U SUSRET RE – SET SUMMITU: Digitalizacija je civilizacijska promena!

Zahvaljujući naporima Narodne banke Srbije i poslovnih banaka i uvođenju brojnih inovativnih usluga, iz godine u godinu beležimo kontinuiran i značajan rast broja i sume plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva

• Koliko daleko smo odmakli, slikovito govori činjenica da je 22. oktobra NBS obeležila dve godine rada svog instant platnog sistema i milione uspešno izvršenih transakcija, a HNB je istog dana objavila da za nekoliko dana u Hrvatskoj počinje sa radom instant platni sistem u kunama, i da za početak u njemu učestvuju tri banke. Ipak, posebno mi je drago kada čujem pozitivne komentare građana i privrede, u čijem interesu i sprovodimo sve aktivnosti, pa i na planu digitalizacije. Sada zaista možemo da govorimo o „Digitalnoj Srbiji“, kako smo neformalno nazvali sporazum sa Vladom od pre nekoliko godina, kao formalizaciju neophodne, i od prvog dana uspostavljene, odlične saradnje koju imamo i na tom planu - navodi naša sagovornica.

Ona ističe da je jasno da već da gotovo nema aspekta života gde ne može doneti koristi, ali da je posebno zanimljiva digitalizacija finansijskih usluga.

• Zahvaljujući propisima NBS i našem radu na uspostavljanju najsavremenije infrastrukture, kao i spremnosti finansijskih institucija da rade s nama i unapređuju svoje usluge, danas u Srbiji možemo zaključiti finansijski ugovor na daljinu, korišćenjem video-identifikacije, izvršiti prenos novčanih sredstava u bilo koje doba u roku od nekoliko sekundi, platiti račun u prodavnici (kako na fizičkom prodajnom mestu, tako i internet prodajnom mestu) skeniranjem IPS QR koda pomoću aplikacije za mobilno bankarstvo ili, recimo, platiti račun koji izdaje bilo koji veći izdavalac računa (npr. telekomunikacioni operatori, JKP „Infostan tehnologije“, EPS) skeniranjem IPS QR koda sa računa. Šalteri su sve manje mesto gde građani troše svoje dragoceno vreme o čemu najbolje svedoče podaci NBS. Ako uporedimo broj transakcija izvršenih upotrebom mobilnog bankarstva na kraju drugog kvartala ove godine sa podacima za drugi kvartal prethodne godine zabeležen je rast od čak 49,45% - kaže guvener.

Ističući da digitalizacija nije cilj sama po sebi, već služi da putem prednosti savremenih tehnologija naša korisnička iskustva ili interni poslovni procesi u institucijama budu lakši, brži i efikasniji, ona dodaje da NBS podstiče tržišne učesnike da se kreću u optimalnom smeru za korisnike.

• Iz tog razloga smo u prethodnom periodu, pored niza normativnih aktivnosti, unapredili platnu infrastrukturu uvođenjem IPS NBS platnog sistema, jednog od prvih u svetu, uvedenog i pre nego što je ECB predstavila panevropsko rešenje za instant plaćanja – TIPS. Uskoro će banke omogućiti korisnicima funkcionalnost koja već postoji u našem sistemu a to je transfer sredstava samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona, tako da sada korisnici imaju priliku da plaćaju i prenose sredstva na komforniji, brži i jednostavniji način, pri čemu štede i novac i ključni resurs svih nas – vreme.

Takođe, I generalni sekertar UBS Vladimir Vasić smatra da digitalizacija nije kratkotrajni trend, već suštinska civilizacijska promena, „ravna najvećim tehnološkim otkrićima u istoriji“.

• Na državnom nivou te promene su prepoznate i samo u poslednje četiri godine Vlada Srbije uložila je skoro 100 miliona evra u izgradnju inovacione strukture i mehanizama za podršku startup kompanijama. Izgrađeni su savremeni tehnološki parkovi, u kojima stručnjaci rade na razvoju vrhunskih inovacija za globalno tržište. Zahvaljujući takvim merama, ali i kreativnosti i znanju naših ljudi, vrednost srpskog izvoza u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u prošloj godini iznosila je 1,4 milijarde evra. Budite sigurni da će taj izvoz biti još veći. U svetu bankarstva digitalizacija je već stigla daleko. Zahvaljujući naporima NBS, ali i svih banaka, uvedene su brojne inovativne usluge. Beležimo kontinuiran i značajan rast broja i sume plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva. Broj transakcija u IPS sistemu povećan je više od dva puta u odnosu na prošlu godinu, a rast kupovina obavljenih putem interneta u Srbiji veći je za 50%. Računi se već sada mogu otvoriti bez odlaska u banku, krediti se odobravaju onlajn, u primenu ulazi i video identifikacija klijenata – kađe naš sagovornik.

On smatra da je okosnica digitalne ekonomije digitalna transformacija realne ekonomije, ali da su podjednako bitni inovativnost i fleksibilnost, sposobnost preuzimanja inicijative, razmena informacija i znanja i kreativnost u osmišljavanju digitalnih proizvoda.

• Kao primere imamo Uber, najveću svetsku kompaniju za iznajmljivanje vozila, koja nema vozila u svom vlasništvu, ili Facebook, najpopularnijeg vlasnika medija, koji ne stvara sadržaj, ili Alibabu, najvrednijeg trgovca, koji nema nijedno skladište. Da prepričam pročitanu misao koja ovo ilustruje: ako imate jabuku, a i ja imam jabuku, i razmenimo jabuke, onda ćemo i vi i ja opet imati po jabuku. Ali ako imate ideju, a i ja imam ideju, i ako međusobno razmenimo te ideje, tada će svako od nas imati dve ideje. Povezane ideje i znanja su nova roba digitalne ekonomije – navodi on.

Kada je reč o neposrednim koristima, Vasić ističe da digitalizacija donosi bezbednost i efikasnost u ispunjavanju određenih potreba.

• Danas klijenti banku mogu neposredno kontaktirati korišćenjem društvenih mreža i vibera kao kanala komunikacije. Na raspolaganju im je široka lepeza bankarskih usluga i proizvoda u potpunosti putem digitalnih kanala, m-banking i e-banking aplikacija. Takođe, građanima su na raspolaganju državni digitalni servisi kao što su e-sanduče, e-identitet i e-uprava. Ko jednom iskusi plaćanje mobilnim telefonom iz fotelje, taj će se u red pred šalterom teško vratiti – zaključuje on.

• Ovaj tekst predstavlja najavni deo serijala konferencija pod nazvom Re-set summit, koji organizuje AMG u strateškom partnrstvu sa Privrednom komorom Sebije od 16. 11. Do 27. 11.
• Više o tome pogledajte na sajtu konferecije:

http://re-set-summit.adriamediagroup.com/

Jelena Vukić