15:00 - DRUŠTVENA DIMENZIJA – KAKO DA DRUŠTVA UČINIMO OTPORNIM NA KATASTROFE?
Prof. dr Ivica Đorđević, sa Fakulteta bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- 62.000 ljudi godišnje umire od posledica elementarnih i drugih nepogoda, dok od ratnih dejstava, klasičnih ratnih sukoba, imamo samo 49.000 žrtava. A znate kakvi su vojni budžeti u odnosu na ove. U ovoj sferi o kojoj danas govorimo potroši se najviše novca nakon što se događaj desi, u otklanjanju posledica, a ne u prevenciji - rekao je Đorđević.
- Rešenja sa kojima mi izlazimo moraju da budu uklopljena ili prilagođena društvenom ambijentu. Moramo da vodimo računa o karakteristikama populacije. Takođe, vrlo bitan momenat je nivo ekonomskog razvoja i finansijske mogućnosti za sprovođenje onoga što smo stavili na papir. Ukoliko nemamo dovoljno novca u džepu nećemo moći adekvatno da rešimo situaciju - dodao je Đorđević.
Prof. dr Mihael Faber, iz Grupa za upravljanje sistemima zasnovano na proceni rizika, otpornosti i održivosti, Katedra za urbanizovano okruženje, Univerzitet u Alburgu, Danska
- Broj stanovnika na planeti se značajno povećao u proteklih 300 godina. On je fokusiran na razvijene zemlje. Ako se vratimo na period 1990. do 2000. životni vek se produžio za godinu dana. Kada pričamo kako se rešavaju danas stvari, postoji i druga strana medalje. Sada se i te kako borimo sa prirodnim katastrofama koje je zapravo prouzrokovao čovek - rekao je Faber.
Profesor je potom pokazao kako funkcioniše modeliranje rizika. Napomenuo je da stvari koji oni primenjuju rade za infrastrukturni razvoj i ukviru koga utvrđuju optimalni razvojni put kada je reč o obimu i kvalitetu infrastrukturnih projekata. Za neko vreme ćemo imati modeliranje pejzaža, rizika od tajfuna i zemljotresa.
Dr Linda Nilsen, postdoktorski istraživač, Univerzitet u Alburgu, Danska
- Potrebna nam je jedinstvena osnova i zajednički jezik u svim naučnim disciplinama koje se nalaze u ovom domenima.
Dr Enriko Roni, vanredni profesor, Univerzitet u Lundu, Švedska
- Kada razgovaramo o ljudskom ponašanju u vandrednim situacijama treba da razbijemo jedan mit, a to je mit panike. "Panika je nešto što se dešava u vandrednim situacijama", to je nešto što nalazimo u medijima i čak u nekoj literaturi. Međutim ako uđete u detaljniju naučnu literaturu videćete da su ljudi racionalni. Ovo je važno jer se panika smatra žrtvenim jarčem kada se nešto dešava, tako da negativne posledice ne bi trebalo gledati kao neodgovarajuće ponašanje od strane ljudi - rekao je Roni.
Gđa. Nataša Todorović, Stručni saradnik za zdravstvenu delatnost, Crveni krst Srbije, dotakla se samog Crvenog krsta
- Crveni krst tokom istorije radi tako što mobiliše solidarnost u teškim vremenimaš, uključujući prirodne katastrofe. Posebnu pažnju posvećuje ranjivim grupama stanovništva. Ovo je vremenom ugrađeno u etos odgovora na katastrofe - rekla je Todorović.
- Crveni krst Srbije ima redovne aktivnosti sa različitim ugroženim grupama stanovništva i posvećuje im posebnu pažnju u vreme katatastrofa zbog fluidne prirode ugroženosti - rekla je Todorović.
Dr Mirjana Laban, vanredni profesor, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
- Urbana naselja su jako ranjiva. Zašto? Jer ako se desi neka katastrofa negde gde nema ljudi i zgrada mi nećemo imati problem. Usrbana naselja su nešto što je naročito kod nas na Balkanu veliki problem - rekla je Laban.
Dr Andreja Mihailović, saradnik u nastavi, Pravni fakultet, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora:
Govorila je o sajber bezbednost tokom katastrofa i izazova za kritičnu infrastrukturu.
- Prema procenama svetskog ekonomskog foruma, sajber rizici za 2020. godinu su ekslirali zbog polarizacije između država a bez efektivnog multiliteralizma. Razlog zašto kod nas nije razvijena ova oblast je što je kod nas sajber bezbednost shvatana kao samo jedna IT tema i da treba da se prepusti inženjerima.To je jedan propust o kojem trebamo da vodimo računa. Sajber rizici su u stanju da potpuno redefinišu geopolitičke statuse jedne države. Naroćito u smislu sajber ratovanja i hibridnih ratovanja gde sve manje imamo pretnje od klasičnog vida ratovanja dok je sajber sve prisutnije - rekla je Mihajlović.
11:30 - OSNOVNI TEORETSKI KONCEPTI I OKVIR AKCIJE
Modertor prof. dr Jasmina Gačić, redovni profesor, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Svima nam je potrebna veća sinergija kako bismo smanjili rizike od katastrofa Moramo da izgradimo društvo koje je otporno i održivo
Prof. dr Vladimir Jakovljević, redovni profesor, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Procenjuje se da oko 90 odsto svih katastrofa umaju prirodne uzroke. Među uzrocima prirodnih katastrofa visoko mesto zauzimaju klimatske promene - kaže dr Vladimir Jakovljević.
On je spomenuo da su kancelarije UN veoma značajne u smanjenju prirodnih katastrofa, ali ima i drugih tela.
- Akcenat je na međunarodnom odgovoru na rizike od katastrofa. Imamo izuzetno obiman set smernica koja regulišu određena pitanja. Ciljevi koji se žele postići Međunarodnom strategijom za smanjenje katastrofa zasnovani su na podizanju javne svesti o katastrofama, većem angažovanju vlsti, uključivanju javnosti, smanjenju ekonomskih i socijalnih guvitaka - ističe Jakovljević.
Najznačajnija je kultura prevencije i edukacije kroz redovan šklolski sistem istakao je Jakoviljević.
U Milenijumskoj deklaraciji iz 2000. godine utvrđena je namera jačanja saradnje u cilju smanjenja broja i posledica prirodnih katastrofa prouzrokovanih ljudskim faktorom, kaže Jakovljević.
Od 2015. do 2030. sprovodi se Sendai okvir, koji je i nama poslužio da napravimo jedan zaokret ka sistemu prevencije rizika od katastrofa.
Prof. dr Jasmina Gačić, redovni profesor, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Godine 2014. shvatilo se da postoji prostor za izmenu zakona. Mi smo dosledni i moramo da primenjujemo zakon u pravoj meri, jer je on dao i nama i svima ostalima da procenimo opasnost od prirodnih katastrofa - kaže dr Gačić.
Moramo više da se bavimo preventivom i razumevanjem, istakla je Gačić.
Misija je povezivanje svih institucija, na taj način imamo mogućnost da aktivno sarađujemo. Dobar efekat je da imamo danas 154 jednice lokalne samouprave koje su ažurirale svoju dokumentaciju o prevenciji prirodnih katastrofa, istakla je Gačić.
Prof. dr Edisa Nukić, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina
Sama struktura BiH je složena ne samo u političkom, već u etničkom smislu, kaže dr Edisa Nukić.
- Ova zemlja ima visoke rizike od poplava i požara i označena je kao država koja ima izuzetan rizik od prirodnih katastrofa i među pet zemalja Evrope smo po ugorženosti - kaže Nukić.
- Teške nesreće koje su pogodile ovu zemlju sa nesagledivim posledicama pre svega su poplave iz 2014. godine. Administrativna podela upravljanja vodama je veoma veliki problem, kaže dr Nukić.
Sledaća katastrofa bio je kovid 19, što je dovedeno do preko 150 odluka i zaključaka, što je i onako zbunjenu populaciju dodatno zbunilo, ističe dr Nukić koja problem vidi u tome što je i zdravstveni sistem podeljen na više delova.
Dr Mensur Ferhatović, viši predavač, Univerzitet u Rijeci, Hrvatska
- U Hrvatskoj postoji sustav Domovinske sigurnosti koji ima i izvršnu moć i snagu da angažuju ljudstvo da se odmah reaguje i da se da što brži odgovor na katastrofe i da se posledice katastrofe što bolje ublaže i da se ta regija može što pre vratiti u noramaln život - ističe dr Ferhatović.
- Vatrogasci su jedino organizovani tako da se mogu podići u tačno 60 sekundi i one su tako utrenirani - kaže dr Ferhatović.
Mr Ljuban Tmušić, načelnik Direkcije za civilnu zaštitu i smanjenje rizika od katastrofa, Direktorat za zaštitu i spasavanje, Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore
- Smanjenje rizika od katastrofa je termin koji mi u regionu slabo poznajemo. Suština je da uradimo mnogo toga pre nego što se bilo šta desi - ističe Tmušić.
U okvirima Sendai ciljeva neophodno je uspostaviti Nacionalnu platformu za smanjenje rizika od katastrofa, izraditi je, izraditi procenu ritika od katastrofa, uspostaviti Nacionalnu bazu podataka o štetama, izraditi Nacionalne planove ZiS, izraditi lokalne mape rizika u Crnoj Gori, istakao je Tmušić, koji je istakao da je CG jedina država koja ima nacrt za smanjenje rizika od katastrofa.
Mi smo 2013. uspostavili program za smanjenje katastrofa na fakultetu i u obrazovne ustanove, posebno je ponosan Tmušić.
- Uključeni su i profesori u školama - istakao je Tmušić.
Prof. dr Aleksandar Ivanov, vanredni profesor, Univerzitet "Sv. Kliment Ohridski“, Bitola, Fakultet za bezbednost, Skoplje, Severna Makedonija
- Određivanje rizika je nauka za sebe istakao je Ivanov.
Dr Cane Čekerevac, Gruner Stucky Ltd, načelnik poslovne jedinice Energetika Balkan, Švajcarska
- Švajcarska ima, takođe komplikovano uređenje. Zbog njene geografije i geolofije izložena je veoma velikom riziku od katastrofa. Zanimljivo je reći da je oko 20 odsto populacije izloženo poplavama, a oko 30 odsto radnih mesta se nalazi na tim mestima - kaže Čekerevac.
- Cilj izrade studije je da se napravi mapa poplava, gde se raznim bojama definiše šta može biti poplavljen - kaže Čekerevac.
10:00 - UNAPREĐENJE NACIONALNOG SISTEMA ZA SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA
Moderator Žarko Petrović, tim lider za vitalni razvoj, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Kancelarija u Srbiji
Živko Babović, načelnik Uprave za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu, Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije istakao je da smo u odnosu na period od pre deset godina daleko celu svetlosnu godinu.
- Formirali smo Sektor za vanredne situacije, gde smo krenuli od početka. Od 2014. godine sve se promenilo. Danas je ovo jedna ozbiljna i moćna služba, a obučenost naših snaga je daleko veća nego ranije. Tek 2015. godine smo počeli da registrujemo ko šta radi u ovoj zemlji - ističe Babović.
- Uspeli smo da uvežemo sva Ministarstva, uložili smo preko 50 miliona evra. To daje sektoru za vanredne situacije da može da reaguje u svim situacijama. To nije dovoljno, mi želimo više, ali sve ono što smo pokušali da obnovimo i unapredimo uspeli smo - istakao je Babović.
Tristan Simonart, tim lider - međunarodna saradnja u oblasti civilne zaštite Generalnog direktorata za evropske poslove civilne zaštite i humanitarne pomoći (DG ECHO) istakao je da se i BiH pridružila mehanizmu, a da se nada i da će se i Albanija uskoro uključiti u mehanizam.
- Mehanizam nije fokusiran samo na poplave i zemljtrese, već se odnosi na sve krize koje mogu da se dese. Govorimo o dugoročim investicijama. Bavili smo se čitavim nizom kriza koje su povezane sa pandemijom. Danas je aktuelna tema migracija, a mnoge zemlje su doprinele tome jer su ponudile svoju pomoć - kaže Simonart.
- Ovaj mehanizam koristi skup alatki koje su na raspolaganju svim državama članicama. Srbiju gledamo kao u budućeg lidera u regionu koji ima odlične kapacitete koji mogu doprineti mreži - kaže Simonart.
On je istakao da postoje tri glavne inicijative koje će omogućiti da se bolje izborimo sa katastrofama.
NAJVAŽNIJI MOMENAT PANELA: Predstavljanje registra rizika
Babić je istakao da mi nismo imali model po kome smo radili, već smo sami radili.
- Započeli smo posao tako što smo formirali radnu grupu, koju su činila i sva resorna ministarstva. Počentu aktivnost je preuzela kancelarija za javna ulaganja. Prva faza je podrazumevala četiriri rizika. Odavno nešto nismo tako značajno radili, a veliku podršku imali smo od EU i UNDP - kaže Babić, koji je zaključio da je dominantan značajan ovog procesa.
- U donosioce odluka morali su se implemenitrati odgovorni ljudi iz ministarstava koji su kasnije stvarali radne grupe. Imali smo odlične uslove i to je nešto što nam je dalo mogućnost da se ispoštuje sve dogovoreno - kaže Babić.
Benefit je to što mi možemo ući u bazu podataka i proveriti svaku parcelu u kom je riziku od prirodnih katastrofa. To je važno i za investitore, ističe Babić.
Ta platforma služi na ponos ne samo našoj zemlji, već i celom regionu, navodi Babić.
Darko Vučetić, pomoćnik direktora, Republički geodetski zavod Republike Srbija
- Ovo je rezultat rada preko 100 ljudi koji su već ovde - kaže Vučetić i dodaje:
- Mi smo najvaili da ćemo postati platforma za informisano odlučivanje na osnovu geoprostornih informacija.
Geosbrija standardizuje podatke i transformiše ih. To je jedna strana priče koja daje pristup podacima i platforma je postala jako popularna, imamo čak 15.000 zahteva za pristup mesečno, ističe Vučetić.
Registar rizika ima fokus na povezivanju podataka koji su neophodni za prevenciju i sanaciju i služi kao podrška jednom kompleksnom sistemu za zaštitu od katastrofa, kaže Vučetić.
- Srce celog sistema je aktivni geoportal koji ima različiti set podataka koji je povezan sa svim katastrima, i daje jednu mogučnost da u svakom trenutku imate validne podatke. Imate informacije o javnim ustanovama, školama, a i set o zdravstvenim ustanovama i njihovim kapacitetima. Imamo putnu infrastrukturu, imamo mapirane i locirane podatke o lukama, helijumima, aerodromima - kaže Vučetić.
Glavna stvar je saradnja sa EU i UNDP .
- Podaci su zlato, njih je najteže prilagoditi da uđu u sistem.
Moderator je istakao da je ovo velika stvar koja je urađena.
9:00 - OTVARANJE KONFERENCIJE
Moderator prof. dr Vladimir N. Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Konferenciju je otvorio Luka Čaušić pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Republike Srbije koji je istakao da je neophodno raditi na tome da Srbija radi na prevenciji zaštita od prirodnih katastrofa.
- Moramo da budemo spremni kao društvo i da prirpemimo naše građane na ono što će nam se dešavati. Komunikacija sa nadležnim organima je neuporedivo bolja. Mi moramo da unapredimo preventivu, smanjenje rizika i uključivanje svih segmenata društva da radimo i kada se ništa ne dešava kako bi Srbija bila što bezbednija od prirodnih katastrofa - istakao je Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Republike Srbije.
Katastrofe negativno utiču na živote ljudi, kvalitet životne sredine i predstavljaju rizik po ekonomsku i društvenu stabilnost. Naša zemlja je posebno izložena riziku od poplava i klizišta, kao i od šumskih požara.
Profesor dr Ivica Radović, državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja istakao je da je nemoguće ne osvrnuti se na upozorenja o opasnostima koje se mogu pretvoriti u katastrofe.
- Ako se ne radi na prevenciji katastrofa, one mogu uticati na generacije. Snaga znanja predstavlja credo Fakulteta bezbednosti - naglasio je prof dr Radović.
On je naveo da se znanjem mora ići do adekvatnog rešenja i zaključio je rečima Dositeja Obradovića: "Iduć uči, u vekove gledaj".
Anas Karman, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP u Srbiji istakao je da se ćemo danas pokušati da razmenimo sva iskustva kada su u pitanju prirodne katastrofe.
- Posebno smo ponosni što smo u moguđnosti da vam predstavimo registar katastrofe, što će omoguićiti građanima Srbije da se informišu o katastrofama i to samo na jedan klik. Moći ćemo da unapredimo vrednost naših sredstava i da preventiramo na klimatske katastrofe. Ono što ćemo naučiti tokom ove konferencije ući će u udžbenike Fakulteta za bezbednost - istakao je Karaman.
Sakelaris Hurdas, šef sektora operacija III, Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji istakao je da uvek moramo biti spremni na katastrofu.
- Pririodne katastrofe ugrožavaju ljude. Neophodno je više napora da se uloži u analizu prirodnih katastrofa. Instiucije moraju da razviju kapacitete kako bi odluke donosili na nivou rizika - kaže Hurdas.
EU će nastaviti da podržava Srbiju, a ovaj projekat je vredan više od 14 miliona evra, kako bi se umanjili rizici od katastrofa, istakao je Hurdas, koji je istakao da ćemo sve krize prevazići samo u solidarnosti.
Goran Puzović, direktor, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” naveo je da klimatske promene nisu budućnost, a da od 2014. godine nismo imali mirnu godinu sa vodama ni u Evropi, ni u svetu.
- Pojavljuju se nove bolesti kojih nije bilo ranije. Uništava se biljni i životinjski svet koga ranije nije bilo. Klimatske promene treba svesti na minimum i tako ztaštiti sve ljude ovog sveta. Samo kroz ulaganja i davanja i podizanja naše bezbednosti doći ćemo do neke sigurnosti - istakao je Puzović.
- Zahvaljujem se EU, koja je naš dobar i veran partner. Sva njihova stručna pomoć i sva njihova medijska pomoć nam znači da sve ono što dolazi svedemo na najmanji mogući nivo - istakao je Puzović.
Mr Borko Drašković, direktor, Republički geodetski zavod Republike Srbije istakao je da je ovo kruna rada Republičkog geodetskog zavoda.
- Akcenat je na distribuciji geodetskih podataka. Svih 17 ciljava poseduju geoprostorne podatke i podatke koji su struktuirani na poseban i standardizovan način koji su neophodni stručnjacima da donose prave odluke - kaže mr Drašković.
- Mi smo dali sve od sebe, ovaj projekat nama mnogo znači i oslanja se na nešto na šta smo mi veoma ponosni. To je najveći set geoprostornih podataka koje jedna zemlja može da ima. Sličniji registar u svetu ne postoji, čak ima mnogo više podataka od onih registara koje poseduje EU - ističe Drašković.
Mi možemo da služimo kao primer drugim zemljama kako unapređujemo sistem za prevenciju katastrofa, istakao je modertator.
Preventivnim i zaštitnim merama možemo da smanjimo materijalne štete koje ovakve nepogode nanose i broj ljudskih života koje mogu da ugroze. Zbog toga je neophodno ojačati spremnost svih nadležnih institucija i organizacija na nacionalnom i lokalnom nivou, da unaprede mere prevencije i povećaju spremnost za reagovanje u slučaju katastrofa.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sprovodi projekat "EU za Srbiju otpornu na katastrofe". U okviru ove inicijative će, 13. i 14. oktobra 2022. godine, u hotelu Mona Plaza u Beogradu, biti održana međunarodna konferencija "Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou".
Kurir.rs/S.V/L.V.
NE PROPUSTITE
