Nema gužvi i traženja parkinga, ovde pešaci vladaju: Upoznajte "petominutni grad" gde je sve na par koraka, a životinje imaju svoje tunele za bezbedan prolaz

Na konferenciji „Pametno inženjerstvo za urbani razvoj“ u Beogradu, jedan od glavnih govornika bila je Kristina Salmhofer, strateg za održivost grada Stokholma. U svom izlaganju predstavila je projekat Stokholmske kraljevske luke (Stockholm Royal Seaport), jedan od najvećih i najambicioznijih projekata urbanog razvoja u Švedskoj, koji se realizuje na nekadašnjoj industrijskoj, takozvanoj braunfild lokaciji.

Govoreći o urbanističkom kontekstu Stokholma, Salmhofer je podsetila na dugu tradiciju planiranja kojom se čuva identitet i silueta grada.

- Jedna od najpoznatijih zgrada u Stokholmu je Gradska kuća. To je jedna od najviših zgrada u gradu. Postoji samo nekoliko stambenih zgrada i kancelarija koje su više od Gradske većnice, i to proizilazi iz duge tradicije planiranja, samo da bi se očuvala silueta grada, a posebno identitet i karakter grada Stokholma.

Grad, kako je navela, ima dugu tradiciju rada na ekološkim pitanjima, naročito u oblasti infrastrukture, prečišćavanja vode, daljinskog grejanja i metro sistema, pri čemu je većina tih sistema zasnovana na visokom procentu obnovljivih izvora energije.

Od industrijske zone do urbanog centra

Područje današnje Kraljevske luke nekada je bilo zona teške industrije, sa proizvodnjom energije, skladištenjem goriva i velikom lukom. Godine 2009. gradske vlasti odlučile su da ovaj prostor postane model održivog urbanog razvoja.

- Kraljevska luka je zapravo deo užeg centra grada. Udaljena je samo 3 kilometra od centra. Trebalo bi vam nekoliko minuta biciklom, tako da je to veoma blizu - objasnila je Salmhofer.

Plan je da do 2040-2045. godine u toj oblasti živi i radi oko 60.000 ljudi. Trenutno u novoizgrađenom delu živi oko 7.000 stanovnika, a značajna pažnja posvećena je javnim prostorima, trgovima, parkovima, vrtićima i školama.

Grad Stokholm poseduje zemljište, što, prema rečima Salmhofer, pruža velike mogućnosti:

- Mi prodajemo i iznajmljujemo zemljište, i to nam pomaže da finansiramo sanaciju zemljišta, ali i da planiramo i gradimo javne površine.

Ljudi u centru planiranja

Jedan od osnovnih principa projekta jeste koncept "živahnog grada".

- Postavili smo ljude u centar. Ceo novi gradski distrikt biće produžetak užeg gradskog jezgra - naglasila je Salmhofer.

Planiran je miks funkcija, stanovanje, kancelarije i usluge, kako bi se obezbedila bezbednost i vitalnost prostora. Polovina stanova namenjena je iznajmljivanju, dok je ostatak u privatnom vlasništvu, a oko 10 odsto stanova za iznajmljivanje opredeljeno je za studentski smeštaj.

Posebna pažnja posvećena je održivim obrascima mobilnosti.

- Gledamo u princip hijerarhije saobraćaja, što znači da dajemo prioritet pešačenju, zatim biciklizmu, a zatim javnom prevozu. Vlasništvu automobila je smanjen prioritet - ističe Salmhofer.

Ulice su projektovane kao prostori za ljude, sa značajnim prisustvom zelenila, koje ima i funkciju prilagođavanja klimatskim promenama, posebno intenzivnijim padavinama i višim temperaturama. Planira se i koncept "petominutnog grada", što znači da su osnovne usluge udaljene najviše 400 metara od stanovanja.

Zelena i plava infrastruktura

Zelena i plava infrastruktura imaju ključnu ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama.

- Kišnicu vidimo kao resurs - rekla je Salmhofer.

U okviru projekta grade se parkovi, kišne bašte i zelena dvorišta, dok svi krovovi moraju biti ozelenjeni. Posebno se vodi računa o povezanosti sa Nacionalnim gradskim parkom koji okružuje oblast, kako bi se omogućilo kretanje životinja i očuvao biodiverzitet, čak je izgrađen i tunel za žabe.

Energetska efikasnost i upravljanje otpadom

Svi novi objekti moraju biti zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije, uz obaveznu lokalnu proizvodnju solarne energije. Postojeće zgrade imaju obavezu da smanje energetsku potrošnju za oko 50 odsto, što je posebno izazovno kod istorijskih objekata.

Govoreći o obnovi nekadašnje gasne infrastrukture stare više od 100 godina, Salmhofer je istakla da se danas u tom prostoru nalaze restoran i hala za penjanje, uz očuvanu spoljašnju i unutrašnju strukturu objekta.

U oblasti upravljanja otpadom primenjuju se inovativna rešenja, uključujući vakuumski sistem podzemnih cevi koje povezuju zgrade sa terminalom za sortiranje otpada. Pored toga, dva puta godišnje organizuje se mobilni "pop-up" centar za ponovnu upotrebu, gde se prikupljaju predmeti koji se mogu ponovo koristiti.

Velika pažnja posvećena je i ponovnoj upotrebi građevinskog materijala. Kameni materijali sa lokacije skladište se i ponovo koriste u procesu izgradnje, dok se kroz Centar za konsolidaciju mase i Centar za konsolidaciju građevinarstva koordinira transport i obrada materijala. Trenutno je u projektu uključeno oko 60 različitih investitora, što zahteva visok nivo koordinacije.

Učešće građana, istraživanje i monitoring

Grad aktivno uključuje stanovnike u proces planiranja, naročito tokom izrade detaljnih planova, kao i u procese izgradnje kapaciteta sa investitorima i drugim administracijama. Projekat obuhvata i brojne istraživačko-razvojne aktivnosti u saradnji sa akademskim i poslovnim sektorom.

Na kraju, Salmhofer je naglasila značaj praćenja rezultata:

- Nije reč samo o postavljanju zahteva pred investitore i nas same. Takođe je reč o procesu praćenja. Kako smo uspeli? Da li dostižemo ciljeve koje smo postavili, a koje su naši političari postavili?

Kontinuirano praćenje i evaluacija omogućavaju prilagođavanje strategija i prenošenje naučenih lekcija na druge delove grada.

- To nam pomaže da vodimo ka kontinuiranom poboljšanju - zaključila je Salmhofer.

Projekat Stokholmske kraljevske luke tako se pozicionira kao primer integrisanog, dugoročnog i sistemskog pristupa održivom urbanom razvoju, zasnovanog na jasnim standardima, koordinaciji i stalnom unapređenju.

Biznis Kurir