moguć i u Srbiji i od čega zavisi.

Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad navodi da je u pripremi takozvana 'Direktiva o radnim praksama' (Traineeship Directive). Međutim dodaje da je tekst Direktive tek u fazi predloga, a da je ostalo još nekoliko koraka (usaglašavanja) do konačnog izgleda.

- Znajući kakva je praksa u organima EU sva je šansa da će izmena i dopuna biti - rekao je on.

Mladi
foto: Shutterstock

- Najveća vrednost Direktive je svakako u tome što posvećuje veliki prostor suzbijanju takozvanih 'lažnih praktikanata', odnosno nedozvoljenih praksi poslodavaca kada se neko prijavljuje kao praktikant, a da to zapravo nije, jer radi redovne poslove kao i drugi zaposleni (samo dobija značajno nižu zaradu). Radne prakse su povezane sa procesom sticanja znanja i iskustava, tako da je profesionalni kapacitet praktikanta nakon obavljene prakse uvećan.

Dodaje da kod lažnih praksi toga nema, već se jednostavno koristi mogućnost da se neko lice prijavi kao praktikant iako to nije. Prema Direktivi, postojaće nulta tolerancija za takvo postupanje poslodavaca u budućnosti.

- Postoji, međutim, i dosta kritika na tekst Direktive. Ako se pogleda definicija praktikanta, vidi se da nije sasvim jasno da li su njome obuhvaćeni i studenti, ili su samo u pitanju lica koja su završila formalno obrazovanje pa stupaju na radnu praksu u smislu pripravništva. Takođe, nacionalnim organima se ostavlja da utvrde kada će neko lice biti plaćeno jednako kao redovni zaposleni, a kada se može platiti manje - kaže on.

Imajući u vidu širinu koja je ostavljena nacionalnim organima, može se strahovati da će postojati prostor da se ova situacija koristi previše često. U tom slučaju će praktikanti dobijati manje zarade od redovnih radnika, a nacionalne vlasti će odlučivati o njihovom rasponu. Svakako ne dolazi u obzir da budu plaćeni niže od minimalne zarade, ali drugih ograničenja nema.

devojka, biljka, posao
foto: Shutterstock

ReljanovićPRAKTIKANTI smatra da je bitna zamerka i to što se državama članicama u potpunosti ostavlja na uređenje sistem nadzora, što nije realno jer većina njih nemaju kapacitete da se ovim pitanjem posebno bave.

- Upravo zbog navedenih kritika mi se čini da je još uvek rano pričati o konačnim rešenjima, ali se svakako može reći da je Direktiva progresivna, da je korak u pravom smeru, i da na neki način predstavlja finalnu fazu ukidanja besplatnog rada u Evropskoj uniji. Do sada je jedina kategorija lica koja je legalno mogla da se podvede pod besplatni (ili nesrazmerno malo plaćeni) rad, bila upravo kategorija radnika na stručnom usavršavanju (praktikanti, pripravnici, i slično). Ovo je dovodilo do velikih zloupotreba i značajne radne eksploatacije, naročito mladih lica, što je opet dovelo do radnih migracija mladih stručnjaka u one države koje su garantovale bolji tretman pripravnika. Bez obzira na to kako bude izgledao konačan tekst Direktive, trebalo bi se ugledati na primer EU i pozabaviti se brojnim primerima legalnih i nelegalnih praksi koje su aktuelne i u Srbiji.

Reljanović smatra da Direktiva postavlja osnovne standarde i ide ka tome da nijedan rad kod poslodavca ne može biti neplaćeni rad.

- Uostalom, pravo na zaradu, odnosno naknadu za uloženi rad, jedna je od osnovnih komponenti ljudskog prava na rad - tako da se u tom smislu samo nacionalni pravni sistemi usaglašavaju sa međunarodnim standardima rada - jasan je on.

dualno obrazovanje, rad, posao, zaposlenje, plata
foto: Shutterstock

On takođe navodi da kada je reč o pitanju poslodavaca u Srbiji i njihovog dodatnog finansijskog opterećenja, mora se najpre reći da ne postoji opravdanje za dosadašnje prakse - besplatan rad u uslovima tržišne privrede jednostavno predstavlja anomaliju, a u odnosu na druge poslodavce i nelojalnu konkurenciju.

- Velike kompanije u Srbiji su i do sada tražile načine da legalnim putem angažuju i plate svoje pripravnike, Zakon o radu daje sasvim dovoljno mogućnosti za tako nešto (osim u slučaju praktikanata koji se usavršavaju bez završenog formalnog obrazovanja). Poslodavac koji svoj proces rada zasniva na besplatnom radu, nije zapravo poslodavac niti zaslužuje da se tako nazove.

- Iskreno verujem da takvih primera ima malo u privatnom sektoru, dok se u javnom sektoru (javnim službama) često pojavljuje stažiranje kao oblik besplatnog rada - to će morati da se promeni. Mislim da će većina poslodavaca pozdraviti napredak u rešavanju ovog pitanja. Takođe mislim da će ova Direktiva značajno uticati i na preispitivanje potrebe za postojanjem posebnog zakona kojim se uređuju radne prakse, kao i njegove sadržine. Kao što znate, ovaj propis je do sada dva puta povlačen iz procedure za usvajanje, pre svega zbog nedovoljno konkretnih rešenja kada je reč o režimu rada praktikanata. Osnovni ciljevi i mehanizmi Direktive se sa druge strane mogu veoma efikasno inkorporirati u postojeći Zakon o radu - zaključio je Reljanović.

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track