ODRŽIVA BUDUĆNOST 2020: LIDERSTVO JE PARTNERSTVO: Okrenimo se profitu koji ne uništava životnu sredinu

Marija Bogdanović GIZ Prerada otapada iz stočarske industrije

Marija Bogdanović, vođa projekta „Climate Sensitive Waste Management (DKTI)“ iz GIZ navela je da je GIZ organizacija nemačke vlade u okviru koje se sprovode projekti u okviru održivog razvoja u mnogim zemljama Evrope: - Tu su lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom i uspostavljanje sistema separacije otpada. Cirkularnom ekonomijom smo počeli da se bavimo 2015. godine, kada je počela i saradnja sa Srbijom. Projekat energetskih zadruga je jedna vrsta problema, ali ima ih više. GIZ tek kreće u implementaciju najnovijih projekata prerade otpada iz stočarske i industrije otpadnih voda. Sve to čini cirkularnu ekonomiju.

Siniša Mitrović / Privredna komora Srbije Zašto ne bismo pepeo ugrađivali u koridore

Potrebna nam je nova infrastruktura i strategija simbioze otpada i stvaranja nove energije, da potrošači prepoznaju važnost zaokreta ka cirkularnoj ekonomiji - rekao je Mitrović i dodao:

- Rezultat ove konferencije je evidentan jer su ljudi napokon razumeli šta je cirkularna ekonomija. Zamislite otpad od graševine, animalni otpad, pesticide u poljoprivredi... Srbija je po lošem kvalitetu vazduha treća u Evropi, vazduh i buka su najveće ubice.

Srbija troši, dodao je, 20 odsto više resursa po glavi stanovnika nego EU, a čak je 900 odsto neefikasnija:

- Zašto Srbija mora da uvozi zvukobrane kad oni mogu da se izrade od reciklirane gume ili plastike? Zašto odbacujemo tetrapak ako od njega možemo napraviti građevinske ploče, zašto pepeo iz termoelektrana ne bismo ugrađivali u putnu podlogu na našim koridorima?

Ukratko

• Ministarstvo za zaštitu životne sredine koordinira poslove za kreiranje pravnog okvira za cirkularnu ekonomiju (CE) - izrađena ex-ante analiza za oblast CE
• CE je platforma četvrte industrijske revolucije - omogućava maksimalnu optimizaciju industrijskih procesa s minimalnim negativnim uticajem na životnu sredinu
• Privreda ima izražen interes da prihvati novi model poslovanja
• Srbija generiše 0,7 kg čistog CO2, potroši 4,7 kWh energije i proizvede 1/4 kg đubreta za svaki ostvareni evro BDP
• PKS kao konstruktivna pomoć privredi nudi niz projekata
• Nema promene bez finansijske održivosti, unaprediti mehanizme finansiranja (Zeleni fond)
• Ograničavajući faktor su ljudski i stručni resursiPostoje budžetska sredstva i ona iz evropskih i svetskih fondova
• Srbija koristi Zeleni klimatski fond, koji ima oko dve milijarde evra za programe u regionu, a Ministarstvo poljoprivrede upravlja ovim fondom
• Neophodno transparentno tržište otpada i reciklaže - prvi preduslov razvijanje alata za pouzdanu evidenciju

Goran Trivan Depozitni sistem

Ministar Trivan je najavio da će u Srbiji biti uvedena koncepcija depozitnog sistema:

- Tad a ćemo se stvarno pozabaviti ambalažnim otpadom i njegov ogroman procenat početi da odvajamo u skladu sa standardima Evrope. Ima različitih vrsta depozitnih sistema, ali njavažnije je da će svako ko kupi proizvod u ambalaži, moći da je vrati i ima neku korist od toga. Sledeće godine počinjeno pripremu uslova za to. Strani investitori nekad vode više računa od domaćih, mada je sve od slučaja do slučaja. Doći će vreme kad i u Srbiji neće moći da se proda proizvod koji nije eko frendli - rekao je Trivan.