Američki kapital za zajednički interes: Poziv za projekat hidroelektrane "Đerdap 3" otvara istorijsku šansu i investiciju vrednu više od 2,63 milijardi evra

Poslednjih dvadeset godina veliki infrastrukturni projekti kod nas uglavnom su bili rezervisani za Rusiju (energetika i gasovodi), Kinu (brze pruge, putevi, rudarstvo) ili Evropsku uniju (zelena agenda i reforme). Đerdap 3 je megaprojekat kojim SAD, preko svog kapitala i tehnologije, preuzimaju inicijativu i ulaze u direktnu trku sa Pekingom i Moskvom.

U svetlu ulaska američkih kompanija u srž srpske energetike i saobraćaja, ideja da bi Donald Tramp mogao da poseti Srbiju i otvori novu eru u odnosi dve zemlje – više uopšte ne zvuči nerealno.

Ukoliko se ova šansa materijalizuje kroz realizaciju megaprojekata Đerdap 3, srpsko-američki odnosi mogli bi da dosegnu najvišu tačku u novijoj istoriji, pozicionirajući Srbiju kao nezaoobilaznog energetskog i političkog partnera Bele kuće na Balkanu.

Kada je u maju ove godine u Kongres SAD stigao Izveštaj predsedničke administracije o politici Sjedinjenih Američkih Država za promovisanje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu, o čemu je IPESE pisao, bilo je jasno da Bela kuća sprovodi najznačajniju promenu kursa prema regionu od raspada Jugoslavije 1991. godine.

Rok za završetak 2038.

”Pristup tržištu je temeljni faktor. Administracija je usmerena na osiguravanje pravedne, recipročne trgovine i uklanjanje prepreka za američke kompanije”, pisalo je u dokumentu. Istaknuto je da će Vašington težiti ulaganjima u infrastrukturu na osnovu ”Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i SAD”, potpisanog 18. septembra 2024. godine.

Ovaj plan otvara istorijsku priliku da Srbija, kroz partnerstvo sa tehnološki najnaprednijom silom sveta, podstakne svoju ekonomiju i uhvati korak sa globalnim trendovima, dok je za Vašington ovo šansa da pokaže kako američki kapital može doneti konkretan razvoj i prosperitet tamo gde su decenijama dominirali drugi globalni igrači. Treba shvatiti da ovaj trenutak može predstavljati prelomnu tačku u kojoj se poklapaju interesi obe strane da ubrzaju svoj ekonomsko-energetski razvoj.

Da je strategija već počela da se realizuje, pokazao je Poziv za iskazivanje interesovanja (EOI) za projekat reverzibilne hidroelektrane ”Đerdap 3”. Dokument je, u ime Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, na svom zvaničnom sajtu objavila Ambasada SAD u Beogradu 3. juna ove godine.

„Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije upućuje javni poziv za iskazivanje interesovanja za učešće u razvoju i izgradnji projekta Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3. Ovaj megaprojekat predstavlja ključni stub buduće energetske bezbednosti i tranzicije regiona. Pozivaju se kvalifikovane američke kompanije sa dokazanim iskustvom u oblasti hidroenergetike, inženjeringa i naprednih tehnologija skladištenja energije da dostave svoja pisma o namerama i profile kompanija“, navodi se u pozivu koji je objavila Ambasada SAD.

Zvanični podaci navode da je procenjena vrednost investicije 2,63 milijarde evra, a rok za finansijske i inženjerske kompanije da podnesu svoja pisma o namerama ističe 25. juna. Plan je da projektovani kapacitet od 2.400 megavati bude proširen za dodatnih 400 megavati iz obnovljivih izvora vetra i sunca, čime bi Đerdap 3 postao hibridni energetski gigant i zvanično najveća baterija Evrope sa planiranim završetkom do 2038. godine.

Projekat s direktnom podrškom Vašingtona

Konkurs je raspisan u skladu sa sporazumom koji su u Vašingtonu potpisali ministarka Dubravka Đedović Handanović i američki podsekretar Hoze Fernandez, čime je uspostavljen okvir za učešće kompanija iz SAD u domaćim energetskim projektima. Ključne oblasti obuhvataju energetsku bezbednost, strateške minerale, obnovljive izvore i modernizaciju infrastrukture. Kako je ”Đerdap 3” jedan od najvećih evropskih projekata u oblasti skladištenja energije, jasno je da je ovim potezom započeta praktična realizacija dogovora postignutog još za vreme administracije bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, ali potpuno u skladu sa ciljevima tima Donalda Trampa.

Činjenica da je poziv objavljen na sajtu Ambasade SAD, a ne samo u srpskim medijima, jasno govori da ovo nije običan komercijalni posao, već projekat sa direktnom institucionalnom i političkom podrškom Vašingtona. Suština poziva je da se američki partneri uključe u izradu idejnog i tehničkog rešenja (FEED), projektne dokumentacije, kao i u kasniju izgradnju postrojenja po sistemu „ključ u ruke“ (EPC). Plan obuhvata gornju akumulaciju u području Kučajskih planina, brane, tunele koji povezuju Dunav sa jezerima, reverzibilne turbine i prateću dalekovodnu mrežu.

Energetska diverzifikacija

Godinama unazad energetika je glavno polje geopolitičkog nadmetanja u Srbiji. Poslednjih dvadeset godina veliki infrastrukturni projekti kod nas uglavnom su bili rezervisani za Rusiju (energetika i gasovodi), Kinu (brze pruge, putevi, rudarstvo) ili Evropsku uniju (zelena agenda i reforme).

Đerdap 3 je megaprojekat kojim SAD, preko svog kapitala i tehnologije, preuzimaju inicijativu i ulaze u direktnu trku sa Pekingom i Moskvom. Iz američke perspektive, ovo je alat za smanjenje zavisnosti regiona od ruskih energenata, ali i jačanje stabilnosti, s obzirom na to da Srbija ovaj projekat na Dunavu deli sa Rumunijom.

Ovo bi bio ulazak na velika vrata,a ujedno je i jasna poruka Kini, čije su kompanije (poput CCCC, CRBC, PowerChina i Zijin) do sada dominirale srpskom infrastrukturom. Biranjem američkog partnera, Beograd pokazuje da želi da održi ravnotežu između velikih sila, a istovremeno šalje se poruka i Briselu. Iako se projekat savršeno uklapa u evropsku agendu dekarbonizacije, realizuje se – na američki način. Ako se uzme u obzir da sporazum predviđa i saradnju na polju strateških minerala, lako se može desiti da Vašington preuzme primat i u projektima o kojima je Beograd ranije pregovarao sa EU.

O tome je govorio i državni sekretar SAD Marko Rubio navodeći da je zadatak Stejt departmenta da otvori vrata američkom biznisu. „Kada naša vlada stane iza infrastrukturnih projekata u regionu, to je signal američkim investitorima da je taj prostor stabilan, siguran i spreman za dugoročni ekonomski skok. Mi ne tražimo od naših partnera na Balkanu da slepo biraju strane, ali im nudimo superiornu alternativu“, rekao je Rubio. A u nekom od ranijih obraćanja državni sekretar je naveo da „Projekti koje finansiraju i grade američke kompanije ne dolaze sa zamkama dužničkog ropstva koje praktikuje Peking, niti sa ucenama gasom koje koristi Moskva. Američke investicije u čistu energiju na Balkanu jačaju suverenitet tih država“.

Sve pragmatičniji odnosi Srbije i Amerike

Na unutrašnjem političkom planu u Srbiji vlast šalje poruku da je sposobna da iznese najveći energetski poduhvat u poslednjih pola veka, obezbeđujući energetsku sigurnost u vremenima kada Evropi preti nestašica struje. To je praktičan dokaz politike „više stubova“ koju Beograd vodi godinama. Đerdap 3, pritom, nije prvi primer ove saradnje. Američki građevinski gigant ”Behtel” ove godine završava Moravski koridor (112 km), a nedavno je potpisan i memorandum za brzu saobraćajnicu Kraljevo – Novi Pazar (83 km), vrednu preko milijardu evra.

Deo tog projekta je i dodatnih 11 kilometara od Raške do administrativnog prelaza sa Kosovom i Metohijom, a Beograd je izrazio spremnost da finansira i nastavak trase do Mitrovice. Pošto je ”Behtel” prisutan i u Prištini, ova saobraćajnica će postati najbrža veza severa Kosmeta sa Beogradom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je iz Kine najavio velike ekonomske pakete sa Amerikom, nakon čega je Donald Tramp na svom nalogu mreže Truth Social podelio Vučićev intervju za američki Brajtbart njuz.

U tom delu predsednik Srbije ističe da je Tramp ubedljivo najpopularniji politički lider SAD u Srbiji i da bi u našoj zemlji bio dočekan kao nijedan lider pre. U svetlu ulaska američkih kompanija u srž srpske energetike i saobraćaja, ideja da bi Donald Tramp mogao da poseti Srbiju i otvori novu eru u odnosi dve zemlje – više uopšte ne zvuči nerealno. Ukoliko se ova šansa materijalizuje kroz realizaciju megaprojekata Đerdap 3, srpsko-američki odnosi mogli bi da dosegnu najvišu tačku u novijoj istoriji, pozicionirajući Srbiju kao nezaoobilaznog energetskog i političkog partnera Bele kuće na Balkanu.

Kurir Biznis