Kineske injekcije za mršavljenje preplavile tržišta u SAD i Evropi: Koštaju i do 10 puta manje, neki nisu testirani na ljudima
U skromnim poslovnim zgradama širom Kine razvija se globalni biznis koji koristi jednu od najbrže rastućih niša u farmaceutskoj industriji – peptide. Kineski prodavci sve agresivnije nude injekcione preparate kupcima u Sjedinjenim Državama, Evropi i Latinskoj Americi, podstičući rast neregulisanog, ali izuzetno profitabilnog sivog tržišta.
Eksploziju potražnje izazvala je globalna popularnost lekova za mršavljenje koji deluju na GLP-1 receptore, poput semaglutida i tirzepatida. Iako su ovi lekovi razvijeni i distribuirani kroz strogo kontrolisane farmaceutske kanale, njihov komercijalni uspeh otvorio je prostor za širu klasu terapija zasnovanih na peptidima – kratkim lancima aminokiselina koji u organizmu deluju kao signalne molekule.
Peptidi terapijska alternativa
Za razliku od klasičnih lekova, peptidi se među influenserima sve češće promovišu kao terapijska alternativa, uz tvrdnje da imaju manje neželjenih efekata i širok spektar primene. Na društvenim mrežama predstavljaju se kao rešenja za poboljšanje sna, pamćenja, elastičnosti kože i opšteg zdravlja. Problem, međutim, nastaje jer mnogi od ovih spojeva nisu odobreni za upotrebu kod ljudi, dok se deo njih prodaje na sivom tržištu zbog visoke cene i obaveznih recepata u apotekama.
Financial Times navodi da su stotine kineskih trgovaca poslednjih godina preusmerile poslovanje ka izvozu peptida zapadnim kupcima. Tako je nastala paralelna i izrazito netransparentna ekonomija u kojoj se farmaceutska proizvodnja, digitalni marketing i alternativni platni sistemi prepliću van domašaja regulatornog nadzora.
- Ranije sam prodavao papir, ali je potražnja pala zbog usporavanja ekonomije. Peptidi su se pokazali kao daleko isplativiji posao - rekao je jedan prodavac koji je želeo da ostane anoniman.
Prema procenama izvora iz industrije, danas postoji oko hiljadu kineskih prodavaca koji ciljaju isključivo inostrana tržišta, a njihov broj raste iz meseca u mesec. To ide u korist kupcima, jer povećana konkurencija dodatno obara cene. Dok se, na primer, deset bočica BPC-157 ili semaglutida u SAD prodaje za nekoliko stotina, pa čak i hiljadu dolara, kineski dobavljači iste količine nude po ceni od 60 do 70 dolara.
Na stotine prodavaca iz desetak fabrika
Iako prodavaca ima na stotine, većina peptida potiče iz svega desetak fabrika smeštenih u industrijskim klasterima Šenžena i Čangšaja. Ovi pogoni su prvobitno proizvodili aktivne farmaceutske supstance za legalnu industriju, da bi deo kapaciteta kasnije preusmerili ka znatno unosnijem sivom tržištu.
Između proizvođača i krajnjih kupaca danas postoji više slojeva posrednika, što dodatno otežava praćenje porekla proizvoda. Prodavci često tvrde da ne znaju ko tačno proizvodi peptide, čime pokušavaju da umanje sopstveni rizik.
Poslovni model snažno se oslanja na digitalne kanale. Prodavci se oglašavaju putem platformi za prekograničnu trgovinu, društvenih mreža i aplikacija za razmenu poruka. U pojedinim kancelarijama prodajni timovi koriste alate poput ChatGPT-a za izradu promotivnih poruka, dok zapadni influenseri reklamiraju proizvode u zamenu za provizije. Plaćanja često počinju preko PayPala, ali se sa rastom obima narudžbina prelazi na kriptovalute, čime se izbegavaju naknade, regulatorna ograničenja i finansijski nadzor. Deo pošiljki ipak biva zadržan na carini i nikada ne stigne do kupaca.
Kineske vlasti su poslednjih godina pojačale kontrolu domaće prodaje neregulisanih GLP-1 lekova, uz pokretanje desetina krivičnih postupaka i izricanje visokih novčanih kazni. Ipak, rezultat toga je da su jeftini kineski peptidi danas gotovo nedostupni kineskim potrošačima, dok se istovremeno u velikim količinama plasiraju na zapadna tržišta.
Biznis Kurir/Jutarnji