Intervju nedelje - Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede: Pratimo situaciju sa sušom i ne okrećemo glavu od problema
Suša, nizak vodostaj Dunava, požari, afrička kuga svinja samo su neki od problema s kojima se suočava srpska poljoprivreda, a ministar se trudi da obiđe svako ugroženo gazdinstvo, da bude na svakom kriznom području i sasluša muke proizvođača.
U intervju za Kurir ministar je govorio o gorućim temama u srpskom agraru, ali i o onome što je njega lično najviše pogodilo dok je obilazio gazdinstva ovog leta.
Istorijski nizak vodostaj Dunava doneo je velike probleme. Kakve su procene kolike posledice će suša ostaviti u poljoprivredi?
- Dugotrajan nedostatak padavina, visoke temperature i izuzetno nizak vodostaj reka, uključujući Dunav, doveli su do smanjenja raspoloživih površinskih i podzemnih voda. To se direktno odražava na vlažnost zemljišta, a time i na sposobnost biljaka da obezbede dovoljno vode za normalan rast i razvoj. Već sada je izvesno da će suša na pojedinim područjima umanjiti prinose i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Međutim, država ne sme da licitira brojevima dok se žetva ne završi. Naš posao je da govorimo na osnovu činjenica, a ne pretpostavki. Zato bi bilo neodgovorno da pre završetka žetve izlazimo s konačnim procentima i procenama ukupne štete, jer stanje nije isto u svim delovima Srbije, pa čak ni na susednim parcelama. Ono što posebno zabrinjava jeste mogućnost da se posledice ne završe sa ovogodišnjom žetvom. Ukoliko i tokom jeseni bude nedovoljno padavina, biće otežana osnovna obrada zemljišta, priprema parcela i setva ozimih kultura. Neujednačeno nicanje i slabiji početni razvoj mogli bi da se odraze i na proizvodnju u 2027. godini. Zato je ulaganje u sisteme za navodnjavanje, akumulacije i modernizaciju poljoprivrede postalo jedno od strateških pitanja razvoja Srbije.
Koje ratarske i povrtarske kulture su pretrpele najviše štete i koji delovi Srbije su najgore prošli?
- Najveći udar pretrpeli su prolećni usevi, pre svega kukuruz i soja, jer su se najosetljivije faze njihovog razvoja poklopile s periodom ekstremno visokih temperatura i nedostatka vlage. Prema izveštajima s terena od 4. avgusta, posledice suše zahvatile su oko polovine površina pod kukuruzom, ali intenzitet oštećenja nije svuda isti. Najteža situacija je u većem delu Vojvodine, posebno u Banatu i pojedinim delovima južne Bačke. Na pojedinim parcelama visoke temperature dovele su do naglog sušenja lisne mase i prekida normalnog razvoja biljaka. Dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava, koji je na pojedinim mestima otežao i korišćenje vode za navodnjavanje. Nepovoljna situacija beleži se i u Nišavskom okrugu, dok je stanje nešto povoljnije u delovima Moravičkog okruga, gde je tokom sezone bilo više padavina. Ipak, Srbija nije jednoobrazno područje. Imamo regione u kojima su vremenske prilike bile povoljnije i gde su usevi u daleko boljem stanju, zbog čega ne možemo davati jedinstvenu ocenu za celu zemlju. Povrtarska proizvodnja je takođe izložena velikom riziku, naročito na parcelama bez sistema za navodnjavanje. Konačnu sliku imaćemo tek nakon završetka proizvodnog ciklusa.
Koliko se obradivog zemljišta danas navodnjava u Srbiji u odnosu na pre pet godina i kakvi su planovi za naredni period?
- Ne postoji jedinstven sistem koji obuhvata sve javne i privatne sisteme za navodnjavanje, pa zato ne želimo da izlazimo s procenama koje ne bi bile potpuno precizne. Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo jeste da se tehničke mogućnosti za navodnjavanje povećavaju iz godine u godinu i da je Srbija u prethodnom periodu pokrenula najveći investicioni ciklus u vodoprivrednu infrastrukturu u poslednjih nekoliko decenija.
Samo kroz projekte koji se finansiraju iz zajma Fonda za razvoj Abu Dabija, vrednog oko 97 miliona dolara, stvoreni su uslovi za navodnjavanje više od 122.000 hektara poljoprivrednih površina. Kroz projekte Evropske banke za obnovu i razvoj obezbeđuju se uslovi za nove sisteme u Svilajncu, Negotinu, Rumi i Sremskoj Mitrovici, dok se sredstvima Fonda za razvoj Saudijske Arabije nastavlja izgradnja sistema u Novom i Starom Slankamenu, Surcinu i Topoli.
Istovremeno gradimo i akumulacije "Svračkovo", "Selova" i "Pambukovica", jer nije dovoljno izgraditi sistem za navodnjavanje ako u kritičnim periodima nema dovoljno vode. Država istovremeno podržava i poljoprivredne proizvođače preko nacionalnih podsticaja kojima se vraća od 50 do 65 odsto investicije u sisteme za navodnjavanje, kao i kroz IPARD III program, gde podrška dostiže i 75 odsto vrednosti investicije. Naš cilj nije samo da povećamo broj hektara koji mogu da se navodnjavaju, već da izgradimo sistem koji će i u godinama poput ove obezbediti veću sigurnost poljoprivredne proizvodnje. To je investicija koja će davati rezultate narednih decenija.
Kakva je trenutna situacija sa usevima i da li će, ako se suša nastavi, ministarstvo vršiti procenu štete i isplaćivati novac proizvođačima koji budu pretrpeli najveću štetu?
- Stanje se razlikuje u zavisnosti od regiona, količine padavina, tipa zemljišta i mogućnosti navodnjavanja. Najveći rizik trenutno je kod kukuruza, soje i suncokreta, dok kod kasnijih sorti voća i povrća nedostatak vlage može uticati i na prinos i na kvalitet.
Konačna šteta može se utvrditi tek nakon završetka žetve i berbe. Ministarstvo svakodnevno prati stanje preko poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi i nadležnih institucija. Ukoliko se stvore uslovi za pokretanje formalnog postupka procene štete, on će biti sproveden u skladu sa zakonom i propisanim procedurama. Bilo bi neodgovorno da se u ovom trenutku obećavaju konkretni modeli pomoći pre nego što se utvrdi stvarni obim štete. Ministarstvo će, kao i uvek, postupati na osnovu preciznih podataka i u skladu s mogućnostima države.
Najvažnije je da poljoprivredni proizvođači znaju da država prati situaciju iz dana u dan i da neće donositi ishitrene odluke, ali ni okretati glavu od problema. Istovremeno, proizvođačima su već na raspolaganju podsticaji za sisteme za navodnjavanje, oprema za zaštitu od visokih temperatura, kao i regresiranje premije osiguranja, što predstavlja važan mehanizam upravljanja rizikom.
Da li je moguće ovakve situacije preduprediti u budućnosti i, ako ih već ne možemo izbeći, da li postoji neki plan da njihove posledice budu ublažene?
- Sušu ne možemo da sprečimo, ali možemo znatno da umanjimo njene posledice. Zato je naš pristup dugoročan i zasniva se na razvoju sistema za navodnjavanje, izgradnji akumulacija, racionalnom upravljanju vodnim resursima, modernizaciji poljoprivredne proizvodnje i većoj otpornosti naših gazdinstava na klimatske promene.
Pored velikih infrastrukturnih projekata, država kroz nacionalne mere i IPARD program podržava uvođenje savremenih sistema za navodnjavanje, digitalnih tehnologija i novih rešenja koja omogućavaju efikasnije korišćenje vode. Klimatske promene više nisu tema budućnosti, već sadašnjosti. Zato je naš odgovor jasan: nastavljamo da ulažemo u sisteme za navodnjavanje, akumulacije, modernizaciju poljoprivrede i podršku proizvođačima. To nije odgovor samo na ovogodišnju sušu već politika koja treba da obezbedi da srpska poljoprivreda bude stabilnija i konkurentnija u godinama koje dolaze.
Biznis Kurir
