U SUSRET RE-SET SAMITU: Nama treba zelena ekonomija i zeleni plan!

Prihvatanjem savremenih standarda Srbija ima priliku da iz faze ekonomskog razvoja, u kojoj se nalazi, brže iskorači ka modernim državama i efikasnijoj ekonomiji uz mere zaštite životne sredine i zdravijeg i kvalitetnijeg života stanovništva

Dušan Vasiljević, predsednik UO WBCG i međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, ističe da se ne zna kako će izgledati postkorona period, ali da koncept neoliberalne ekonomije već duže pati od sistemskih nedostataka i zaglavljuje se u teško održivim matricama superprodukcije jedino radi eksponencijalnog gomilanja profita.

- Tačno je da bi obrazovanje, ekonomija i zdravstvo morali biti stubovi na kojima počiva savremeno društvo i zato je, čak i u mikrosistemima kakav je Srbija, potrebno izvesno resetovanje. Međutim, da bi se to postiglo, neophodno je promeniti sistem vrednosti i redosled prioriteta i zagarantovani minimalni nivo prihvatljivog društvenog standarda, što podrazumeva kvalitetno zdravstvo i obrazovanje, čime se stvaraju preduslovi i za održivu ekonomiju, ali onda bez ostvarivanja superprofita nadnacinalnih megastruktura i njihovog globalnog interesa - ističe naš sagovornik.

Srbiji treba „zeleni plan“

On podseća da je EU prošle godine objavila Zeleni dogovor, plan za smanjenje emisija CO2 na nulu do 2050. godine kojim je predviđeno: da će se izvršiti kompletna dekarbonizacija energetskog sektora i obezbediti prelazak na obnovljive izvore energije; da će se sprovesti masovna rekonstrukcija zgrada kako bi se maksimalno podigla njihova energetska efikasnost; da će se podržati inovacije u industriji kako bi Evropa postala globalni lider u zelenoj ekonomiji; da će se podržati razvoj čistijih, jeftinijih i zdravijih vrsta javnog i privatnog prevoza.

- Srbija može usvojiti svoj „zeleni plan“ kako bi dostigla ciljeve kakve je sebi zacrtala EU. To je moguće uz jasnu političku rešenost, punu svest o potrebi za ovakvom vrstom promena, jaku volju, ogroman napor da se takav plan sprovede i značajne resurse, materijalne, finansijske i ljudske. Glavno težište bi moralo biti na usmerenju ekonomije ka novom poslovnom modelu i platformi tzv. cirkularne ekonomije - navodi Vasiljević.

Za cirkularnu ekonomiju kaže da je „platforma četvrte industrijske revolucije za primenu novog načina organizacije industrije i alat koji sažima napredne i visokoefikasne tehnologije i tehnološke procedure. One kao sirovinu koriste raspoložive ostatke primarne proizvodnje, poluproizvode i otpad nastao istekom trajanja proizvoda, uz maksimalnu upotrebu energije iz obnovljivih izvora i sa ciljem eliminacije štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene koristeći dubinsku digitalizaciju kao vezivni element“.

- Prihvatanjem savremenih standarda Srbija ima priliku da iz faze ekonomskog razvoja, u kojoj se nalazi, brže iskorači ka modernim državama i efikasnijoj ekonomiji uz povećanu konkurentnost, rast zapošljavanja, lakši pristup međunarodnom tržištu, a sve to uz mere zaštite životne sredine i zdravijeg i kvalitetnijeg života stanovništva - smatra on.

Mera između ambicija i mogućnosti

Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, podseća za Kurir da je Srbija ratifikovala Pariski sporazum o klimi i prihvatila propise EU kojima se to obezbeđuje kako bi svojim građanima obezbedila čistiju životnu sredinu.

- Zakon i strategija kojima će se utvrditi na koji način će Srbija sprovoditi Pariski sporazum još nisu doneti. Treba doneti i plansko-strateška dokumenta kojima će se odrediti kako će se i kojom dinamikom pristupiti sprovođenju ciljeva EU i inicijativa za smanjivanje emisija ugljen-dioksida i klimatske neutralnosti do 2050. godine, intenziviranih nedavnim Zelenim dogovorom, usmerenim i na naš prostor Zelenom agendom za zapadni Balkan. Ukoliko se pronađe razumna mera između visokih ambicija EU, mogućnosti i potreba Srbije, ti procesi mogu biti i velika šansa da se ukupne privredne i druge povezane aktivnosti blagovremeno adekvatno usmere ka zelenoj ekonomiji na način koji obezbeđuje tehnološki razvoj, rast zaposlenosti i BDP i minimizira socijalne posledice koje će ta tranzicija ostaviti. Jasan stav države prema tranzicionim procesima i mere koje će ga podržati biće i jasan signal i pružiće izvesnije uslove investitorima u energetskom sektoru, ali i u drugim sektorima, koji mogu pronalaziti svoju šansu za rast u Srbiji i za izlazak na inostrana tržišta - uveren je Šagovnović.

Primer Poljske poučan

Kada je reč o zadatku koji nam predstoji - prelasku sa fosilnih goriva na zelenu energiju, on ističe da u u zemlji koja 70% električne energije proizvodi iz uglja nije moguć brz prelazak na obnovljive izvore, kao i da bi pri sadašnjem stanju tehnologija to bio ne samo veoma skup već i tehnički nemoguć proces.

- To mora biti postepen proces veoma dobro planiran i sagledavan u ukupnom makroekonomskom, socijalnom i tehnološkom okruženju. Primer Poljske, veoma poučan za Srbiju, koja danas ima sličan procenat električne energije iz uglja, upravo to pokazuje. I pored ogromne finansijske podrške iz fondova EU, ugalj će ostati važan resurs sve do 2050. uz postepeno smanjivanje. Do tada će Poljska proizvodnju iz uglja zamenjivati obnovljivom energijom, ali i nuklearnim elektranama i manjim delom gasom. Kod nas se kao značajna alternativa uglju pominje i prirodni gas, ali bi to vodilo povećanju energetske zavisnosti i smanjivalo energetsku sigurnost Srbije.

Za energetsku tranziciju i transformaciju kaže da nema jedinstvenog puta, već njega svaka zemlja projektuje u skladu sa svojim resursima i mogućnostima.

- Povećanje energetske efikasnosti je najbolji način da se umanje problemi energetske tranzicije i to treba da bude prioritet broj jedan. Hidropotencijal treba iskoristiti koliko god se može bez posledica po životnu sredinu. Ostale obnovljive izvore treba povećavati dinamikom koja je troškovno i tehnički prihvatljiva. Prirodni gas bi se mogao koristiti u granicama spremnosti investitora da preuzmu rizike promene cena i obezbeđenja gasa i cena električne energije. U nekom trenutku dugoročna opcija mogu postati i nuklearne elektrane. Međutim, u ovom trenutku najvažnije je da država ostavi po strani kratkoročna viđenja i interese i integriše sve kapacitete da što bolje pripremi dugoročna strateška dokumenta kojima će odrediti put i dinamiku tranzicije za sledeće tri decenije, u okruženju u kome očekujemo Srbiju u tom periodu. Nije dobro čekati da predlozi stignu od EU i Energetske zajednice - upozorava on.

Težak zadatak

Aleksandar Macura, direktor programa u RES fondaciji, za Kurir ističe da je rizik od klimatskih promena kvalitativno novi rizik na koji mora da se obrati mnogo veća pažnja.

- Ekonomija je stalno u stanju promene. Novi izazovi traže veće transformacije. Zeleni evropski dogovor, koji predstavlja razvojnu strategiju našeg okruženja, jasno kaže šta je zadatak: stvoriti javne politike koje duboko transformišu društvo uz rast, konkurentnost, resursnu efikasnost i prestanak neto emitovanja gasova sa efektom staklene bašte. I to u 30 godina. Nije lak zadatak, ali je neizbežan i valja početi - kaže naš sagovornik.

On ističe da je naš termoenergetski sektor napravljen pre četrdeset i više godina da ga je, u tehnološkom smislu, pregazilo vreme.

- Efikasnost tog sektora je vrlo niska, oko 30 odsto. Produktivnost sektora zasnovanog na lignitu je neizbežno niska jer kopate ogromne količine materijala za malu količinu energije, a negativni uticaji na životnu sredinu su ogromni. Dok se negativan uticaj na kvalitet vazduha, vodu i zemljište može smanjiti korišćenjem modernih tehnologija, negativan uticaj na klimatske promene je praktično nemoguće izbeći bez napuštanja uglja. Odluka o izlasku iz uglja je najvažnija teška odluka koja se mora razmotriti.

Rešenje je u investiranju

Na pitanje kako da u zemlji u kojoj se 1,4 miliona domaćinstava greje na čvrsta goriva najrealnije pređe na obnovljive izvore, Macura kaže:

- Neophodno je investiranje da bi se izbeglo zaostajanje, rizik od siromaštva i rizici po javno zdravlje. Troškovi obnovljive energije su znatno pali i ona je konkurentna danas. Upravljanje izvorima koji su promenljivi, poput sunca i vetra, znatno je unapređeno, a potencijali biomase nedovoljno iskorišćeni, uključujući i potencijale za gajenje brzorastućih vrsta na niskokvalitetnom zemljištu. Tranziciju je najrealnije izvesti tako što ćemo prestati da zatvaramo oči pred svim ovim činjenicama - navodi on.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock