Dijagnozu multiple mijeloma nije uvek lako postaviti: Redovni preventivni pregledi i analize krvi čuvaju život
Multipli mijelom je drugi po učestalosti rak krvi, sa oko 500 novodijagnostikovanih pacijenata svake godine u Srbiji, od toga 40 odsto obolelih su mlađi od 65 godina, koji predstavljaju radno sposobnu populaciju.
Multipli mijelom je maligna bolest kostne srži koja nastaje nekontrolisanim razmnožavanjem belih krvnih zrnaca (plazmocita). Nagomilani plazmociti u kostnoj srži potiskuju ćelije hematopoeze, što za posledicu ima mnoštvo simptoma.
O simptomima koji upozoravaju na ovu bolest, načinu dijagnostike i terapije, za Zdravlje Kurir govori doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja za hematologiju KBC „Bežanijska kosa“.
- Dijagnozu multiple mijeloma nije uvek lako postaviti, naročito ako se radi o ranijim fazama bolesti. Kada već dođe do uznapredovalog stadijuma, tada je lakše postaviti dijagnozu, međutim, tada su i rezultati lečenja mnogo lošiji i zato je jako važno postaviti dijagnozu u ranom stadijumu.
Kada bi trebalo pomisliti na dijagnozu multipli mijeloma?
- Kada pacijent ima tegobe u smislu anemije, zamaranja i gubitka telesne težine, malaksalosti. Međutim, problem je u tome što su te tegobe nespecifične i mogu da se jave kod niza drugih oboljenja zbog čega je veoma važno da pored tih simptoma uradimo i dijagnostiku krvne slike i biohemijske analize.
Sama krvna slika, napominje doktorka Marković, nije dovoljna jer je veoma anemija čest problem u opštoj populaciji.
- Zato je važno da se urade biohemijske analize da bismo videli da li postoje povišene vrednosti ukupnih proteina, oštećenje funkcije bubrega, zatim prisustvo hiperkalcemije, odnosno povišenih vrednosti kalcijuma u serumu ili prisustvo proteina u urinu. Kada lekar opšte prakse registruje ovakve promene svakako je neophodno da pomisli na multipli mijelom i da pacijenta uputi hematologu.
Lečenje multipli mijeloma značajno je napredovalo
Naša sagovornica je istakla da je u poslednje tri decenije dijagnostika, ali i lečenje ove bolesti, značajno napredovalo.
- Pre 30 godina multipli mijelom je bio mnogo teža bolest sa mnogo manjom stopom preživljavanja i lošijim kvalitetom života pacijenata zato što je dijagnostika bila mnogo lošija i terapijski modaliteti su bili mnogo skromniji. Međutim, danas je situacija mnogo bolja, ali i dalje ima dosta prostora za napredak. Još uvek se dešava da pacijenti dolaze u uznapredovaloj fazi bolesti. Zato je jako važno da se skrati taj put od momenta prvih tegoba do momenta postavljanja dijagnoze jer su rezultati lečenja mnogo bolji ako se dijagnoza postavi u ranoj fazi.
Broj pacijenata se uvećava
Doktorka Marković napominje da je veoma važno da u prvoj terapijskoj liniji postoji optimalna terapija koja omogućava bolju kontrolu bolesti i bolju efikasnost terapije tako da i pacijenti imaju kvalitetniji život.
- Imamo pacijente u različitim životnim dobima, pacijente koji su vrlo mladi, pa do onih starijih. Ono što mi primećujemo u našoj ustanovi i podatke koje imamo iz Instututa za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", jeste da se broj pacijenata sa multupli mijelomom poslednjih godina povećava ako ne i udvostručava. To je socio-ekonomski problem, ne samo pacijenta već i cele njegove porodice jer je bolest često povezana i sa invaliditetom i pogoršanjem kvaliteta života ukoliko se dijagnostikuje u odmakloj fazi kada dolazi do otežane pokretljivosti što sve narušava kvalitet života i otežava normalno funkcionisanje.
Dobar odziv na preventivne preglede
U sklopu nedavno organizovanih preventivnih pregleda na KBC Bežanijska kosa odziv pacijenata bio je veliki.
- Imali smo čak 468 pacijenata na hematološkim pregledima. Bilo je desetak pacijenata koji su imali različite probleme, najčešće se radilo o anemiji, a imali smo i dva pacijenta sa izraženom leukocitozom, a koji su kasnije ušli u kompletnu dijagnostiku. Dakle, preventivni pregledi daju razultat. Svaki pacijent mora biti svestan da treba redovno da se kontroliše. Pacijenti često imaju neodređene tegobe i često, recimo bolove u leđima povezuju sa promenama koje su povezane sa starenjem, a ustvari su posledica bolesti i mogu da traju.
Od prvih simptoma do dijagnoze često prođe i po 6 meseci
Prosečno vreme od kada se pojave prve tegobe do dijagnostikovanja bolesti je čak šest meseci što je prilično dug period.
- Problem je i što pacijenti ne dolaze odmah kada primete simptome nego to pripisuju nekim drugim promenama možda povezanim sa starenjem, dok ne dođe do izraženijih tegoba. Upravo zato su važni preventivni pregledi i redovne kontrole krvne slike, jednom u godinu dana, a kod starije populacije čak i jednom u šest meseci. A ukoliko se jave neke tegobe, ne treba čekati već odmah uraditi analize.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
MINISTAR MALI U ISTANBULU: Predstavlja ekonomske rezultate Srbije i projekat Expo 2027 - Biće uručene i 2 nagrade