Država u kojoj su vodoinstalateri žene: Obuke se drže na svakom ćošku, a muškarci gledaju i uče
Nestašica vodoinstalatera širom sveta postaje ozbiljan problem, a pokušaji da se više žena zainteresuje za ovaj zanat nailaze na brojne prepreke, pre svega zbog društvenih predrasuda. Dok se u najrazvijenijim zapadnim državama u ovom poslu žene jedva broje s jednocifrenim procentima, u konzervativnijim društvima, poput Jordana, situacija je iznenađujuće drugačija.
Američki sociolog Musa Al Arabi duhovito je primetio da bi svet jedva osetio nestanak 90% sociologa, ali da bi nestanak polovine vodoinstalatera izazvao globalnu paniku. I zaista, procene pokazuju da će Sjedinjenim Državama u naredne dve godine nedostajati oko 550.000 vodoinstalatera, Velikoj Britaniji čak 74.000, dok Francuska zbog manjka ovih zanatlija beleži štetu od tri milijarde evra godišnje. Ni Srbija nije izuzetak, poslodavci teško pronalaze vodoinstalatere čak i uz ponudu od 2.000 evra mesečno.
Zašto niko neće da bude vodoinstalater?
Mnoge zemlje pokušavaju da mladima približe ovu profesiju kroz razne programe, ali rezultati su skromni. Jedan irski vodoinstalater na Redditu objasnio je zašto: posao je fizički zahtevan, prljav i često se radi u nezdravim uslovima, dok mušterije neretko sumnjaju da majstori „previše naplaćuju“.
Zbog toga, smatra on, ovaj posao nije privlačan ni ženama, iako mnoge države pokušavaju da ih uključe kako bi popunile sve izraženiji manjak zanatlija. Prema podacima Svetskog saveta za vodoinstalatere (WPC), žene čine svega 2% svih vodoinstalatera na svetu, a i u najrazvijenijim zemljama poput SAD i Nemačke taj procenat jedva prelazi 1%. Njihove zarade su u proseku 15% niže od muških kolega, iako je razlika manja nego u mnogim drugim profesijama.
Žene, osim toga, teže dolaze do praktičnog znanja, mnoge radionice ih ne primaju, a na tržištu se suočavaju s nepoverenjem.
Visoko obrazovanje, niska zaposlenost
U Jordanu, zemlji koja broji 5,5 miliona žena (47% stanovništva), situacija je paradoksalna: više od 93% žena je obrazovano, 55% diplomiranih studenata čine žene, a one preovlađuju i među doktorima nauka – čak 56%. Ipak, čine manje od 15% aktivne radne snage.
Većina visokoobrazovanih Jordanki ne radi u struci, mnoge se, po završetku školovanja, okreću tradicionalnim ulogama supruge, majke i domaćice. Kada se zaposle, to su uglavnom „ženska zanimanja“, najčešće u prosveti ili administraciji. Iako država promoviše tehničke fakultete, samo 16% žena radi u tehničkim oblastima.
Kako su Jordanke postale vodoinstalaterke?
Naizgled neverovatno, ali upravo u tako konzervativnom društvu pokrenut je program za obuku žena vodoinstalatera. Ideja je potekla iz ekonomske i ekološke potrebe, Jordan, koji je pretežno pustinja (75% teritorije), ima hroničan nedostatak vode. Na raspolaganju je svega 150 kubnih metara po stanovniku godišnje, što je tek četvrtina svetskog proseka.
Problem dodatno pogoršavaju ratovi i politički sukobi u regionu, koji ometaju saradnju oko upravljanja vodnim resursima, ali i ogroman broj izbeglica, više od 760.000 iz Sirije, Iraka, Jemena i Sudana, uz još 2,4 miliona palestinskih izbeglica, prema podacima UNHCR-a.
Pored svega, zemlja ima i velike gubitke vode u mreži, u nekim oblastima curi i do 76% ukupne količine, što bi bilo dovoljno da zadovolji potrebe oko 2,6 miliona ljudi.
Praktično i kulturno rešenje
Vlada Jordana došla je do jednostavnog, ali efikasnog zaključka: ako žene provode najviše vremena u domaćinstvima, one prve primete kvarove i curenja. Međutim, kulturne norme ne dozvoljavaju muškarcima da ulaze u kuće u odsustvu muža. Ženska vodoinstalaterka, s druge strane, može da reaguje odmah, čime se sprečava dalji gubitak vode.
Zato su 2011. pokrenute prve obuke za žene vodoinstalatere, uz brojne osude i otpor javnosti. Mnoge Jordanke same su smatrale da bi taj posao bio ponižavajući.
Od osude do priznanja
Upornost Ministarstva za vodosnabdevanje i navodnjavanje i podrška međunarodnih organizacija vremenom su urodile plodom. Ključni trenutak bio je kada su imami dali dozvolu da žene mogu da rade kao vodoinstalaterke u džamijama. Nakon toga, sve više javnih ustanova, firmi, pa i domaćinstava počelo je da ih angažuje.
Rezultati su izuzetni, država beleži uštede vode do 40%, a mnoge žene su stekle finansijsku nezavisnost. Vodoinstalerke u Jordanu danas zarađuju oko 500 dolara mesečno, što je znatno iznad državnog minimalca.
Zahvaljujući zadrugama i programima mentorstva, gde iskusne vodoinstalerke obučavaju nove generacije, ovaj neobičan, ali uspešan projekat postao je primer kako praktična potreba može da razbije duboko ukorenjene društvene barijere.
Biznis Kurir/Biznis&Finansije
