ZELENA TRANZICIJA JE KLJUČNA U PROCESU EVROINTEGRACIJA: Potreban nam je sveukupan „ZELENI OPORAVAK“!

Praćenje kvaliteta vazduha, bezbedna pijaća voda, upravljanje otpadom, osavremenjivanje elektrana, masivne investicije u borbu protiv poplava, samo su neki od projekata koje je EU finansirala u Srbiji

- Ovaj investicioni paket strukturiran je oko 6 izuzetno važnih oblasti: održivi transport, čista energija, životna sredina i klima, digitalna budućnost, privatni sektor i ljudski kapital. Plan se ne finansira samo sa 9 milijardi evra u vidu bespovratne pomoći, već i kroz novu finansijsku garantnu šemu EU za Zapadni Balkan koja će moći da podrži investicije u tom periodu od 20 milijardi evra. Kada saberete bespovratnu pomoć i investicionu šemu, dolazite do plana EU vrednog skoro 30% ukupnog BDP Zapadnog Balkana, koji je 100 milijardi evra. U ovom periodu očekujemo privredni rast od 3 do 5% za ceo region – navodi ambasador Fabrici.

Ekonomsko-investicioni plan (EIP) podeljen je u 10 zasebnih tematskih celina, i svaka ima spisak utvrđenih projekata.

- Sve inicijative su regionalnog karaktera, što znači da imaju regionalni uticaj i zahtevaju regionalno učešće. To je plan koji je usmeren ka ekonomskoj regionalnoj integraciji. Uz plan ide i Zelena agenda za Zapadni Balkan, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. Nudi način kako da se ide korak napred u zelenoj tranziciji, klimatskim promenama, smanjenju gubitka biodiverziteta i politikama protiv preterane eksploatacije resursa i zagađenja. Posebna pažnja će biti usmerena na obavezu EU da dostigne klimatsku neutralnost do 2050. Ovo je do sad neviđeni investicioni plan za podsticaj daljeg razvoja Zapadnog Balkana u narednim godinama. Vrlo sam pozitivan po ovom pitanju i nadam se da će i region videti kako će se pretvarati u konkretnu realnost u narednih par godina – ističe ambasador Fabrici.

Kada je reč o moderizaciji privreda Zapadnog Balkana, ali i uloge zelene tranzicije, ambasador Fabrici navodi da se do toga stiže najpre maksimalnim iskorišćenjem sredstava EIP-a za brzo postizanje regionalne dimenzije.

- Još uvek postoji nekoliko uskih grla koje treba ukloniti da bi se stiglo do regionalne razmere. Primera radi, neće biti dovoljna izgradnja novih puteva ako kamioni ostanu zaglavljeni satima na granicama zbog carine, ili promovisanje prekogranične e-trgovine bez dovoljne digitalne povezanosti. Drugo, ubrzavanjem i produbljivanjem strukturnih reformi. Na primer, liberalizacija špediterskih usluga u železničkom saobraćaju ili sprovođenje bezbednosti na putu i regionalnog održavanja puteva i reformi za jačanje okvira vladavine prava, koja je ključna za evropske i globalne investitore kada prave svoje poslovne planove.

To je ključ u novom ekonomskom scenariju gde će lanci vrednosti biti kraći. Trgovinski i investicioni tokovi Srbije se kreću od 60% do 75% sa EU. Dalja i potpuna integracija sa jedinstvenim tržištem EU je glavna prilika za promenu brzine – ističe naš sagovornik.

On navodi da je „Srbija postigla napredak u razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije i čvrsto je ostala posvećena održavanju makroekonomske stabilnosti“ i napominje da će EU nastaviti da podržava reformski proces.

- Zelena tranzicija je ključna u procesu evrointegracija. Treba nam sveukupno „zeleni oporavak“ da povežemo naš oporavak od ekonomskih posledica pandemije sa rešavanjem planetarnog ekološkog i klimatskog hitnog pitanja. „Zeleni oporavak“ ne znači pravljenje ustupaka između privrednog rasta i životne sredine. EU je već vrlo aktivna u ovoj oblasti sa Srbijom, sa više od 600 miliona evra koje je EU donirala. Praćenje kvaliteta vazduha, bezbedna pijaća voda, upravljanje otpadom, osavremenjivanje elektrana, masivne investicije u borbu protiv poplava – spektar projekata koje je EU finansirala u Srbiji je već opsežan. Region Zapadnog Balkana treba da utka zeleni element u svoje planiranje i trošenje. U Srbiji željno očekujemo usvajanje zakona o klimi i strategije o maloj emisiji ugljenika.

Sa druge strane, I ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib govoreći o EIP za obnovu Zapadnog Balkana, takođe je uveren je da će on Srbiji doneti značajne benefite.

- Obim paketa iznosi 9 milijardi evra, a krajnji cilj je da se mobiliše iznos od 20 milijardi evra. Nemačka će se i tokom svog predsedavanja Savetu Evropske unije založiti da se adekvatne mere iz ovog paketa brzo sprovedu – kaže ambasador za Kurir i dofdaje da su nedavno Nemačka i Srbija dogovorile pojačanu saradnju radi poboljšanja poslovnog ambijenta u Srbiji.

- Deklarisani cilj jeste jačanje takozvanih lanaca snabdevanja i veza Srbije sa unutrašnjim tržištem EU. Ovo treba da doprinese da Srbija kao investiciona destinacija za investicije postane još atraktivnija i da se ekonomska klima dalje unapredi. U bilateralnoj saradnji sa Srbijom želimo veću pažnju da posvetimo „održivosti“ i da pružimo podršku za tzv. „Green deal“ koji je predložila EU. U EIP Evropske unije su konkretizovani projekti koji će doprineti smanjenju emisije ugljendioksida u regionu, postizanju klimatskih ciljeva i na kraju poboljšanju zdravlja građana u regionu. Predviđeno je da se veliki deo sredstava uloži u obnovu zgrada, za poboljšanje njhove energetske efikasnosti. Trenutno se troši 40 % ukupne potrošnje energije u regionu na grejanje u objektima. Veliki deo te energije je izgubljeno, a moglo bi da bude ušteđeno uspostavljanjem minimalnih standarda. Nemačka već dugo podržava tu oblast u okviru svoje bilateralne ekonomske saradnje kroz projekte povećanja energetske efikasnosti u zgradama – kaže ambassador Šib.

Ovaj tekst predstavlja najavni deo serijala konferencija pod nazvom Re-set summit, koji organizuje AMG u strateškom partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije od 16. 11. Do 27. 11.

Više o tome pogledajte na sajtu konferecije

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shuttestock