Da li je ovo pravi razlog hapšenja Madura? Venecuela leži na milijardama u bitkoinu

Nakon svrgavanja predsednika Nikolasa Madura prošlog vikenda, sva pažnja usmerena je na Venecuelu i njene ogromne rezerve nafte. Ali postoji još jedan resurs za koji se vjeruje da ga je Madurov režim imao u izobilju – imovina koja bi, ako bi bila unovčena ili zaplenjena, mogla imati posledice po globalna finansijska tržišta: bitkoin.

Sankcije uvedene Venecueli ograničile su toj zemlji pristup finansijskim tržištima. Kako bi to zaobišla, država je verovatno eksperimentisala sa kriptovalutama, kažu stručnjaci. Oni napominju da je gotovo nemoguće utvrditi tačnu količinu bitkoina kojom Venecuela možda raspolaže, kao i gde se te rezerve nalaze, zbog privatnosti koju pruža decentralizovana priroda te imovine i tehnologije na kojoj se zasniva. Ipak, jedno je jasno: ako Maduro i njegovi saveznici imaju tokene u svojim kasama, ta imovina bi se uskoro mogla pokrenuti. A bilo da ti bitcoini budu prodati, zaplenjeni ili razmenjeni, vlasnici kriptovaluta mogli bi da osete posledice.

Milijarde u bitkoinu?

Digitalna publikacija Project Brazen izvestila je u subotu da Venecuela možda poseduje oko 60 milijardi dolara, pozivajući se na neimenovane izvore koji nijesu potvrđeni putem analize blokčejna. Takva zaliha svrstala bi režim među najveće vlasnike kriptovalute na svetu, rame uz rame sa kompanijom Strategy, koja drži bitkoin kao trezorsku imovinu.

Prema podacima sajta Bitcointreasuries.net, Venecuela navodno poseduje 240 bitkoina, u vrednosti od oko 22 miliona dolara. Do te procene došli su koristeći podatke jedne firme za analitiku blokčejna na koje se pozvao jedan medij. Na osnovu njihove rang-liste, to bi bila deveta najveća količina bitkoina u vlasništvu neke državne institucije.

Sve ove procene treba uzeti sa rezervom. Mnoge od najvećih kompanija koje nude rešenja za čuvanje kriptovaluta, uključujući digitalnu banku Anchorage Digital i Fireblocks, registrovane su u SAD-u ili savezničkim zemljama, pa je Venecuela morala da se okrene prikrivenijim metodama kako bi nagomilala svoju rezervu, rekao je za CNBC Diogo Monika, partner u fondu Haun Ventures.

„Postoji toliko gotovih rešenja za bitcoin da je zapravo vrlo lako dostići visok nivo bezbednosti tim putem“, rekao je Monika.

Kao rezultat toga, svaki bitcoin koji Venecuela poseduje verovatno je raspoređen u hiljade kripto-novčanika pod kontrolom raznih generala i drugih članova Madurove partije, što ih čini teškim za identifikaciju i praćenje, smatra Gomes iz OranjeBTC-a.

Analiza podataka na blokčejnu može otkriti istoriju transakcija i stanje na javnim adresama povezanim sa hardverskim novčanicima, navodi kompanija Chainalysis. Ali te metode ne mogu dati konačne odgovore o identitetu vlasnika, što otežava stručnjacima za sajber-kriminal da utvrde koji novčanici pripadaju venecuelanskim zvaničnicima.

Ipak, verovatno je da je Venecuela u posljednjih nekoliko godina mogla da akumulira značajne količine bitcoina kako bi ublažila posledice isključenosti iz globalnog finansijskog sistema, rekao je za CNBC Endru Firman, šef obavještajne analitike za nacionalnu bezbednost u Chainalysisu.

On podseća da zemlja ima istoriju korišćenja nekonvencionalnih metoda za pretvaranje i prenos svog bogatstva, uključujući slanje Madurovih saveznika u inostranstvo kako bi menjali opipljivu imovinu za likvidnija sredstva.

„Ako su spremni da pošalju čovjeka privatnim avionom sa gomilom zlata, sasvim je logično da bi pokušali da koriste i kripto-imovinu, i kao čuvara vrednosti i za prekograničnu trgovinu“, rekao je Firman, odbijajući da procijeni vrednost venecuelanskih rezervi.

Južnoamerička država ima i dugu istoriju eksperimentisanja sa kriptovalutama. Firman navodi primjer izdavanja tokena petro 2018. godine, koji je kasnije propao i ugašen 2024.

Imaju i druge kriptovalute?

S obzirom na tu istoriju, moguće je i da venecuelanska vlada poseduje i druge kriptovalute osim bitcoina, uključujući stabilne kriptovalute (stablecoins), kaže Firman.

Ipak, bitkoin bi verovatno bio preferirani izbor jer ga izdaje neutralna mreža i nema direktnu vezu sa američkim dolarom, za razliku od većine stabilnih kriptovaluta, rekao je Horhe Hrajsati, predsednik neprofitne organizacije Economic Inclusion Group.

On dodaje da su neki od bitkoina režima možda pribavljeni zaplenama nagrada koje su lokalne vlasti oduzimale rudarima kriptovaluta.

CNBC je još 2017. izvestio o naporima venecuelanskih vlasti da suzbiju rudarenje kriptovaluta, hapseći bitkoin rudare i zaplenjujući njihovu imovinu. To je bilo pre nego što je zemlja 2024. godine potpuno zabranila tu praksu, navodeći energetske razloge.

Podaci Hashrate Indexa pokazuju da je Venecuela i dalje učestvovala sa oko 0,6 odsto u ukupnoj globalnoj „haš“ snazi – meri računarske moći koja se koristi za rudarenje bitkoina – tokom 2025. godine.

Šta sledi?

Pod pretpostavkom da Venecuela zaista poseduje bitkoin, spekulacije o narednim potezima ne prestaju. Jedna od mogućnosti je da bi rezerve Madurovog režima mogle završiti u prodaji, smatra Sebastijan Pedro Bea, predsednik i glavni investicioni direktor kompanije ReserveOne.

„Kad god imate haotičnu promenu režima, imovina te zemlje postaje nestabilna – ljudi jednostavno mogu da je prisvoje“, rekao je Bea. „Ne tvrdim da je to verovatno, ali je danas verovatnije nego prošle nedelje da bi, ako imaju bitkoin, deo tog bitkoina mogao završiti na berzi ili biti prodat.“

Takva rasprodaja mogla bi kratkoročno da obori cenu bitkoina.

Druga mogućnost je da Sjedinjene Američke Države zaplene venecuelanski bitkoin u okviru svojih mera sprovođenja zakona, smatra Bea.

„Ništa ne sprečava SAD da pokrenu dodatne akcije protiv loših aktera [u Venecueli] koji slučajno imaju mnogo bitkoina“, rekao je Bea. „A kada to urade, taj bitkoin može završiti direktno u trezoru.“

Pojedini vlasnici kriptovaluta spekulišu da bi administracija Donalda Trampa mogla da zapleni deo bitkoina Madura i njegovih saveznika kako bi formirala američku bitkoin rezervu bez troška za poreske obveznike.

Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu o stvaranju strateške bitkoin rezerve bez troška za poreske obveznike, što je centralni deo njegove pro-kripto politike. Ipak, i kritičari i pristalice dovode u pitanje izvodljivost te ideje, uključujući i način na koji bi bitkoin mogao da se akumulira na poreski neutralan način.

Kris Perkins, upravni partner i predsednik investicione kompanije CoinFund, kaže da nije jasno da li bi SAD pravno mogle da iskoriste venecuelanski bitkoin za formiranje planirane strateške rezerve. Ipak, prema njegovim rečima, takav scenario bi dugoročno bio povoljan za samu kriptovalutu.

„U meri u kojoj administracija Donalda Trampa dođe u posed značajne količine bitkoina, nemojte očekivati da će ga baciti na tržište“, rekao je Perkins, bivši američki marinac.

Šta god da se desi, nedavne akcije SAD u Venecueli pokazuju sposobnost i spremnost Trampove administracije da koristi svoju moć kako bi ostvarila političke ciljeve, među kojima je i promocija i razvoj industrije digitalne imovine, smatra Bea.

„Kripto izgleda kao nenamerni dugoročni dobitnik američke intervencije u Venecueli“, zaključio je Bea.

Biznis Kurir/Bankar