Poslovi koje veštačka inteligencija neće moći da zameni: Ni za 5, ni za 10 godina - otporni na razvoj tehnologije, ovde se ljudske ruke najviše cene
Dok se sve češće govori o tome da veštačka inteligencija menja način rada u programiranju, administraciji, korisničkoj podršci i kreativnim industrijama, novo istraživanje koje prenosi Vizual Kapitalist ukazuje da automatizacija neće podjednako pogoditi sve profesije. Prema rezultatima analize, najveću otpornost na AI imaju zanimanja koja se obavljaju u fizičkom okruženju i podrazumevaju neposredan rad sa ljudima.
Istraživanje je zasnovano na podacima sa američkog tržišta rada i procenjuje u kojoj meri savremeni AI sistemi i robotika mogu da preuzmu svakodnevne zadatke u različitim zanimanjima.
Rezultati potvrđuju ono na šta stručnjaci već duže vreme upozoravaju, veštačka inteligencija mnogo lakše automatizuje strukturirane digitalne poslove koji se zasnivaju na obradi podataka nego zanimanja koja zahtevaju manuelne veštine, snalažljivost u nepredvidivim situacijama i razvijenu emocionalnu inteligenciju.
Poslovi koji su najmanje izloženi automatizaciji
Na vrhu liste najotpornijih zanimanja nalaze se građevinski nadzornici, serviseri, elektromehaničari, vodoinstalateri, električari i drugi stručnjaci koji održavaju infrastrukturu. Ono što ih povezuje jeste činjenica da gotovo nijedan radni dan nije isti, svaki kvar ili intervencija zahtevaju procenu na licu mesta, praktično iskustvo i sposobnost prilagođavanja konkretnoj situaciji.
Među zanimanjima koja su takođe ocenjena kao veoma otporna nalaze se medicinske sestre i tehničari, terapeuti, logopedi, savetnici, kao i drugi zdravstveni i socijalni radnici koji svakodnevno rade sa pacijentima. Njihov posao zasniva se na empatiji, direktnoj komunikaciji, fizičkom pregledu i donošenju odluka u okolnostima koje nije moguće unapred u potpunosti definisati.
Takvi rezultati predstavljaju svojevrsni zaokret u odnosu na ranije mišljenje da su kancelarijska zanimanja koja zahtevaju visoko obrazovanje najbezbednija od tehnoloških promena. Iskustvo iz prethodnih godinu dana pokazalo je da generativna veštačka inteligencija veoma uspešno piše tekstove, analizira velike količine podataka, izrađuje prezentacije, piše rutinski programski kod i obrađuje dokumentaciju.
Zbog toga se među profesijama koje bi mogle biti najviše pogođene automatizacijom nalaze administrativni radnici, sekretari, operateri za unos podataka, zaposleni u korisničkoj podršci, ali i deo programera koji obavljaju standardizovane zadatke.
Visoka plata nije garancija sigurnosti
Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja jeste da visina zarade sama po sebi ne štiti od automatizacije. Brojna dobro plaćena zanimanja zasnovana na obradi informacija mogla bi da pretrpe značajne promene, dok mnoga zanatska zanimanja, za koja nije neophodno fakultetsko obrazovanje, ostaju među najotpornijima upravo zbog svoje praktične i fizičke prirode.
To, međutim, ne znači da veštačka inteligencija neće imati ulogu u tim profesijama. Električari mogu koristiti AI za bržu dijagnostiku kvarova, inženjeri na gradilištima za planiranje radova, a terapeuti za pripremu izveštaja. U tim slučajevima tehnologija služi kao alat koji olakšava posao i povećava produktivnost, ali ne zamenjuje čoveka.
Slične zaključke iznose i istraživanja drugih organizacija, među kojima su Brukings Institušn i GovAI. Njihove analize pokazuju da su poslovi koji uključuju fizički rad, neposrednu komunikaciju sa ljudima, odgovornost za bezbednost i rad u promenljivim uslovima među najotpornijima na automatizaciju.
Promena pogleda na izbor karijere
Ovakvi rezultati mogli bi da utiču i na način na koji se planira obrazovanje i izbor zanimanja. Tokom prethodnih decenija mladima se uglavnom savetovalo da se opredele za kancelarijske i digitalne profesije.
Međutim, razvoj veštačke inteligencije menja dosadašnja pravila. Zanatske profesije, tehnička zanimanja i poslovi koji podrazumevaju brigu o ljudima mogli bi u narednim godinama da budu stabilniji i traženiji od mnogih tradicionalnih kancelarijskih poslova.
Kao primer izdvajaju se električari i serviseri rashladnih sistema. Osim što su manje izloženi automatizaciji, potražnja za njima raste zbog energetske tranzicije, šire primene solarnih panela, razvoja električnih vozila i modernizacije elektroenergetske mreže. Kombinacija praktičnog rada, stručnog znanja i velike potrebe tržišta čini ova zanimanja među najstabilnijima na duži rok.
Roboti će napredovati, ali sporije
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni fizički poslovi neće ostati potpuno izvan domašaja novih tehnologija. Razvoj humanoidnih robota i napredak industrijske automatizacije mogli bi tokom naredne decenije da promene deo poslova u građevinarstvu, logistici i proizvodnji.
Međutim, procenjuje se da će taj proces biti znatno sporiji i skuplji od automatizacije kancelarijskih poslova, jer primena robota u složenim i nepredvidivim fizičkim okruženjima predstavlja veliki tehnički i bezbednosni izazov.
Na kraju, analiza pokazuje da veštačka inteligencija ne pravi razliku između visoko i niskokvalifikovanih zanimanja na način na koji se ranije pretpostavljalo. Nova granica sve više postaje razlika između poslova koji se obavljaju za računarom i onih koji zahtevaju rad na terenu, fizičko prisustvo, neposredan kontakt sa ljudima i sposobnost prilagođavanja nepredvidivim situacijama.
Zbog toga bi budućnost tržišta rada mogla pripasti ne samo onima koji najbolje koriste softvere i digitalne alate, već i stručnjacima koji obavljaju poslove koje algoritmi i roboti još dugo neće moći u potpunosti da zamene, popravljaju kvarove, brinu o ljudima i rešavaju praktične probleme iz svakodnevnog života.
Biznis Kurir/MONDO
