Dobili ste otkaz ili zatvorili firmu: Saznajte kako do naknade od čak 51.000 dinara, koliko dugo možete da je primate i ko nema nikakvo pravo
Kada preduzeće ode u likvidaciju, završi u stečaju ili jednostavno prestane sa radom, za mnoge vlasnike, ali i zaposlene, to znači iznenadni gubitak prihoda. Ipak, i preduzetnici i vlasnici firmi mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ali to pravo nije automatsko niti pod istim uslovima za sve, već zavisi od ispunjavanja propisanih kriterijuma.
Osnovni uslov je postojanje staža osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Naknadu mogu ostvariti oni kojima su doprinosi uplaćivani najmanje 12 meseci bez prekida ili ukupno 18 meseci sa prekidima. Ovaj kriterijum važi i za zaposlene i za vlasnike firmi, presudno je da su doprinosi redovno uplaćivani.
- To znači da i preduzetnik koji zatvori svoju radnju može ostvariti pravo na novčanu naknadu, ali uz dva uslova. Prvi je da je prethodno ispunio minimum staža osiguranja i da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana obustave rada - objašnjava advokat Dragana Lazić.
Pravo na naknadu ne odnosi se samo na radnike zaposlene kod poslodavca, već može pripasti i vlasnicima firmi, ali isključivo ako su u sopstvenom preduzeću imali zaključen ugovor o radu i primali zaradu. Sam status vlasnika ne podrazumeva i status zaposlenog. Mnogi osnivači formalno ne zasnivaju radni odnos u svojoj firmi, pa samim tim nemaju ni osnov za ostvarivanje ovog prava.
- Paušalno oporezovani preduzetnici, poznatiji kao paušalci, nemaju pravo na ovu vrstu pomoći. Takođe, pravo ne mogu ostvariti ni oni koji dobrovoljno zatvore firmu, iako je ona formalno otišla u stečaj, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove. Privremeni prekid delatnosti ili pad prihoda nije dovoljan razlog za sticanje prava na naknadu, nezaposlenost mora biti posledica prestanka rada poslodavca ili gašenja delatnosti - objašnjava Lazić.
Postoje i druge grupe koje su izuzete iz ovog sistema. Samostalni umetnici, sveštenici, osobe koje ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade, kao i oni koji rade za strane kompanije bez predstavništva u Srbiji, nemaju pravo na novčanu naknadu kod NSZ-a. Drugim rečima, pravo je uslovljeno jasno definisanim statusom osiguranika u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Sagovornica ističe da nije moguće otvoriti preduzetničku radnju, raditi kratko vreme i zatim je zatvoriti samo radi ostvarivanja prava na naknadu. Neophodno je najmanje 12 meseci neprekidnog rada uz uredno plaćene doprinose, a visina naknade zavisi upravo od trajanja prethodnog osiguranja.
Dužina isplate naknade određuje se prema ukupnom stažu osiguranja. Oni sa stažom od jedne do pet godina imaju pravo na tri meseca naknade. Za staž od pet do 15 godina predviđeno je šest meseci isplate. Osobe sa 15 do 25 godina staža mogu primati naknadu devet meseci, dok oni sa više od 25 godina osiguranja imaju pravo na isplatu tokom 12 meseci.
Novčana naknada za nezaposlene finansira se iz doprinosa zaposlenih. Svaki radnik u Srbiji mesečno izdvaja 0,75 odsto bruto zarade za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Od 2019. godine poslodavci više nemaju obavezu plaćanja ovog doprinosa, što znači da zaposleni sami finansiraju sistem iz kojeg se isplaćuju naknade onima koji ostanu bez posla.
Iznos naknade usklađuje se jednom godišnje, u skladu sa stopom inflacije iz prethodne godine. Od 1. februara minimalna bruto naknada iznosi 33.745 dinara, odnosno 22.170 dinara neto, dok maksimalna bruto naknada iznosi 78.226 dinara, odnosno 51.394 dinara neto.
Konačan iznos koji pojedinac prima zavisi od njegovih prethodnih primanja i dužine staža osiguranja.
Za ostvarivanje prava potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju. Vlasnici i osnivači preduzeća u stečaju ili likvidaciji, kao i preduzetnici, prilikom prijave na evidenciju nezaposlenih dužni su da dostave ličnu kartu i dokaz o stručnoj spremi, svedočanstvo, diplomu ili uverenje, uz original na uvid.
Neophodno je priložiti i rešenje nadležnog privrednog suda o otvaranju stečaja ili rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzeća, odnosno o brisanju statusa preduzetnika.
Potrebno je dostaviti i dokaz o osnovicama osiguranja iz Poreske uprave ili RF PIO, kao i potvrde o posebnim vrstama staža – beneficiranom stažu, stažu ostvarenom u inostranstvu, vojnom stažu u drugim republikama, produženom osiguranju, posebnom penzijskom stažu po osnovu trećeg deteta ili učešća u ratnim dešavanjima u dvostrukom trajanju.
Osobama kojima do ispunjenja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine potreban je i dokaz o periodima osiguranja iz matične evidencije RF PIO, što postupak čini složenijim, ali omogućava precizno utvrđivanje prava na novčanu naknadu.
Biznis Kurir/Biznis.rs
· Reaguj