Sve je stvar dobre volje Svako da učini sve što može da bi sačuvao životnu sredinu i omogućio recikliranje otpada u novi proizvod, istakle su društveno odgovorne kompanije, uz naglasak da to nije skupo kao što se pretpostavlja

Kompanije neće moći da posluju ukoliko to ne budu radile po principima održivog razvoje, što podrazumeva brigu o svakom čoveku, društvu u kome živimo, kao i čitavoj planeti, saglasili su se učesnici panela „Kao jedan: Vođstvo, korporativna održivost i kreiranje brend aktivizma“ na konferenciji „Održiva budućnost 2020: Liderstvo je partnerstvo“, održanoj u hotelu „Hajat ridžensi“ u Beogradu, koju je organizovala Adrija medija grupa (AMG) u saradnji s partnerima.

zoz-6362.jpg
Zorana Jevtić 

Da je dokazano da su potrošači spremni da plate mnogo više kompanijama kojima veruju jer žele siguran proizvod, a da su mladi prepoznali važnost ekoloških problema i da kao glavni navode reciklažu, naglasio je uvodničar Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS Strategic Marketinga.

Edukacija

Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma, nadovezala se time da ljudi još ne razumeju šta je održivi razvoj i da paneli poput ovog služe kao edukacija:

- Želimo da ohrabrimo male kompanije koje se ne bave održivim razvojem jer smatraju da je to nedostižno i izuzetno skupo. Kao kompanija smo sve bolji jer smo počeli da živimo održivi razvoj, i to pre sedam godina. Trendovi se menjaju i nećete moći da poslujete ako deo vašeg poslovnog DNK nije deo održivog razvoja. Uticaj na kvalitet života ne bi smeo biti zanemaren. Radimo transparentno, plaćamo poreze, čuvamo okolinu i brinemo o bezbednosti lekova, a time i potrošača. Svako treba da učini koliko može da zaštiti okolinu - prikupljajte plastične čepove, zatvarajte vodu kad perete zube i počećete da živite održivi razvoj.

zoz-6259.jpg
Zorana Jevtić 

Kompanija Filip Moris je prepoznata kao najveći duvanski gigant u svetu, ali apsolutno ima svoje mesto u održivom poslovanju, pa je taj, naizgled paradoksalan spoj moguć, objasnio je Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu i međunarodnih poslova za region istočne Evrope.

Muškarci i žene jednaki

- Za cigarete se nije moglo reći da idu ruku podruku s idejom o održivom razvoju, ali sve do pre pet godina, kada smo lansirali nove proizvode koji ne sagorevaju, već zagrevaju duvan. Sve što radimo usmereno je na održivost poslovanja - imamo i sertifikat za jednako plaćanje muškaraca i žena, a i našu globalnu inicijativu „Unsmoke your world“ koja je samo logičan nastavak prave odluke. Kažemo: „Ukoliko ne pušite - ne počinjite, ukoliko pušite - prestanite. A ako ne prestanete, promenite. Neophodne su informacije o tome da danas imamo manje štetne alternative - naveo je Miletić.

zoz-6226.jpg
Zorana Jevtić 

On je izneo podatak SZO da će do 2030. na svetu biti 1,3 milijarde pušača i da su rešeni da rade na stvaranju budućnosti bez duvanskog dima i naprave održiv proizvod koji bi smanjio štetnost, a zadovoljio potrošače:

- Poenta je da potrošači više ne očekuju samo proizvod već osveženje, inovativnost. Svi verujemo u istu ideju i idemo ka njenom potpunom ostvarenju.

Andrea Radonjić, menadžer za javnu i regulatornu politiku kompanije Koka-Kola HBC Srbija, istakla je da kontinuirano smanjuju količinu sirovina za svaku ambalažu.

- Za poslednjih 10 godina smanjili smo količinu vode koju koristimo, imamo mnogo projekata, među kojima je i „Komšije se pomažu, ambalažu odlažu“. Ušli smo u cirkularnu ekonomiju i svaki proizvod ima svoju budućnost. Recikliranje je takvo da mora da pravi uštedu, 97 odsto proizvoda se reciklira u našoj fabrici - navela je Andrea Radonjić.

zoz-6182.jpg
Zorana Jevtić 

Ona je dodala da je radnik u uvođenju inovacija važan faktor.

- Svaki radnik Koka-Kole, a među njima i ja, vodimo računa gde bacamo flašicu, kao i da li smo zavrnuli vodu. Imamo 900 sati volonterskih akcija.

Danijela Ošap, Umka Board Mill S NAUČNICIMA PRAVIMO PAKOVANJA

Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja Umka Board Milla, kazala je da svi zajedno treba da težimo smanjenu generisanog otpada i da sopstveni preradimo.

- Poboljšali smo prečišćavanje sredine i došli do toga da je energetska vrednost otpada zavidna. Čak pet puta smo smanjili potrošnju vode, a radimo i na preradi otpadnih voda. Koristimo najbolje dostupne tehnike s izuzetno povoljnim ishodima po životnu sredinu - navela je Ošapova i dodala da se bave se proizvodnjom hrono kartona - od recikliranih vlakana, za komercijalna pakovanja.

foto: Zorana Jevtić

Fabrika prerađuje 130.000 tona, oko 80 odsto proizvodnje izvoze na 30-ak evropskih tržišta, a planiraju da ulaganjem 50 miliona evra dođu do prerade otpada od 200.000 tona.

- S naučnim institucijama radimo na razvoju kartona koji će omogućiti da se nešto što je doskoro bilo u celuloznim pakovanjima od sada bude u recikliranom. Edukujemo potrošače na koji način da odlažu otpad - kazala je Ošapova i naglasila da je bitno davati primer zaposlenima, pa su ih motivisali da donose otpad od kuće, a potom sav zarađeni novac davali u humanitarne svrhe.

(Kurir.rs / Milica Vujović Foto:Zorana Jevtić)