DNEVNO UBERU I DO 20 KILOGRAMA BOROVNICA: Evo kolike su dnevnice za berbu u Erdeviku! "Svako ko želi, dobrodošao je"!

U berbi učestvuju i studenti, nezaposleni, ali i zaposleni koji koriste godišnje odmore kako bi dodatno zaradili.

– Rad ne pita za godine, a borovnice ne mogu da čekaju, kažu domaćini, dodajući da je berba i ove sezone šansa za dobru dodatnu zaradu.

I dok su sezonski radnici uglavnom zadovoljni uslovima i isplatom, proizvođače brinu otkupne cene, koje su ove godine niže nego ranije i često ne pokrivaju osnovne troškove.

– Višak borovnice na domaćem tržištu učinio je svoje. Ima je previše, a potražnja je slabija. Pojedini otkupljivači nude i 300 dinara po kilogramu, što je ispod svake računice – kaže proizvođač iz Srema, koji godinama ulaže u ovaj zahtevan posao.

Na pijacama i u direktnoj prodaji cena dostiže i do 500 dinara, ali većina proizvođača teško dolazi do krajnjih kupaca.

– Mi plaćamo radnike, dnevnice, ambalažu, navodnjavanje, ulažemo cele godine, a onda neko hoće da otkupi robu za cenu ispod proizvodne. Mnogi ne žele da prodaju po toj ceni – radije ćemo zamrznuti ili sačekati bolju ponudu – kaže jedan od voćara.

Skupa za proizvesti, a neizvesna za prodati

Borovnica i dalje važi za najskuplju voćarsku kulturu u Sremu – zahtevna je za uzgoj, osetljiva na vremenske prilike i traži preciznu, ručnu berbu.

– Očekujemo minimum 400 dinara po kilogramu, jer sve ispod toga znači gubitak. Ljudi sa strane često ne razumeju koliko ova proizvodnja košta – poručuju iz udruženja voćara.

Uprkos tržišnim izazovima, berba u ovom delu Srema protiče bez zastoja. Radnika ima dovoljno, vremenski uslovi su povoljni, a očekuje se da berba traje više od mesec dana.

Sezonski posao koji hrani porodice

Za mnoge sezonske radnike, berba borovnica predstavlja važan izvor prihoda tokom leta.

– Ovo mi je druga godina da berem. Novac je siguran, radim ujutru, popodne sam slobodan. U jednom danu mogu da zaradim više nego drugde za tri – priča Željko iz Sremske Mitrovice.

Rad se obavlja u redovima pod zaštitnim mrežama, a domaćini obezbeđuju i osveženje – hladnu vodu, kafu, pa i sendviče.

– Svako ko hoće da radi i nije lenj, dobrodošao je. Nama treba ruka više, a ljudima treba novac. Ovo je posao gde su svi na dobitku – kažu domaćini, a slažu se i berači.

Domaćini poručuju da berba borovnica nije samo poljoprivredni posao, već i primer kako selo i voćarstvo mogu opstati, ako im se obezbede pošteni uslovi i korektan plasman proizvoda.

 BiznisKurir.rs