Od 1. prvog januara Beograđanima poskupljuje porez: Pogledajte u kojoj ste kategoriji i koliko ćete plaćati
Građani Beograda će u 2026. godini plaćati porez na imovinu koji je skuplji za 5 do 5,45 odsto, a najviše će poskupeti porez na stanove u centralnim zonama, zbog značajnog skoka cena nekretnina u prestonici. Odluku je donela Skupština Grada Beograda na poslednjoj sednici.
Prema rečima gradske sekretarke za finansije Katarine Čubrić, izmene odluke o lokalnim administrativnim taksama usklađene su sa indeksom rasta potrošačkih cena na malo. Cene stanova su posebno porasle u centralnim zonama, dok je rast cena stambenih kuća i poslovnog prostora bio nešto manji.
Grad Beograd ima 14 poreskih zona, a prosečne cene nepokretnosti određuju se na osnovu cena ostvarenih u prometu tokom godine. Odluka o utvrđivanju prosečnih cena, u skladu sa zakonom, mora biti doneta najkasnije do 30. novembra.
Građani koji su tokom 2025. godine kupili, izgradili ili evidentirali nepokretnost treba da znaju da poreska obaveza nastaje od trenutka sticanja i obračunava se proporcionalno do kraja godine. Isto važi i u slučaju prodaje, rušenja ili brisanja iz evidencije – porez se plaća samo do datuma promene, ne za celu godinu. Ako postoji pravo na oslobođenje, ono važi samo za deo koji ispunjava zakonske uslove.
Zakon o porezima na imovinu jasno definiše slučajeve oslobođenja, a lokalne samouprave ne mogu ih samostalno proširivati. Iako izuzetaka ima više, svi su strogo propisani i zahtevaju dokazivanje u poreskom postupku.
Ko je oslobođen plaćanja poreza?
1. Nepokretnosti u vlasništvu države, grada ili institucija finansiranih iz budžeta (škole, bolnice, ministarstva) potpuno su oslobođene.
2. Oslobođenje važi i ako se nepokretnost daje u zakup, ali isključivo unutar javne svojine.
3. Strane ambasade i konzularna predstavništva oslobođene su poreza na imovinu po principu međunarodnog reciprociteta, osim ako zgrade koriste u komercijalne svrhe.
4. Crkve, verske zajednice, spomenici kulture i istorijska dobra ne plaćaju porez dok se objekti koriste u kulturne svrhe. Davanje u zakup automatski ukida ovo pravo.
5. Pretvaranje neobradivog zemljišta u obradivo donosi petogodišnje oslobođenje, pod uslovom da zemljište nije dato trećim licima radi prihoda. Posebno su prepoznati objekti koji služe primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji – staje, silosi, skladišta, plastenici, kao i objekti za uzgoj riba ili gljiva.
6. Fizička lica koja ne vode poslovne knjige mogu ostvariti oslobođenje, ako objekat koriste za poljoprivrednu delatnost i nije dat u zakup trećim licima duže od 183 dana godišnje. Za pravna lica i preduzetnike dodatni uslov je da im poljoprivreda bude pretežna registrovana delatnost, što se dokazuje izvodom iz statističkog registra.
7. Oslobođenje važi i za puteve, pruge, aerodromske piste i kejeve u javnoj svojini koji se ne koriste za prihod, kao i za vodno zemljište i objekte upisane u katastar vodnog dobra. Ribnjaci kao komercijalni objekti ne spadaju u ovaj izuzetak.
8. Zakon takođe predviđa slučajeve kada se zemljište ispod objekata ne oporezuje, na primer ako njegova vrednost nije iskazana u knjigama ili se radi o podzemnim objektima.
Biznis Kurir/Kamatica
· Reaguj