Najviše novca dajemo na hranu, a najmanje na zdravlje: Prosečno srpsko domaćinstvo pojede 80 kilograma krompira godišnje!
U Anketi o potrošnji domaćinstava, koju je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), navedeno je da je prosečan prihod domaćinstava bio 95.050 dinara. S druge strane, prosečna potrošnja je bila viša od prihoda - 98.165 dinara.
Taj iznos odlazio je na kupovinu stavki iz potrošačke korpe koju čine hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, odeća i obuća, stanovanje i komunalije, oprema za stan i tekuće održavanje domaćinstva, zdravstvo, transport, komunikacije, rekreacija i kultura, obrazovanje, restorani i hoteli i ostala dobra i usluge.
Više od trećine potrošnje je hrana i piće – od skoro 80 kilograma krompira do preko 8 tona kafe
Po podacima iz Ankete o potrošnji, čak 37,3 odsto mesečnih prihoda, odnosno, 35.919 dinara, domaćinstva u Srbiji su tokom prošle godine davala na hranu i bezalkoholna pića.
Kada se pogleda struktura kupljenih namirnica, prosečno domaćinstvo je za godinu dana pojelo 76,3 kilograma krompira. Na drugom mestu je pileće meso (52,8 kg), a na trećem svinjsko (47,8 kg). Sledi kupus (38,1 kg), suvomesnati proizvodi (36,4 kg), crni i beli luk (34,3 kg), paradajz (32,6 kg)... Zanimljivo je da je godišnja potrošnja proizvoda od brašna i testenina bila 28,6 kilograma.
Kada je reč o pićima, prosečno domaćinstvo u Srbiji najviše je konzumiralo mineralnu i izvorsku vodu – 122,5 litara tokom prošle godine. Potrošnja svežeg i dugotrajnog mleka, kao i kiselog mleka i jogurta bila je na istom nivou (83,6 litara), dok je voćnog soka popijeno 41,2 litra.
Konačno, u ovoj kategoriji Anketa RZS je otkrila da je srpsko domaćinstvo u proseku lane popilo 8,3 tona kafe.
Komunalije i gorivo više od 200 evra mesečno
Ista statistika ukazuje i na to da je u prošloj godini, posle hrane i pića, najviše novca trošeno na stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i goriva - 16,7 odsto ili 16.027 dinara mesečno.
Sledi transport, što korespondira sa stalnim porastom cena benzina i dizel goriva tokom prošle godine, a ta mesečna potrošnja u ukupnoj strukturi izdataka bila je na nivou od 9,5 procenata, odnosno, 9.083 dinara mesečno.
Na sledećem mestu mesečnih izdataka, 5,6 odsto ili 5,340 dinara, su ostala dobra i usluge. Reč je o svakodnevnim troškovim domaćinstava koja ne pripadaju hrani, stanovanju, transportu ili zdravlju, a tu spadaju i proizvodi za ličnu higijenu (sapuni, šamponi, paste za zube, kozmetika), frizerske i kozmetičke usluge, kao i razni lični predmeti poput naočara, nakita, satova ili torbi.
Upravo zbog velikog broja ovih sitnih, ali redovnih izdataka, ova kategorija čini značajan deo ukupne potrošnje domaćinstava.
Više na cigarete nego na alkohol
Anketa o potrošnji domaćinstava pokazala je i prosečni mesečni trošak od 5.095 dinara (5,3%) na alkoholna pića i duvan.
Od te ukupne cifre, prosečno domaćinstvo je znatno više novca davalo na cigarete – 3.326 dinara.
A kada je reč o popijenim količinama alkohola, Anketa pokazuje da je prosečno domaćinstvo lane popilo 2,5 tone žestokih alkoholnih pića, 29,8 litara alkohola i 5,5 litara vina.
Mobilni zamenili kulturu i u troškovniku domaćinstva
Kada je reč o komunikacijama, one su po ovim podacima RZS svako anketirano domaćinstvo tokom prošle godine koštale 5.307 dinara.
Ogroman procenat, odnosno, 5.215 dinara, odlazio je na plaćanje telefonskih usluga, pre svega računa za mobilne telefone i internet, dok je nešto manje od 100 dinara mesečno davano za poštanske i ostale komunikacione usluge.
Što se tiče izdataka za rekreaciju i kulturu, oni su u ukupnom udelu zauzeli 4,5 odsto, odnosno, 5.104 dinara mesečno svakog anketiranog domaćinstva, dakle, manje nego za komunikacije.
To u praksi potvrđuje učešće prosečnog domaćinstva u Srbiji u digitalnom dobu, gde internet i digitalni mediji zamenjuju knjige, bioskope i pozorišta.
Najmanje se daje na zdravlje i obrazovanje
Anketa je pokazala da je procenat koji se lane izdvajao za zdravlje bio svega 4 posto, odnosno, 4.053 dinara. Ali, kako statistika uobičajeno objašnjava, najveći deo troškova za zdravstvo pokriva država, pa je taj procenat iz tog razloga niži.
U strukturi mesečnih troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji sledi mesečno izdavajanje za stan i održavanje od 3.752 dinara (3,9%) i restorane i hotele od 2.570 dinara (2,7%).
Konačno, troškovi obrazovanja imali su ubedljivo najmanji udeo u prošlogodišnjoj potrošnji domaćinstava, svega 1,2 odsto, odnosno, 1.117 dinara.
Razlog za to, kako je objašnjeno, jeste da osnovno i srednje školstvo finansira država, pa se najveći deo tih troškova ne vidi u budžetima porodica, a sa druge strane visoko obrazovanje ne finansiraju sve porodice, odnosno ne idu svi na fakultete.
BiznisKurir/Blic
