Omiljeno letovalište u Srba ostaje bez vode: Čak i sledeće godine gosti možda neće imati čime da se tuširaju
Kipar, jedna od najpopularnijih mediteranskih turističkih destinacija, suočava se sa sve ozbiljnijim problemima u snabdevanju vodom.
Klimatske promene, dugotrajne suše i stalni rast broja turista značajno opterećuju postojeće vodne resurse. Tokom letnjih meseci, kada se broj ljudi na ostrvu gotovo udvostruči, potrošnja vode naglo raste.
Zbog toga je vlada Kipra najavila da će u narednim godinama gotovo u potpunosti prelaziti na desalinizovanu vodu, vodu dobijenu preradom morske vode.
Klimatske karakteristike Kipra čine ga posebno osetljivim. Vodene zalihe u rezervoarima često padaju ispod 25% njihovog kapaciteta, dok su padavine sve ređe i neujednačene. Situaciju dodatno pogoršavaju gubici u vodovodnom sistemu, koji dostižu i do 40%.
Zbog svega ovoga, javlja se potreba za dugoročnim, stabilnim i pouzdanim izvorom vode koji ne zavisi od vremenskih prilika. U tom kontekstu, desalinizacija se nameće kao logično rešenje, ali istovremeno i kao tema mnogih rasprava o njenoj održivosti i ekonomskoj opravdanosti.
Šta sa hotelima i restoranima?
Za hotelski i ugostiteljski sektor pitanje vodosnabdevanja je od ključne važnosti. Hoteli i restorani troše velike količine vode, ne samo za osnovne potrebe gostiju, već i za bazene, perionice, kuhinje i održavanje zelenih površina. Nedostatak vode ili uvođenje restrikcija može ozbiljno narušiti kvalitet usluge, reputaciju destinacije i poslovne rezultate. Zbog toga mnogi hoteli na Kipru već uvode sopstvena mala postrojenja za desalinizaciju, često uz podršku države.
Prednosti ovog pristupa su jasne. Desalinizacija obezbeđuje stalan i nezavisan izvor vode, što hotelima omogućava veću samostalnost. Država subvencioniše između 30% i 50% troškova izgradnje ovakvih postrojenja, a proces dobijanja dozvole je znatno ubrzan – hoteli mogu dobiti odobrenje za svega nedelju dana. Ovaj model doprinosi i boljoj pripremljenosti destinacije za buduće klimatske promene.
Ipak, desalinizacija ima i svoja ograničenja. Reč je o energetski veoma zahtevnom procesu, što znači više troškova i veću emisiju ugljen-dioksida. Pored toga, odlaganje slane otpadne vode može negativno uticati na morske ekosisteme ako se ne tretira pravilno. Manji hoteli i restorani često nemaju ni tehničke ni finansijske mogućnosti za sopstvena postrojenja, pa im je i dalje neophodna podrška javne vodovodne mreže.
Za manje ugostiteljske objekte desalinizovana voda je najčešće dostupna posredno – preko centralnih sistema koji je već prerađuju i distribuiraju. Njihov doprinos održivom upravljanju vodom ogleda se pre svega u smanjenju potrošnje i uvođenju mera efikasnosti, kao što su uređaji za štednju vode, reciklaža sive vode i stalni nadzor potrošnje. Na taj način, čak i bez sopstvenog desalinizatora, ugostiteljski sektor može imati važnu ulogu u zaštiti vodnih resursa.
U celini gledano, desalinizacija je ključni deo rešenja za Kipar, ali ne može biti jedino rešenje. Da bi bila zaista održiva, mora se kombinovati sa merama štednje, smanjenjem gubitaka u mreži i većim korišćenjem obnovljivih izvora energije. Za velike hotele, koji troše mnogo vode i rade tokom cele godine, desalinizacija predstavlja racionalnu investiciju u budućnost. Za manje objekte, najisplativiji pristup je oslanjanje na zajedničke sisteme i programe efikasne potrošnje.
Zaključak je da se Kipar, kao turistička destinacija koja zavisi od prirodnih resursa, nalazi na važnoj prekretnici. Oslanjanje na desalinizovanu vodu može obezbediti stabilnost hotelijerstva i ugostiteljstva, ali samo uz odgovornu primenu koja uzima u obzir troškove, energetsku potrošnju i zaštitu prirode. Desalinizacija nije savršeno rešenje, ali jeste jedan od ključnih koraka ka održivom turizmu u godinama koje dolaze.
Biznis Kurir/92Putovanja
