Licence za NIS i gas stižu "na kašičicu“: Profesor upozorava šta to znači za Srbiju
- Rajaković ističe da Srbija mora da jača energetsku nezavisnost, jer su uvozna zavisnost, kasna tranzicija i niski hidro potencijal njene najslabije karike
- Kao važne pravce navodi Bistricu, Đerdap 3, više solarnih i vetroelektrana, baterije i buduću gasnu elektranu koja bi mogla da pređe na zeleni vodonik
Produženje američkih licenci za NIS i ruski gas obezbeđuje sigurno snabdevanje dok traje, ali je, kako je ocenjeno, to "na kašičicu" dodeljivanje odraz odnosa snaga na svetskoj energetskoj sceni. Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković kaže da Amerika sistematski pokušava da oslabi svoje ključne konkurente, jer je energetska zavisnost Evrope i Kine evidentna, dok je Rusiju već oslabila kroz rat u Ukrajini.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković je istakao da je to „glavni trend koji se mora videti iznad ove dnevno-političke" slike. Energetičarima koji moraju da prave godišnje i sezonske planove ovakvi rokovi, kako je kazao, stvaraju veliki pritisak, jer se dnevno mora pokriti tražena kvota.
Značaj prerađivačkih kapaciteta u Pančevu, prema Rajakovićevim rečima, je ogroman.
"Strateški je značaj", rekao je Rajaković, i dodao da rafinerija tokom oktobra, a nadaju se i cele zime, treba da koristi kapacitete optimalno. Proizvodnju dizela, naglasio je, treba podići maksimalno, jer je dizel sada dramatično važan zbog poljoprivrednih radova.
Rajaković ne očekuje ozbiljnije probleme sa snabdevanjem gasom. Aranžman za ruski gas traje tri meseca po izuzetno povoljnoj ceni, a skladišta gasa u Srbiji su popunjena. Evropa je, po njegovoj oceni, zakasnila, pa je "utakmica koju je Evropa odigrala sa gasom autogol".
Hidropotencijal na niskom nivou
Govoreći o stanju u elektroenergetici, čijoj oblasti je posvetio ceo radni vek, Rajaković je naveo da je Đerdap 1 u avgustu radio sa dvadesetak odsto kapaciteta, a Đerdap 2 sa tridesetak. Rekordi hidroproizvodnje u Srbiji dosežu trinaest do četrnaest teravat-sati, što je, kako je objasnio, "maksimum maksimorum", dok bi dvanaest bilo veoma zadovoljavajuće. Ove godine, međutim, jedva se dostiže osam.
Kao strateške projekte koji bi doneli rasterećenje naveo je reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i Đerdap 3, projekat regionalnog i evropskog značaja.
- Đerdap 3 sa svojom akumulacijom može dve sedmice da snabdeva konzum Srbije - rekao je Rajaković i dodao da bi to struci pružilo odličan manevarski prostor.
Uvozna zavisnost je najslabija karika
Najvažnija poruka, prema njegovim rečima, jeste da "ova uvozna zavisnost od svega je najslabija karika". Rajaković je zaključio da Srbija mora permanentno da jača energetsku nezavisnost, kao i da je u poslednje dve decenije ozbiljno zakasnila.
- Energetska tranzicija kasni i mi plaćamo cenu zakasnile energetske tranzicije - kazao je Rajaković. Trebalo je, po njegovim rečima, graditi daleko više solarnih elektrana, vetroelektrana i baterijskih kapaciteta i imati Bistricu na mreži.
Kao ilustraciju naveo je da Srbija trenutno ima oko pedeset vati solarne snage po glavi stanovnika, dok Holandija, koja ima dvadeset odsto manje sunca, ima oko kilovat i po.
Rajaković je pojasnio da sâm vetar i sâm solarni izvor ne mogu da obezbede potrebe, ali će imati podršku hidroenergetike, baterijskih skladišta i termoelektrana još najmanje dve decenije. Termoelektrane, koje su ostarile i nemaju nekadašnje performanse, po njegovoj proceni ostaće oslonac još deceniju, deceniju i po, a možda i dve, uz pažljivo održavanje i vodeći računa o kvalitetu uglja.
Gasna elektrana i zeleni vodonik
Projekat gasne elektrane kod Niša Rajaković je ocenio kao apsolutno pozitivan, uz jedini minus - uvoznu zavisnost od gasa. Prednost je, istakao je, u tome što bi takva elektrana u daljoj perspektivi mogla da radi na sintetički, zeleni vodonik proizveden iz viškova solarne i vetroenergije u Srbiji.
- Kompletan aranžman oko te termoelektrane gasne ima punu logiku - rekao je Rajaković.
Vodonik je, međutim, još skup. Postaje ubedljivo konkurentan kada cena padne ispod dva dolara po kilogramu, a trenutno iznosi šest. Rajaković je podsetio da je gas u pogledu SO2 otiska otprilike tri puta povoljniji od uglja, ali da nije neutralan.
- Smanjili smo probleme tri puta, ali problemi ostaju - kazao je Rajaković, dok su sa zelenim vodonikom, dobijenim pomoću elektrolizera napajanog, na primer, iz solarne elektrane, problemi nula.
Kao dva ključna tehnološka trenda naveo je razvoj nuklearne fuzije i smanjenje potrošnje data centara, koje počinje od unapređenja čipa.
Gubici u mreži i energetska efikasnost
Kada su u pitanju gubici, Rajaković je istakao da prenosna mreža Elektromreže Srbije ima evropske standarde, sa gubicima ispod dva odsto. Distributivni segment je, nasuprot tome, loš i tu ima prostora za unapređenje, kako u pogledu krađe, tako i tehničkih gubitaka.
Srbija i u energetskoj efikasnosti ozbiljno zaostaje. "Za hiljadu evra koje pravimo u Srbiji trošimo oko četiri puta više energije od proseka Evropske unije, a pet puta više od Danske", rekao je Rajaković, i podsetio da se ukupna slika mora posmatrati sa strane potrošnje, jer "najvažniji je onaj ko plaća".
Govoreći o dizelu, Rajaković je napomenuo da kotacije dostižu hiljadu petsto do hiljadu šeststo dolara po toni, što Evropi zadaje glavobolju, a posredno i Srbiji. Savet energetičara je jasan: "Dizel treba hitno zamenjivati električnim", a automobil, dodao je Rajaković, puniti zelenim kilovat-satima, "i sa krova svoga napajati".
Građanska energija i hiljade mikro primera, poput solarnih panela na balkonima, ne rešavaju problem, ali su, ocenio je, dobar put.
Biznis Kurir/RTS
