Održivo graditeljstvo podrazumeva implementaciju svih rešenja koja
doprinose smanjenju rizika i ublažavanju klimatskih promena, navodi prof. dr Mirjana Laban

Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara je multidisciplinarna nauka i struka čiji je cilj svođenje rizika od katastrofa i požara na prihvatljiv nivo. To zapravo znači da učinimo sve - primenom preventivnih mera - da ne dođe do ostvarenja hazarda, odnosno da se maksimalno ublaže posledice katastrofalnog događaja ili požara, istakla je prof. dr Mirjana Laban sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

- Da bismo bili u mogućnosti da upravljamo rizikom, moramo identifikovati i dobro poznavati moguće opasnosti, proceniti rizik, svesti ga na prihvatljiv nivo i redovno pratiti, radi eventualne korekcije, tj. potrebe za preduzimanjem dodatnih mera za smanjenje rizika.

Koje su prednosti održivog graditeljstva u smislu smanjenja rizika od katastrofalnih događaja i požara?

- Savremene zgrade treba da su održive, bezbedne i otporne na hazarde, kao i da se brzo i efikasno mogu ponovo dovesti u funkciju nakon katastrofe ili požara. Održivo graditeljstvo, pored mera otpornosti na hazarde, podrazumeva i implementaciju svih rešenja koja doprinose smanjenju rizika i ublažavanju klimatskih promena.

U kakvoj vezi su upravljanje rizikom i održivi razvoj naselja?

- U jednostavnoj i logičnoj vezi - upravljamo rizikom tako što biramo da ne gradimo kuće i naselja u nebranjenom području od poplava (koritima reka), na klizištima, na infrastrukturnim koridorima, na području zaštićenih prirodnih dobara, poštujemo graditeljske norme i propise vezane za seizmičke propise i zaštitu od požara, upravljamo otpadom i uticajem na životnu sredinu, dakle, činimo sve što će smanjiti izloženost i ranjivost izgrađenog okruženja i, naročito, stanovnika naselja.

Kako da izgradimo zajednice koje su otporne na katastrofe?

- Da bi zajednica bila otporna na katastrofe, nije dovoljno da su zadovoljeni fizički aspekti - karakteristike zgrada i izgrađene infrastrukture, neophodno je znanje i svest zajednice o postojanju opasnosti i kako se mogu izbeći ili umanjiti posledice, potrebno je izgraditi bezbednosnu kulturu edukacijom, informisanjem, formalnim i neformalnim obrazovanjem. Jedna od značajnih mera je i podela rizika, koja se postiže putem osiguranja, ali ta praksa još nije zaživela u našoj zemlji u dovoljnoj meri. Državna pomoć je značajan, ali najčešće nedovoljan finansijski instrument da obezbedi povratak na stanje pre katastrofe.

U čemu se ogleda važnost Registra rizika od katastrofa?

- Registar rizika od katastrofa je, po definiciji, interaktivna, elektronska, geografsko-informaciona baza podataka za čitavu teritoriju RS. Važnost je, pre svega, u mogućnosti da se različiti podaci, bitni za analizu i prevenciju rizika, kao i za reagovanje u slučaju katastrofalnog događaja mogu ažurirati i biti dostupni u digitalnom formatu. Predviđeno je da ključnu ulogu u ažuriranju i održavanju registra imaju lokalne samouprave, što je veoma važno zbog izgradnje znanja, otpornosti i odgovornosti lokalnih zajednica.

Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“. U okviru ove inicijative će 13. i 14. oktobra 2022. godine u hotelu „Mona plaza“ u Beogradu biti održana međunarodna konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“.

Jelena Vukić