Lekovi bi mogli da poskupe 900 odsto: Ovi važni medikamenti su prvi na udaru zbog novih pravila EU
Nova direktiva Evropske unije o otpadnim vodama mogla bi da dovede do poskupljenja i nestašica lekova u Hrvatskoj. Farmaceutska industrija upozorava da bi zbog novih pravila proizvodnja mnogih lekova postala neisplativa i, uz podršku hrvatskih evroparlamentaraca, traži odlaganje primene direktive. Prema predlogu, upravo bi proizvođači lekova trebalo da snose većinu troškova dodatnog prečišćavanja vode od mikročestica i ostataka lekova koje klasični sistemi ne mogu da uklone.
Prema novoj direktivi, proizvođači lekova trebalo bi da pokriju čak 80 odsto troškova uvođenja naprednih tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda. To je izazvalo oštru reakciju u industriji, iz koje poručuju da bi takav teret mogao da ugrozi dostupnost lekova. Koliki bi uticaj na cene mogao da bude pokazuje procena iz Holandije, prema kojoj bi neki lekovi mogli da poskupe i do 900 odsto.
Upozorenja o nestašicama najjeftinijih lekova
- Ovde govorimo o tome da će svaki proizvođač za sebe morati da proceni da li može taj lek i dalje da plasira na tržište. To bi moglo da dovede do nestašica jer će najviše pogoditi ionako najjeftinije lekove, koje je proizvođačima već danas problematično da plasiraju na tržište - izjavila je Ana Gongola, predsednica HUP-Udruženja proizvođača lekova.
Na najvećem udaru našli bi se najtraženiji lekovi, poput onih za kardiovaskularne bolesti, dijabetes ili povišenu temperaturu.
Mario Vrebčević, zamenik predsednika Hrvatske lekarske komore, objašnjava situaciju:
- Kada govorimo o cenama tih lekova, pre svega govorimo iz perspektive države. Za pacijente su ti lekovi uglavnom besplatni u Hrvatskoj i velikom delu Evrope. Oni su pod stalnim pritiskom i cene im padaju već 20 godina.
Proizvođači upozoravaju da će im proizvodnja pod novim uslovima postati potpuno neisplativa.
- Tražimo odlaganje, želimo da sednemo za sto kako bismo znali šta tačno prečišćavamo i koliko to tačno košta, pa da se onda dogovorimo kako ćemo taj trošak da podelimo. Moramo tačno da znamo koliko lekovi zagađuju životnu sredinu - dodaje Gongola.
Naučnici: Direktiva je neophodna
S druge strane, naučnici ističu da je problem zagađenja voda ostacima lekova stvaran i da je direktiva neophodan korak, iako su hrvatske vode među najčistijima u Evropi.
- Poseban problem su ostaci lekova i antibiotika zato što ih konvencionalni uređaji za prečišćavanje otpadnih voda ne uklanjaju efikasno, kao ni rezistentne bakterije koje preživljavaju tretman. To nije samo problem Hrvatske, već cele Evropske unije, to je globalni problem - objašnjava Nikolina Udiković Kolić, rukovodilac Laboratorije za ekološku mikrobiologiju na Institutu Ruđer Bošković.
Ona se nada da primena direktive, koja bi trebalo da stupi na snagu 2027. godine, neće ići na štetu pacijenata i cena lekova.
Glavno pitanje koje se postavlja jeste kako uskladiti zaštitu životne sredine sa dostupnošću lekova. Najveći rizik postoji za generičke i esencijalne lekove, koji čine oko 70 odsto svih terapija u Evropi, a istovremeno imaju nisku cenu i malu profitnu maržu za proizvođače. Generički lekovi, podsećamo, su ključni za održivo zdravstvo jer smanjuju troškove lečenja uz očuvanje visokog kvaliteta.
Biznis Kurir/Poslovni.hr
