Pre deset godina Maja Popović Starec odlučila je da napusti siguran posao i otvori sopstvenu školu engleskog jezika. Tada nije mogla da zamisli da će veoma brzo to postati škola u kojoj se svake godine okuplja oko 200 učenika, da će zajedno ići na planine, na more, družiti se i učiti engleski uz zabavu. Njeni prvi đaci danas su uspešni studenti, a mnogi se i dalje vraćaju zbog druženja.
Kada se seća početaka, kaže da nije bilo lako. Kao samohrana majka dala je otkaz u Institutu za strane jezike, sa 100 evra u džepu otišla u Agenciju za privredne registre i osnovala Evropski centar za jezike Bond. Potom je zakupila prostor i počela sa časovima koje je držala svojoj ćerki i njenim drugarima. O engleskom jeziku i nastavničkom poslu znala je mnogo, ali o preduzetništvu i vođenju posla skoro ništa.
- Znala sam da moram da uspem, jer ništa drugo nije bilo opcija. Moj posao je moj izvor prihoda za život, otplaćivala sam kredit, tako da sam radila mnogo da napravim uspešnu školu - priča Maja Popović Starec za „Infostud“.
Takođe, napominje započela posao bez reklame, osim one koju smatra najboljom, a to je preporuka.
- Bez ikakve reklame, osim one najbolje, „od usta do usta“, škola je brzo počela da raste. Tek ovog leta napravili smo profil na Instagramu. Nalazimo se u Beogradu, na Dorćolu, i prvo su počela da dolaze deca iz kraja, a onda, na njihovu i preporuku roditelja, i drugi đaci – navodi Maja za Infostud.
Kroz iskustvo do vođenja škole
Kaže, od detinjstva je znala da će biti nastavnica. Kada je završila Filološki fakultet u Beogradu, a potom i master studije u Škotskoj, Maja nije odmah krenula preduzetničkim putem, iako je oduvek priželjkivala da ima sopstvenu školu.
Zaposlila se u Institutu za strane jezike, u Beogradu, dosta vremena provela na usavršavanjima u Velikoj Britaniji, i sve vreme puno učila. Organizovala je kampuse za učenje jezika, vodila decu u Englesku, usput bila uključena i u organizaciju FEST-a i, kako kaže, svako to iskustvo donelo joj je važno znanje za vođenje škole.
U Institutu je provela punih 18 godina i tu je, dodaje, naučila mnogo o samoj metodici nastave.
- Institut je bio najbolje mesto za učenje stranih jezika. I moja ćerka je tu išla na časove i kada je ona krenula u peti razred, odlučila sam da je vreme da osnujem svoju školu i osavremenim metod, kako bi časovi bili malo drugačiji i interesantniji - kaže naša sagovornica.
Isto tako, htela je da uči decu po svom metodu, koji je tokom godina osmislila.
- Plašila sam se i da li će biti dovoljno đaka, ali i da li ću naći nekoga ko će sa mnom želeti da radi po tom metodu. I pored svih tih strahova, škola je počela da raste, od 25 došli smo do 200 učenika godišnje - priča ona.
Druže se i putuju zajedno
Časovi u „Bondu“ su, objašnjava, drugačiji. Kako se škola nalazi u Centru za kulturu „Parobrod“, često zajedno pogledaju neku izložbu ili film koji se daje u tom prostoru, pa o njima pričaju na engleskom. Druže se, putuju zajedno i na putovanjima, uz skijanje, plivanje i šetnju u prirodi, sa lakoćom usvajaju i nova znanja. Tokom leta, oni koji imaju veliko znanje i čiji roditelji to žele, sa Majom odlaze u Englesku ili Ameriku, na dodatno usavršavanje.
Maja Popović Starec sa učenicima na letovanju
- Od samog početka organizujemo kampove. I u Institutu sam bila rukovodilac sektora za kampove, pa sam tu već imala veliko iskustvo. Idemo na skijanje, leti u Grčku na more, a sve to je vrlo porodično. Uvek i deo roditelja ide sa nama. U međuvremenu, ja sam, u drugom braku, dobila još dvoje dece, tako da putujemo kao neka mala komuna. Tu su i moja i druga deca i njihovi roditelji. Pored učenja, svi se jako lepo družimo - ističe Maja.
Napominje da su joj najveća preporuka najstarija ćerka i njeni drugari, koji sada imaju 20 godina i bili su njena prva generacija.
- Ta deca fenomenalno govore engleski, i odlični su skijaši. Imam neke studente koji i dalje dolaze kod mene, jer osećaju da pripadaju našoj maloj zajednici, a mnogi su imali i praksu kod mene. Kada pitam roditelje zašto im deca uče baš u „Bondu“, oni kažu da se tu svi osećaju komotno, da im prija što je prava porodična škola i da žele da održe taj kontinuitet - navodi Maja za Infostud.
Metod drugačiji – uče i uz pesmu
Svakako, dodaje, presudan je kvalitet nastave. Za svoj metod kaže da je drugačiji, a otkriva i po čemu se njena škola razlikuje od ostalih.
- Postoji nekoliko veoma dobrih škola jezika u Beogradu, ali, nažalost, i mnogo suprotnih primera. Rade i ljudi koji nisu filolozi i koji ne znaju ništa o nastavi. Kada sam birala ljude koji će da rade kod mene, uvek sam vodila računa da to budu kvalitetne osobe i profesionalci i da mogu da se prilagode metodu po kome radim. Nije baš pohvalno, ali i dalje većinu časova držim sama. Ako želi da održi kvalitet, čovek mora da ostane u nastavi, da učestvuje u svemu. Svaki čas ima čvrstu strukturu, učimo ih engleski-engleski, a ne srpski-engleski, tj. ne želimo da pričaju tako što će u glavi da prevode rečenice sa srpskog na engleski, već da usvajaju konstrukcije i izraze koje koriste ljudi kojima je engleski maternji jezik. Nikada se ne oslanjamo samo na jedan udžbenik, jer svaki je dobar, ali nijedan nije savršen. Pišemo sopstvene kurikulume za svaki tečaj - objašnjava Popović Starec.
Sa školom „Bond“ zajedno idu i na skijanje
U ovom poslu, dodaje, nema uspeha bez posvećenosti, strpljenja i ljubavi. Smatra da se rad sa decom ne sme posmatrati kao bilo koji drugi biznis.
- Moraš dobro da poznaješ svako dete, da se baviš njime, da znaš kako napreduje. Ne može samo da budeš vlasnik i šef. Sve što je serijsko i namenjeno brzoj zaradi, deca i roditelji lako prepoznaju, kao što osete i kada ste posvećeni - komentariše Maja.
Neminovno je posedovanje i korektnog odnosa sa ljudima sa kojima se radi, kao i da vrednovanje tuđeg rada.
- Trudim se da profesori uvek budu zadovoljni uslovima u mojoj školi. A mladima uvek savetujem da budu strpljivi i posvećeni i da će uspeh sigurno doći. Slogan naše škole je „My word iz my bond“, što bi u slobodnom prevodu na srpski bilo „Naša reč je dato obećanje“.
Za kraj je naglasila i da se u školi mnogo peva, kako na časovima, tako i na kampovima.
- Uz pesmu se jezik najbolje uči. Vežbaju se izgovor, fraze, ali i nastup, oslobađanje od treme. Uvek krećemo sa Bitlsima, a potom prelazimo na Kvin, Ramonse, Kleš i druge. To je u isto vreme i zabavno, ali i veoma koristan način usvajanja znanja - zaključuje Maja Popović Starec.
kurir.rs/Poslovi Infostud
NE PROPUSTITE
