Pogrešno podešavanje može skupo da vas košta: Evo koliko °C treba da bude u frižideru tokom vrelih dana

Visoka temperatura u prostoriji znači da uređaj mora da odvodi više toplote iz svoje unutrašnjosti, pa kompresor može da radi duže i češće nego tokom umerenih dana. RHMZ je posebno za Beograd najavio maksimalnih 35 do 38 stepeni, što predstavlja značajno veće opterećenje za uređaje koji se nalaze u toplim kuhinjama.

Prema američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA), temperatura u frižideru treba da bude 4°C ili niža, dok se kao praktična optimalna vrednost za većinu domaćinstava često uzima oko 4°C. Zamrzivač bi trebalo da bude na -18°C ili niže.

Najbolji kompromis između hrane i računa

Za prosečno domaćinstvo praktično pravilo je da frižider bude podešen na oko 4 °C, odnosno da stvarna temperatura bude u bezbednom rasponu do približno 5 °C, dok zamrzivač treba da održava oko -18 °C.

Nema koristi od toga da zamrzivač bude podešen na -22 ili -24 °C ako to nije potrebno zbog konkretne namirnice ili preporuke proizvođača, jer uređaj tada mora da održava još nižu temperaturu. ENERGY STAR iliti američki program za energetsku efikasnost koji je pokrenula Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) izričito savetuje držanje zamrzivača na 0 °F, odnosno oko -18 °C, kao odgovarajućoj radnoj temperaturi.

Položaj frižidera može da poveća račun za struju

Tokom toplotnog talasa još važnije postaje gde je frižider postavljen. Ako se nalazi pored šporeta, rerne, mašine za sudove ili na mestu gde direktno dopire sunčeva svetlost, uređaj je izložen dodatnoj toploti i mora više da radi kako bi održao zadatu temperaturu.

ENERGY STAR savetuje da se frižider postavi dalje od izvora toplote i da se ostavi prostor za cirkulaciju vazduha oko njega, dok kod starijih uređaja preporučuje i čišćenje kondenzatorskih namotaja prema uputstvu proizvođača.

Otvaranje vrata takođe povećava potrošnju

Svako duže držanje otvorenih vrata omogućava toplom vazduhu iz prostorije da uđe u frižider, pa uređaj potom mora da ukloni dodatnu toplotu. Zbog toga tokom dana kada temperatura u stanu prelazi 30 stepeni nije dobro držati vrata otvorena dok se odlučuje šta će se uzeti iz frižidera. ENERGY STAR među osnovnim savetima za smanjenje potrošnje upravo navodi minimiziranje vremena tokom kojeg su vrata frižidera otvorena.

Stariji frižider može biti veći potrošač

Na račun za električnu energiju ne utiče samo temperatura na termostatu. Starost uređaja, njegova energetska klasa, veličina, stanje zaptivki, ventilacija, temperatura prostorije i učestalost otvaranja vrata mogu imati značajan uticaj na potrošnju.

ENERGY STAR navodi da njihovim kriterijumima sertifikovani frižideri troše najmanje 10 odsto manje energije od uređaja koji ispunjavaju američke minimalne standarde, dok na svojoj stranici za potrošače navode i da stariji frižideri u proseku mogu trošiti znatno više energije od efikasnijih novijih modela.

Ne pretrpavajte frižider zbog uštede

Ni potpuno pretrpan frižider nije dobro rešenje tokom vrelih dana. Hladan vazduh mora da cirkuliše između namirnica, a blokiranje otvora za vazduh može dovesti do neujednačenog hlađenja i dodatnog rada uređaja. Mnogo je racionalnije organizovati namirnice tako da vazduh može normalno da cirkuliše, nego termostat spuštati na ekstremno niske vrednosti.

Zamrzivač je posebno važan za potrošnju

Kod zamrzivača je temperatura od oko -18 °C svojevrsna ravnoteža između bezbednog čuvanja zamrznute hrane i nepotrebnog dodatnog hlađenja. ENERGY STAR navodi da ekstremne temperature spolja mogu predstavljati veće opterećenje za kompresor, zbog čega preporučuje da se zamrzivač, kada uslovi to dozvoljavaju, drži u zatvorenom prostoru i dalje od ekstremne toplote. Takođe savetuje da se proveravaju zaptivke vrata i da se vrata drže zatvorenim što je više moguće.

Najveća ušteda nije u „mučenju“ termostata

Ako je frižider ispravan i pravilno podešen, najveću razliku u potrošnji neće napraviti spuštanje ili podizanje temperature za jedan stepen, već kombinacija pravilnog položaja uređaja, dobrih zaptivki, čiste ventilacije, racionalnog otvaranja vrata i energetske efikasnosti samog aparata.

Zbog svega što smo dosad naveli, tokom novog toplotnog talasa nije preporučljivo panično podešavati frižider na najhladniji režim, već proveriti da li zaista održava odgovarajuću temperaturu. To je istovremeno bolje i za hranu i za potrošnju električne energije.

Pravilo za vrele dane: oko 4 °C i -18 °C

Dakle, kada temperature dođu na 40 stepeni, frižider bi trebalo držati približno na 4 °C, a zamrzivač na oko -18 °C, uz poštovanje uputstva konkretnog proizvođača. Posebno treba izbegavati direktno sunce, šporet i druge izvore toplote, često otvaranje vrata i nepotrebno podešavanje na ekstremno niske temperature.

Na taj način uređaj ne mora da radi više nego što je potrebno, a domaćinstvo može istovremeno da zaštiti hranu i izbegne nepotrebno povećanje potrošnje struje upravo u periodu kada zbog visokih temperatura i drugi kućni uređaji rade intenzivnije

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Posle kratkotrajnog osveženja, Srbiju očekuje novi jak toplotni talas. Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za period od 20. do 25. avgusta, kada se očekuju maksimalne temperature od 35 do 40 stepeni, dok bi u centralnim i južnim krajevima lokalno moglo da bude i oko 42 stepena. U Beogradu se prognoziraju temperature od 35 do 38 stepeni, što znači da će pravilno čuvanje namirnica u domaćinstvima biti posebno važno.

Frižider ne treba da bude topliji od 5 stepeni

Za većinu kvarljivih namirnica preporučuje se da temperatura u frižideru bude između 0 i 5 stepeni Celzijusa, dok je oko 4 stepena dobar praktičan cilj za kućni frižider. Irska Agencija za bezbednost hrane navodi upravo raspon od 0 do 5 stepeni za rashlađenu hranu, dok nemački Federalni institut za procenu rizika prenosi preporuku Svetske zdravstvene organizacije da se kuvana i kvarljiva hrana čuva na temperaturi ispod 5 stepeni.

Zašto je 4 stepena dobra postavka

Podešavanje na oko 4 stepena ostavlja određenu sigurnosnu rezervu, jer temperatura unutar frižidera nije svuda ista. Istraživanje temperature u više od 1.000 domaćih frižidera pokazalo je da pojedini delovi mogu biti značajno topliji od drugih, pa temperatura koju pokazuje uređaj ili podešavanje termostata ne mora nužno predstavljati temperaturu svake police. Zbog toga je tokom velikih vrućina korisno imati i jednostavan termometar za frižider, naročito ako se u njemu čuvaju meso, riba, mlečni proizvodi i gotova jela.

Zamrzivač treba držati na -18 stepeni

Kod zamrzivača je standardna preporuka -18 stepeni Celzijusa ili niže. Agencija za bezbednost hrane Irske navodi da se zamrznuta hrana održava na -18 stepeni, dok je važno znati da zamrzavanje ne uništava nužno sve mikroorganizme – ono pre svega zaustavlja njihov rast dok je hrana zamrznuta. Zbog toga se namirnice koje su jednom odmrznute ne treba tretirati kao da su ponovo sveže zamrznute, već ih treba pravilno termički obraditi ili postupiti prema uputstvu za konkretnu namirnicu.

Tokom toplotnog talasa frižider radi pod većim opterećenjem

Kada je u prostoriji 35 ili 40 stepeni, frižider mora znatno više da radi kako bi unutrašnjost održao na bezbednoj temperaturi. Zato nije dobro termostat podešavati nasumično niti često otvarati vrata, jer svaki ulazak toplog vazduha povećava opterećenje uređaja. Posebno tokom predstojećeg toplotnog talasa treba izbegavati držanje frižidera neposredno uz šporet, rernu ili na mestu izloženom direktnom suncu, a važno je i da ventilacija oko uređaja nije blokirana.

Ne pretrpavajte frižider, ali ga nemojte ni ostaviti praznim

Frižider mora da ima dovoljno prostora da hladan vazduh cirkuliše između namirnica, zbog čega pretrpavanje može da napravi toplije zone. S druge strane, potpuno prazan frižider takođe nije idealan sa stanovišta stabilnosti temperature, pa je bolje da bude racionalno popunjen i da se vrata otvaraju što kraće. EFSA naglašava da pravilno rukovanje i čuvanje hrane predstavljaju važan deo zaštite od bolesti koje se prenose hranom.

Posebno pazite na meso, ribu, mleko i gotovu hranu

Najveći oprez potreban je kod kvarljivih namirnica, jer se bakterije brže razmnožavaju kada temperatura poraste. Australijska Agencija za standarde hrane navodi da se potencijalno opasna hrana treba držati na 5 stepeni ili hladnije, upravo zato da bi se usporio rast bakterija koje mogu izazvati trovanje hranom. Tokom vrelih dana zato nije dovoljno osloniti se samo na osećaj da je frižider „dovoljno hladan“ – stvarnu temperaturu najbolje je proveriti termometrom.

Šta uraditi kada nestane struje

Toplotni talas povećava i značaj pravilnog postupanja u slučaju nestanka električne energije. Ako vrata frižidera ostanu zatvorena, temperatura se neće odmah popeti na sobnu, pa je najvažnije izbegavati nepotrebno otvaranje uređaja dok traje prekid napajanja. Ako se nakon povratka struje utvrdi da je temperatura hrane duže vreme bila iznad bezbednog nivoa, treba biti naročito oprezan, jer neke namirnice mogu postati rizične iako izgledaju i mirišu normalno.

Ne spuštajte temperaturu bez potrebe na minimum

Česta greška tokom velikih vrućina je ideja da frižider treba podesiti na najnižu moguću temperaturu. To nije neophodno ako uređaj normalno održava oko 4 stepena, a ekstremno nisko podešavanje može dovesti do zamrzavanja namirnica koje ne bi trebalo zamrzavati i povećati potrošnju električne energije. Mnogo je važnije proveriti da li uređaj zaista održava bezbednu temperaturu, da li se vrata dobro zatvaraju i da li su zaptivke neoštećene.

Pravilo koje treba zapamtiti

Za domaćinstva je najjednostavnije pravilo: frižider podesiti na oko 4 stepena Celzijusa, odnosno održavati ga između 0 i 5 stepeni, a zamrzivač na -18 stepeni ili hladnije. To je posebno važno sada kada prema upozorenju RHMZ-a Srbiju od 20. do 25. avgusta očekuje novi jak toplotni talas sa temperaturama do 40, a lokalno i oko 42 stepena. U takvim uslovima pravilna temperatura frižidera nije samo pitanje kvaliteta hrane i potrošnje struje već pre svega jedan od osnovnih načina da se smanji rizik od kvarenja i bolesti izazvanih nebezbednom hranom.