Oglasila se NBS: Kome trebaju neistinite interpretacije Izveštaja o inflaciji
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala "Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije. U članku se navodi da se projekcija iz Izveštaja o inflaciji razlikuje od navoda koje je na konferenciji na kojoj je predstavljen izveštaj iznela guverner Jorgovanka Tabaković, što ne odgovara činjenicama.
Iz tog razloga, ukazujemo na sledeće činjenice koje su jasno komunicirane i na konferenciji i u samom izveštaju:
- Nakon završetka trajanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ne očekuje se veći rast cena, jer će donošenje sistemskih zakona kojima će se unaprediti regulacija tržišta sprečiti pojavu nepoštenih trgovinskih praksi i doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja Uredbe.
- U prilog tome govori i projektovana inflacija koja će se do septembra ove godine kretati oko centralne vrednosti cilja od 3%.
- Od septembra zbog delovanja efekta niske baze iz istog meseca 2025. godine, kada je Uredba stupila na snagu, očekujemo da će međugodišnja inflacija zabeležiti rast na oko 4%. Drugim rečima, i bez rasta potrošačkih cena u septembru ove godine po bilo kom osnovu, matematički posmatrano dolazi do rasta međugodišnje inflacije zbog izlaska iz međugodišnjeg obračuna mesečnog pada potrošačkih cena iz septembra prošle godine od 1,6%.
- Da se ne očekuju značajniji inflatorni pritisci ukazuje i podatak o projektovanoj prosečnoj godišnjoj inflaciji u ovoj godini od 3,3%, koji je niži od 3,8%, koliko je prosečna inflacija iznosila u 2025. godini.
Da je na isti način komunicirana projekcija inflacije i da se ne očekuje veći rast cena nakon prestanka važenja Uredbe ukazuje i sledeći citat iz uvodnog obraćanja guvernera na prezentaciji Izveštaja o inflaciji - februar 2026:
- Naša nova projekcija inflacije slična je novembarskoj - očekujemo da će međugodišnja inflacija do septembra ove godine biti oko centralne vrednosti cilja, a da će zatim, zbog efekta niske baze, pre svega kod cena hrane, krajem ove godine iznositi oko 4%.
Podsetili bismo javnost na naše ranije analize i osvrte iz izveštaja o inflaciji u kojima smo prikazivali kako efekat baze utiče na međugodišnju dinamiku inflacije.
Na bazi datog grafičkog prikaza, može se videti da će posmatrano samo po osnovu pada nivoa cena pod uticajem nekog faktora, u ovom slučaju Uredbe, čak i pod pretpostavkom da te cene kasnije ostanu na nepromenjenom nivou, međugodišnja inflacija nakon godinu dana zabeležiti rast. Koliki će rast međugodišnje inflacije biti ostvaren, zavisiće i od drugih faktora koji će uticati na nivo tekuće inflacije.
Biznis Kurir
