Nemačke banke čuvaju 4 milijarde evra na zaboravljenim računima: Naslednici ne znaju ni da ih imaju, šta se dešava s tim novcem

U Nemačkoj navodno više od četiri milijarde evra leži na takozvanim "zaboravljenim računima" u bankama i drugim finansijskim institucijama, izvestilo je Savezno ministarstvo za istraživanje, tehnologiju i svemir još 2021. godine. Moguće je da je reč o još većem iznosu - druge procene govore o čak do devet milijardi evra. Same banke dosad nisu objavile zvanične brojke.

U Nemačkoj ne postoji zvanična pravna definicija takvih računa. Napušteni, zaboravljeni ili neaktivni računi, kada je reč o tradicionalnoj finansijskoj imovini, najčešće su bankovni depoziti ili vrednosni papiri – poput akcija i obveznica – kod kojih duže vreme nema nikakve aktivnosti. Takvi računi mogu ostati neaktivni godinama.

Budući da ne postoji jedinstvena pravna regulativa, postupanje sa ovim računima u velikoj meri je prepušteno samim bankama. Većina institucija smatra da je reč o neaktivnom računu ako je:

• vlasnik računa preminuo, a nije moguće utvrditi naslednike
• godinama nema nikakvog kontakta sa vlasnikom
• poštanske pošiljke vraćaju, a drugi kontakt podaci su zastareli.

Ova situacija bankama takođe ostavlja određeni prostor u pogledu toga koliko će intenzivno uopšte tražiti vlasnike ili naslednike. Veliku prepreku pritom predstavljaju i strogi propisi o zaštiti podataka u Nemačkoj.

Kako se u Nemačkoj mogu pronaći nekorišćeni računi?

U Nemačkoj neaktivni računi ne prelaze u vlasništvo banaka niti se automatski prenose na državu. Banke su obavezne da vode takve račune na neodređeno vreme, a vlasnička prava – bilo prvobitnog vlasnika ili njegovih naslednika – ne zastarevaju. Sredstva sa računa nemačka država može da potražuje samo ako se prema naslednom pravu ona utvrdi kao zvanični naslednik (u nedostatku drugih naslednika).

Najvažnija mera bila bi uspostavljanje centralnog registra neaktivnih računa, ističe Beatris Ajzenšmit (Beatrice Eisenschmidt), članica uprave Udruženja nemačkih istražitelja nasledstva (VDEE) sa sedištem u Berlinu. Takav registar bi odmah pomogao da se utvrdi da li je neka osoba negde imala otvorene račune.

Trenutno se upiti moraju slati različitim bankarskim udruženjima pojedinačno, što oduzima mnogo vremena i skupo je. Za naslednike je to previše komplikovano, naročito jer često i ne znaju da li ikakva imovina uopšte postoji.

- Zbog toga se mnogi naslednici na kraju i ne odlučuju na slanje takvih upita - objašnjava Ajzenšmit za DW.

Pokušaji uspostavljanja nacionalnog registra

Pre skoro jedne decenije, Norbert Valter-Borjans (Norbert Walter-Borjans), tadašnji ministar finansija savezne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, izneo je procenu da se na neaktivnim računima u Nemačkoj nalazi oko dve milijarde evra i pozvao na uspostavljanje nacionalnog registra.

Od tada je preduzeto više pokušaja. Sadašnja savezna vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) predstavila je nacrt zakona koji predviđa stvaranje centralnog, javno dostupnog internet registra u kojem bi naslednici mogli da pretražuju informacije. Međutim, zakon dosad nije usvojen, pa sudbina tog novca i dalje ostaje nejasna.

Kako ovaj problem rešavaju druge zemlje?

Postupanje sa zaboravljenim novcem razlikuje se od države do države, a sistemi se uglavnom dele na dva modela:

1. Zemlje u kojima se novac uvek vraća (koristi se u društvene svrhe)

Ujedinjeno Kraljevstvo: Neaktivni računi se nakon 15 godina prenose u takozvani „Reclaim Fund“ (a ne državi). Taj fond služi za podršku socijalnim i ekološkim projektima. Naslednici, bez obzira na proteklo vreme, imaju neograničeno pravo da zatraže povraćaj svog novca.

Irska: Nakon sličnog perioda novac se prenosi državi za socijalne projekte. Pre samog prenosa, banke su dužne da tu informaciju zvanično objave u dva nacionalna lista. Za naslednike takođe ne postoji rok zastarevanja, a novac se vraća sa pripadajućim kamatama.

SAD: U većini saveznih država račun se smatra zaboravljenim nakon 3 do 5 godina bez aktivnosti. Banka je tada dužna da kontaktira vlasnika. Ako ne uspe, država preuzima račun i vodi ga u kancelariji za „nepreuzetu imovinu“. Vlasnici i naslednici mogu neograničeno tražiti povraćaj.

2. Zemlje u kojima novac trajno uzima država

Francuska: Banke moraju pokušati da kontaktiraju vlasnika, ali nakon 10 godina neaktivnosti, računi i polise životnog osiguranja se prenose na javnu finansijsku instituciju Caisse des Dépôts (CDC). Nakon dodatnih 20 godina (ukupno 30 godina bez aktivnosti), sva sredstva trajno prelaze u vlasništvo države i više se ne mogu potraživati.

Švajcarska: Poznata po strogim bankarskim pravilima, Švajcarska ima centralnu bazu podataka za neaktivne račune kako bi pomogla naslednicima. Međutim, nakon ukupno 60 godina bez ikakvog kontakta, informacije o računima se javno objavljuju i naslednici imaju rok od samo godinu dana da podnesu zahtev. Nakon tog roka, sva prava prestaju, račun se zatvara, a novac (uključujući i sadržaj sefova) trajno pripada državi.

Biznis Kurir/Dojče vele