Slušaj vest

Deo Evrope se uveliko sprema da otpočne sa realizacijom projekata rudarenja litijuma, dok Srbija na neki način još uvek levitira između onogo što bi mogla da ostvari i pogrešnih tvrdnji koje zemlju odvraćaju od projekta „Jadar“. Opštepoznata je činjenica da je EU zainteresovana za ceo projekat zbog različitih faktora, a u tome leži šansa Srbije da se bolje pozicionira u razvijanju
industrije budućnosti.

Litijum se koristi u različitim industrijama, ali je dominantna njegova upotreba u pravljenju baterija za električne automobile. S tim u vezi, logično je da on predstavlja oslonac zelenu tranziciju koja će u narednih nekoliko godina doživeti potpunu kulminaciju.

Odlazeći kancelar Nemačke Olaf Šolc naglasio je da su Evropskoj uniji potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji. Ovo je bio trenutak potpuno otvoronosti iz koga se samo može naslutiti budućnost koja dolazi.

Dr Vladimir Marinković, predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, ne sumnja da litijum može da privuče strateške investicije u sektore poput proizvodnje baterija, katodnih materijala i električnih vozila.

- Moći ćemo da vidimo u narednih nekoliko godina da se u Nemačkoj, ali i u Velikoj Britaniji, Austriji, Češkoj, Finskoj, Portugalu, da se svuda kopa litijum i da se prave održivi ekosistemi - otvorio je priču prof. dr Marinković.

kiruna.jpg
Foto: Promo

Profesor je pojasnio da postoji više različitih načina rudarenja i da će se projekti u ovim zemljama razlikovati.

- Recimo kada je u pitanju Latinska Amerika, litijum se većinski izdvaja iz vode. U Srbiji je predviđena ekstrakcija iz rude jadarita koji je jedinstvena ruda jer je nema niko u svetu. Ono što je u svemu tome suštinski važno jeste da postoje standardi za ekstrakciju rude, postoje standardi za zaštitu životne sredine, za ono što se zove održivo rudarstvo. Sve razvijene sile smatraju litijum, ali i druge kritične sirovine, kao njihovo veliko blago i nešto što će doneti prosperitet ne samo u ekonomskom smislu, nego i u smislu borbe za zaštitu životne sredine, nešto što će podstaknuti odbrambenu industriju, nove tehnologije, veštačku inteligenciju“ - detaljan je dr Vladimir Marinković.

On se osvrnuo i na opravdanu zabrinutost građana Srbije, pošto je reč o nečem novom, ali je iskazao uverenje da će se postojeće zablude razbiti.

- Kada su dobronamerni ljudi kritični prema projektu, to je sasvim u redu. Normalno je da se ljudi boje da li će vazduh biti čist, da li će voda biti čista, da li će životna sredina biti čista i zaštićena. S druge strane, moramo da se borimo protiv lažnih vesti i različitih agendi koje za cilj imaju da spreče takvu vrstu projekata kod nas. Vi ćete imati baterijski pasoš koji podrazumeva da ne možete da izvezete bateriju koji jasno govori o tome kako, na koji način i u skladu sa kojim standardima je baterija napravljena. U svetu se dosta radi na usavršavanju po pitanju kritičnih sirovina, pa i litijuma, zašto bismo mi bili jedinstveni“ - poručuje prof. dr Vladimir Marinković.