Jedna od tri stvari koje ne prodaješ ako nije voda do grla: Svakoj kući ostala još iz bivše Juge, toliko legendarna da više ne prave takve

Fotografija starog ćebeta koja je nedavno osvanula na Redditu izazvala je pravu digitalnu poplavu nostalgije. Dok se temperature spuštaju prema nuli, korisnici su počeli da raspravljaju o jednom od najdugovječnijih i najvoljenijih tekstilnih proizvoda sa ovih prostora, Vuteks deka.

Jedan korisnik je napisao:

- Imamo ju i danas... izuzetno kvalitetne i tople deke... kupljene krajem 1980-ih - dok je drugi dodao:

- Imam dve. Jedna u ormaru, jedna mi je na krevetu. Doma ih ima bar jedno pet.

Mnogi su se složili da je kvaliteta Vuteksovih deka nezamenjiva:

- Dve ih imam. Vuteks Vukovar Dralon i Ambasador. Nema više takve kvalitete. 40 godina stare deke, milion puta oprane, i dalje izgledaju kao nove.

Najzabavniji kompliment došao je gotovo u obliku poslovice:

- Tri stvari ne prodaješ ako nije voda do grla: zemlju, dukate i ambasador deku.

Jedan korisnik je istakao da su deke, osim što su tople, i prozračne:

- Nema znojenja pod njima kao ispod ove plastike što se prodaje danas.

Drugi je dodao da danas gotovo nije moguće kupiti ovakvu deku, niti zna po kojoj ceni.

Kako to obično biva na internetu, razgovor o dekama prerastao je u diskusiju o vremenu u kojem su nastajale. Jedan korisnik se prisetio uslova rada u Vuteksu, citirajući iz starog tvorničkog lista:

- Prosečna primanja veća od 2.000 dinara, regres, besplatan prevoz do Jadrana, topli obrok za 3,20, krediti za stan, lekari u krugu tvornice... Kad ideš u penziju, do osam plata otpremnine.

Neki su rezignirano zaključili da je danas takav sistem nezamisliv, dok su drugi ukazali da je model bio delimično održavan zahvaljujući državnim subvencijama i zatvorenom tržištu. Treći su pak smatrali da država ima obavezu da građanima obezbedi dostojanstvo, a takav sistem nije samo nostalgija već i zahtev za normalnošću.

U doba jednokratnih materijala i tankih poliesterskih pokrivača, teška Vuteks deka postaje simbol vremena kada se proizvodilo za generacije, a ne sezonski.

Podsetimo, Vuteks, Vukovarska tekstilna industrija, bio je jedan od najvećih industrijskih sistema nekadašnje Jugoslavije. Njegovi koreni sežu u 1930. godinu kada je u Vukovaru osnovana tvornica frotirne robe Theodora Müllera. Nakon Drugog svetskog rata prerasta u državnu tekstilnu fabriku, a 1951. godine dobija ime Vuteks spajanjem više pogona.

U svojim najboljim godinama Vuteks je zapošljavao do 1.500 radnika, imao vlastiti restoran, ambulantu, zubara, ginekologa i laboratoriju, kao i sistem radničkih pogodnosti, od stanova i kredita do sistematskih pregleda, toplog obroka i organizovanog godišnjeg odmora. Fabrika je takođe bila važan društveni faktor, sa sopstvenim tvorničkim listom, sportskim klubovima i odmaralištima.

Rat 1991. godine prekinuo je rad tvornice, a posleratni pokušaji reorganizacije, uključujući i Vuteks-Feniks, nisu uspeli da vrate nekadašnji obim proizvodnje. Kompleks fabrike je danas u stečaju i rasparcelisan, deo prostora koristi se kao poslovna i industrijska zona.

Vuteks deke su ostale najpoznatiji proizvod fabrike i simbol kvalitetnog tekstila. Proizvodile su se od mešavine vune i sintetičkih vlakana, često sa dodatkom akrila, i bile su guste, teške, tople ali prozračne, pod njima se nije znojilo. Koristile su se masovno u domaćinstvima, vojsci, hotelima i javnim ustanovama, a izvozile su se i na međunarodna tržišta, što potvrđuju primerci sa etiketama na ruskom jeziku.

Mnoge porodice i danas koriste deke stare i do 40 godina, koje i dalje izgledaju gotovo netaknuto. U vreme kada dominiraju lagane poliesterske deke, Vuteksice se smatraju simbolom kvaliteta koji se više ne proizvodi, a na oglasnicima se rabljeni primerci prodaju po sve većoj ceni među ljubiteljima vintage tekstila.

Biznis Kurir/Jutarnji.hr