Omiljeno izletište 90-ih danas je jazbina za migrante: Elita čitave eks Ju ovde jahala konje, sve prštalo od provoda - scene kao iz horor filma nadomak Zagreba
Eko selo Žumberak tokom devedesetih godina prošlog veka važilo je za omiljeno izletište, udaljeno svega tridesetak minuta vožnje od Zagreba. Nalazilo se na prostoru današnjeg Parka prirode Žumberak-Samoborsko gorje, u kanjonu Rakovac.
Smešteno na izuzetnoj lokaciji, predstavljalo je idealnu polaznu tačku za planinarenje po Žumberku sve do Svete Gere, vožnju brdskim biciklima, ali i istraživanje atrakcija ovog kraja poput starog grada Žumberka, keltskog groblja i slapa Brisalo u dolini Slapnice.
Prelepa priroda, prijatna atmosfera, gostoljubivi domaćini i dobra gastronomska ponuda privlačili su posetioce svih uzrasta.
U to vreme lokacija se promovisala kao izletište u prirodi sa mogućnošću organizovanih tura jahanja, off road vožnje, kupanja i smeštaja, kaže Damir Otmačić, glavni čuvar Parka prirode Žumberak-Samoborsko gorje.
Kompleks je u periodu najveće popularnosti obuhvatao centralni objekat sa sobama za iznajmljivanje, drvene bungalove, restoran, salon, konjušnicu i jahački poligon. U štali je jedno vreme boravilo oko dvadeset konja i nekoliko ponija, koji su bili na raspolaganju i deci i odraslima za jahanje.
Nakon što su područja Žumberka i Samoborskog gorja u maju 1999. godine proglašena Parkom prirode, a potom stavljena pod upravu Javne ustanove Park prirode Žumberak - Samoborsko gorje, u parku su dozvoljene privredne i druge aktivnosti koje ne ugrožavaju njegove osnovne vrednosti i ulogu.
Nažalost, ubrzo su uočeni propusti u radu Eko sela.
Jedini objekat koji je imao važeću građevinsku dozvolu bila je zgrada na adresi Koretić Mlin 13. Veći deo dvorišta, gde su početkom devedesetih izgrađene manje kućice, privredni objekti i štala, i dalje se u katastru vodi kao pašnjak i livada, ističe g. Otmačić.
Pored toga što je većina kompleksa izgrađena bez odgovarajućih dozvola, eko-selo je nagomilalo i dugovanja koja nisu mogla biti izmirena, pa je 2016. godine prestalo sa radom.
Nakon zatvaranja objekti su ostali napušteni. Bez nadzora i vlasnika, tokom noći su odnošeni delovi imovine, a policija je više puta sprovodila izvide zbog prijavljenih krađa i devastacije. Selo je postalo i tranzitna tačka za migrante na putu ka granici, a iza takvih aktivnosti ostajale su gomile otpada, konzerve, cerade, odeća i drugi predmeti, kaže nam hrvatski rendžer.
Iako su čuvari prirode prijavljivali nadležnom komunalnom redarstvu grada Samobora problem odloženog otpada, koji se povremeno uklanja, Eko-selo Žumberak danas izgleda veoma zapušteno.
Za sada nema konkretnog rešenja, sve dok se ne razreše pitanja dugovanja, vlasništva i bespravne gradnje.
Sa aspekta zaštite prirode, preostali objekti trenutno ne predstavljaju pretnju po biodiverzitet i vrste u Parku, već su samo još jedno od napuštenih sela na području Žumberka, zaključuje Damir Otmačić.
Biznis Kurir/Punkufer
