Sandra Mikolić, po struci administratorka, u jednom trenutku je spletom okolnosti počela da radi u second hand prodavnici gde joj je sinula ideja da se posveti prenameni tekstila.
Tamo je uvidela koliko robe dvaput mesečno stiže u dućan i koliko nje je jedva nošena pre nego je odbačena. Nakon tog iskustva i njene generalne brige za životnu sredinu, počela je da radi prenamenu starih pantalona u torbe, kao i majica u jastučnice na šivaćoj mašini svoje svekrve.
Šteta ne iskoristiti
Prenamena tekstila je pre dve godina postala njena glavna okupaciju, pa je otvorila i svoj obrt. Tako je, podstaknuta onim što je videla, od vlastite ekološke osvešćenosti otišla korak dalje i zakoračila u zelenu, održivu privredu.
- Sve je krenulo od ljubavi prema prenameni odeće koju sam pre nosila, a bila je u dobrom stanju i šteta ju je bilo ponovo ne iskoristiti. Puno se ljudi čudi kako uspem od košulje da napravim jastučnicu, ali i to je moguće. Društvene mreže pune su takvih kreativnih ideja o prenameni - pojašnjava Mikolić.
Njen brend CiF, u sklopu kojeg je već napravila brojne reciklirane rukotvorine, najpre je ekološki. Mikolić svedoči kako voditi eko obrt ne predstavlja izazov u nabavci sirovine, jer tekstilnog otpada, nažalost, ima i previše, dok je veća prepreka edukacija potrošača.
- Dosta je izazovno edukovati ljude o takvoj vrsti gotovog proizvoda, jer većina je još uvek skeptična i radije poseže za kupovinom novog proizvoda niže cene. Međutim, moram reći da stvari polako idu nabolje, sve je više osveštenih potrošača koji uviđaju vrednost proizvoda izrađenog prenamenom - kazala je Mikolić.
Sve što napravi i proda pomaže u smanjenju tekstilnog otpada i naglašava kako joj je drago što njeni kupci brinu o važnosti održivog razvoja i podržavaju lokalne obrte. Kupci su većinom mlađi ljudi koji žele unikatne i jedinstvene predmete kojim će se izdvojiti iz mase. Nije mogla da izdvoji jedan posebno popularan proizvod, već kaže kako se leti više prodaju rančevi i torbe, a zimi jastučnice i kecelje.
Materijal koji koristi pronalazi u second hand trgovinama ili ga dobija od prijatelja i rodbine.
- Za ime CiF odlučila sam jer predstavlja zatvarač koji koristim kod šivenja jastučnica i etuija, svojih prvih proizvoda. Komadić cifa stavljam i na svaki proizvod umesto ušivene trakice, što predstavlja brend bez dodatnog tekstualnog opisa - rekla je Mikolić.
Obrtnica je veliki pobornik koncepta 'zero waste' koji predstavlja način života sa što manje otpada. Taj koncept podstiče ljude da razmišljaju o svakodnevnim potrošačkim navikama, nepotrebnim kupovinama i pronalaze načine kako da smanje otpad i iskoriste proizvod više puta.
- Zero waste primenjujem tako da starom tekstilnom otpadu produžavam život u drugim oblicima. Od pamučnog materijala koji mi više ne koristi u originalnom obliku napravim cegere, torbe, jastučnice, etuije i kecelje. Svaki proizvod je funkcionalan, lako održiv, periv i višekratan, ali, pre svega, unikatan - izjavila je Mikolić i dodaje kako proizvod nastao prenamenom izaziva osmeh i budi sećanje, jer je nastao od drage stvari koja je stajala u ormaru i od koje se nismo mogli rastati.
Poprilično suprotno od 'zero waste', što u prevodu znači nula otpada, ekološki su učinci modne i tekstilne industrije na životnu sredinu. Modna industrija velik je i uticajan deo globalne privrede s vrednošću većom od 2,5 triliona američkih dolara i u kojoj je širom sveta zaposleno više od 75 miliona ljudi.
U celini, predviđa se da će modna industrija ostvariti međugodišnji rast maloprodaje između dva i četiri odsto u ovoj godini. Spektakularan rast modna industrija imala je između 2000. i 2014. godine, ali, uprkos odličnim rezultatima s poslovne strane, poprilično zabrinjava njen učinak na životnu sredinu.
Razgrađuje se 200 godina
Naime, 85 odsto svih tekstila svake godine odlazi na odlagalište, a pranje pojedinih vrsta odeće šalje značajnu količinu mikroplastike u okean. Bacanjem odeće koja je još uvek iskoristiva, ne samo da se uzalud troši novac i resursi, već je problematično koliko dugo materijalima koji se koriste u modnoj industriji treba da se razgrade.
Prema nekim procenama, reč je o razdoblju od oko 200 godina, a tekstil tokom procesa razgradnje stvara metan i izlučuje otrovne hemikalije i boje u tlo i podzemne vode. U 2020. godini potrošnja tekstila u Evropskoj uniji bila je treći najveći zagađivač voda i tla, te peti najveći potrošač sirovina i zagađivač po količini emisije stakleničkih plinova
Baš zato, važno je okrenuti se održivoj modi i dužem korišćenju odevnih predmeta koje već posedujemo, a ako imate neku dragu majicu koju biste voleli da prenamenite, Mikolić će rado to uraditi.
- Za sada korišćene odeće i kućnog tekstila imam dovoljno, tako da ne primam donacije, ali ako neko ima neki komad odeće od koje se ne može odvojiti, neka se javi, pa možemo dogovorom produžiti život dragoj stvari u drugom obliku - poručuje ona.
kurir.rs/Poslovni dnevnik
NE PROPUSTITE
