Zašto je voće poskupelo kao nijedna hrana u Srbiji? Za godinu dana cene otišle 68 odsto na gore
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je za RTS da je cenovna nestabilnost na tržištu uticala i na cene voća, ali i klimatski ekstremi koji su doveli do manjeg roda. Ipak, predviđa da će u narednom periodu doći do stabilizacije i pada cena voća.
Kajsija prošle godine nije bilo skoro uopšte, višnje i šljive su podbacile, a jabuke stoje u hladnjačama jer ne mogu da se izvezu na rusko tržište. Da li je to bila samo loša sezona ili smo zakoračili u eru skupog voća.
Aleksandar Leposavić je za Jutarnji program RTS-a rekao da su na cenovnu nestabilnost uticale i rastuće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su skuplji u odnosu na druge zemlje, a neophodni su proizvođačima.
- Klimatski ekstremi su takođe sve učestaliji, što je uticalo na pad roda. Kajsije su, na primer, procvetale 28. februara, a u aprilu je hladni front uništio rod. Proizvođači osećaju gubitke u unapređenju proizvodnje, poput uvođenja novih tehnologija zbog cenovne nesigurnosti, te se odlučuju za ulaganje u nove zasade - objašnjava Leposavić.
Destabilizovana proizvodnja
Leposavić, ipak, dodaje da trenutno imamo dobre prinose i kvalitetniji rod, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prethodnu godinu i da će se stabilizovati.
Prema njegovim rečima, proizvođači voća se najčešće žale na nekontrolisani uvoz, poput maline iz Kine i Ukrajine, koji kupci često kritikuju zbog lošeg kvaliteta i prisustva teških metala i pesticida, ali svu krivicu preuzimaju domaći proizvođači.
- To se prepakuje i šalje u druge zemlje, što destabilizuje proizvodnju. Voćarstvo donosi veliki devizni priliv, samo od malina smo zaradili između 250 i 300 miliona evra - navodi Leposavić.
Borovnica kao dobar primer
Leposavić, takođe, napominje da su osim malinara, u velikom problemu i proizvođači jabuka, jer su transportne cene visoke, a komplikacije pri izvozu su mnoge, pa su mnogi postali samodovoljni.
- Proizvođači su smanjili ulaganja i površine pod voćem. Dobar deo njih je odustao od proizvodnje, prešli su na druge delatnosti ili su se okrenuli proizvodnji povrća - dodaje Leposavić.
S druge strane, sve više se okrećemo proizvodnji borovnica u poslednjih 15 do 20 godina, tako da smo sada dostigli 2.500 hektara od nekada potpunog "autsajdera", kao što je i slučaj sa šljivama.
- To je najkvalitetnija borovnica na svetu, kao i mala malina, ali i tu ima problema. Krajnji kupci, zbog reeksporta, jer se 90 odsto izvozi u Holandiju koja šalje u druge zemlje, često ne znaju da je borovnica iz Srbije - ističe Leposavić.
Biznis Kurir/RTS
