"Ljudi su ovde oduvek bili preduzimljivi" Predsednica CREATECH Bulgaria otkriva šta je najveća prednost Srbije, naši talenti mogu da pokore digitalno tržište
- Genoveva Hristova-Mari kaže da je Srbija van EU izolovanija, ali da je velika prednost ovdašnja preduzimljivost i saradnja u regionu. Kao rešenje vidi digitalni koridor Niš-Sofija-Solun za bolje umrežavanje kompanija.
- Predsednica CREATECH Bulgaria poručuje da bez inovacija nema ozbiljnog biznisa, a AI treba koristiti za napredak, ne za lenjost. Upozorava i da ljudska kontrola ostaje neophodna, posebno u osetljivim oblastima.
Digitalna scena i startap ekosistem u Jugoistočnoj Evropi prolaze kroz period dinamičnog razvoja, a regionalna saradnja predstavlja ključni faktor za pozicioniranje Balkana na globalnom tržištu. Genoveva Hristova-Mari, predsednica CREATECH Bulgaria, u razgovoru za Biznis Kurir podelila je svoja zapažanja o razlikama i prednostima tržišta Bugarske i Srbije, važnosti inovacija, kao i o pravom načinu korišćenja veštačke inteligencije u modernom poslovanju.
Regionalna saradnja i prevazilaženje izolacije
Upoređujući nivo razvoja digitalne scene u Bugarskoj i Srbiji u odnosu na ostatak Evrope, Hristova-Mari ističe da je članstvo Bugarske u Evropskoj uniji donelo značajno ubrzanje procesa, jer EU podstiče države da budu spremnije i konkurentnije kako ne bi ostale na dnu. Sa druge strane, specifična pozicija Srbije nosi i izazove, ali i izuzetne prednosti.
- Srbija je, s obzirom na to da je van EU, malo izolovanija, što predstavlja ograničenje, ali su ljudi ovde oduvek bili veoma preduzimljivi. Ono što mi se zaista dopada u Srbiji jeste vaša preduzimljivost. Događaji posvećeni saradnji izuzetno važni - istakla je ona.
Kao jedno od rešenja za prevazilaženje ovih ograničenja, ona predlaže formiranje takozvanog digitalnog koridora. Prema njenim rečima, povezivanje na relaciji Niš-Sofija-Solun moglo bi značajno da pomogne u umrežavanju kompanija, uprkos preprekama koje donosi izolacija.
Inovacije kao uslov opstanka u biznisu
U savremenom poslovnom svetu, inovativnost više nije opcija, već osnovni uslov za opstanak. Hristova-Mari nudi realističnu sliku onoga što čeka kompanije koje odbijaju da se menjaju.
- Ili prihvatate inovacije ili ste mrtvi u poslu. Ako ne uvodite inovacije i niste ispred svojih konkurenata, ne možete imati ozbiljan biznis. Mogli biste na taj način da platite neke račune i odete na odmor, ali nećete biti vrhunski lideri. Nećete biti moćna kompanija koja obezbeđuje zaposlenje za čitav grad, već ćete biti samo u redu. Inovacija je ključni faktor za uspeh i ostavljanje nasleđa.
Biti inovativan, kako objašnjava, zahteva hrabrost, plivanje uzvodno i razmišljanje van ustaljenih okvira, što su koraci na koje mnogi nisu spremni. Iz svog dugogodišnjeg iskustva, ona izdvaja dve najvažnije poslovne lekcije:
- Uvek idite tamo gde nema nikoga. Iako je to često zastrašujuće, potrebno je pokazati hrabrost i istraživati nepoznate terene.
Ne čekajte da budete potpuno spremni. Perfekcionizam i čekanje pravog trenutka mogu biti pogubni.
- Morate biti brzi i hrabri, inače će neko drugi zauzeti vaše mesto - savetuje ona.
Veštačka inteligencija: Alat za inovatore, a ne izgovor za lenjost
Veštačka inteligencija (AI) danas predstavlja ogromnu prednost, ali njen stvarni učinak zavisi isključivo od načina na koji se koristi. Iako AI pruža brzi pristup informacijama, on sa sobom nosi i rizik od usvajanja pogrešnih radnih navika.
- Mnogi ljudi koriste veštačku inteligenciju samo da bi bili lenji. Ranije smo se borili za pristup informacijama, odlazili u biblioteke, a sada jednim klikom možete dobiti odličan esej ili bilo šta drugo. Međutim, ključ je u tome kako koristite AI da biste bili inovativniji i ispred drugih. To će napraviti razliku između uspešnih preduzetnika i onih koji varaju i koji su lenji.
Govoreći o narednih pet godina, ona predviđa snažan razvoj agentne veštačke inteligencije (agentic AI), ali upozorava na neophodnost ljudske kontrole. AI nam može pomoći da budemo efikasniji, ali ljudska verifikacija ostaje nezamenljiva, veštačka inteligencija ne može samostalno prepisivati lekove niti lečiti ljude.
Mladi talenti kao snaga Jugoistočne Evrope
Osvrćući se na napredak regiona u poslednjoj deceniji, Hristova-Mari ocenjuje da se Jugoistočna Evropa razvija izuzetno dobro u poređenju sa ostatkom kontinenta. Pristup AI tehnologijama omogućava lokalnim kompanijama da se, uz prave resurse, ravnopravno takmiče sa velikim globalnim igračima.
Glavni adut regiona leži u mladim, obrazovanim talentima sa lokalnih univerziteta. Dok se starije evropske ekonomije suočavaju sa recesijom i krizama, upravo njima nedostaje taj mladi kadar.
- Mislim da možemo iskoristiti ovu priliku da pomognemo Evropi u celini da postane konkurentnija. Jugoistočna Evropa može pomoći ostalim evropskim zemljama jer postoji ogroman potencijal u našim talentima. Ovo je neiskorišćeno područje i upravo zato veliki broj investicija dolazi u naše zemlje. Treba da iskoristimo tu šansu.
Njena vizija za blisku budućnost oslanja se na pametno korišćenje dostupnih tehnologija, uz nadu da će alati poput veštačke inteligencije pomoći ljudima da postanu ne samo kreativniji i efikasniji, već i obzirniji prema životnoj sredini i svetu u kojem žive.
Biznis Kurir
