Zašto prelazak granice traje duže nego što je rečeno? EES u praksi nije sproveden, Brisel najavljuje izmene
Iako je sistem EES, odnosno sistem za registraciju ulaska i izlaska na granicama Šengena, pompezno najavljen kao rešenje koje će ubrzati i olakšati prelazak granica, u praksi se pokazuje da njegovo funkcionisanje ide znatno sporije i uz više poteškoća nego što je prvobitno planirano.
Najveći problemi beleže se na spoljnim granicama EU, a među najpogođenijima je Hrvatska, koja je za mnoge građane Srbije i regiona glavna tranzitna ruta ka Evropskoj uniji. Na pojedinim graničnim prelazima zabeležene su velike gužve, dok obrada jednog putnika u pojedinim slučajevima traje i više od tri minuta, što dodatno usporava protok saobraćaja.
Iako se očekuje da će se situacija vremenom stabilizovati, posebno kada većina putnika bude ranije registrovana u sistemu, deo stručnjaka ukazuje da je ključni problem u složenosti implementacije i načinu na koji su podaci povezani između država članica. Kao i u brojnim drugim EU projektima, ističe se izazov decentralizacije i različitih modela primene zajedničkih pravila na nacionalnom nivou.
Zabrinutost zbog Hrvatske
Građani Srbije posebno su zabrinuti zbog primene sistema u Hrvatskoj, imajući u vidu da najveći broj putnika iz regiona upravo preko te zemlje ulazi u šengenski prostor. U praksi, to znači da bi svako zadržavanje na hrvatskim prelazima moglo direktno da utiče na putovanja i letnju turističku sezonu u celom regionu.
Prema informacijama iz Hrvatske, iako su tamošnje vlasti uložile značajne napore da sistem funkcioniše što efikasnije, u početnoj fazi primene došlo je do zagušenja i tehničko-organizacionih problema. Zvaničnici su ranije očekivali da će Hrvatska biti primer uspešne implementacije, ali su se nakon pojave gužvi ambicije i očekivanja delimično korigovali.
Nezvanični izvori navode da problem nije isključivo u nacionalnoj implementaciji, već i u načinu na koji je sistem tehnički osmišljen, posebno u delu koji se odnosi na uvezivanje podataka i sam proces njihove obrade na granicama.
Prema ranijim procenama Evropske komisije, graničnim službenicima trebalo je manje od jednog minuta po putniku za obradu podataka. Međutim, praksa je pokazala da taj proces često traje i više od tri minuta, što dovodi do stvaranja kolona i zastoja, posebno na prometnim prelazima u letnjim mesecima i u periodima turističke sezone.
Unapređenej sistema
Iz Evropske komisije ističu da je EES sistem u prvim mesecima rada doprineo boljoj kontroli granica Evropske unije, uz značajno smanjenje broja ilegalnih ulazaka. Prema njihovim podacima, u prvih šest meseci registrovano je više od 66 miliona ulazaka i izlazaka, dok je oko 32.000 osoba kojima nije bio dozvoljen ulazak dobilo zabranu.
Ipak, u Briselu se indirektno priznaje da izazovi i dalje postoje, pa je najavljeno da će u narednom periodu fokus biti na unapređenju sistema, rešavanju preostalih tehničkih poteškoća i jačanju operativne spremnosti. U planovima Evropske unije za naredni period posebno se izdvaja dalja digitalizacija graničnih procedura, kao i priprema zakonodavnog predloga kojim bi se dodatno unapredilo digitalno upravljanje migracionim i povratnim procesima, uz smanjenje administrativnog opterećenja za nacionalne vlasti.
Biznis Kurir/Kamatica
