"Čokoladu od 350 dinara prodaju za 900" Da li će bojkot prodavnica pokazati rezultate? Gavrilović: Cilj nije momentalna promena, već razvijanje ove navike!

U današnjem izdanju emisije "Ni pet, ni šest" tema je bila petodnevni poziv na bojkot velikih trgovniskih lanaca zbog previsokih cena, a danas je drugi dan ovog bojkota.

Gavrilović je na početku naveo da nije komplikovano sprovesti pet dana bojkota, a kaže da nailazi na video klipove praznih radnji, ali i prodavnica koje su pune penzionera:

- Neki od lanaca su juče i danas organizovali popuste za penzionere, ali to ne ukazuje na uspeh ili neuspeh bojkota, jer ako se trgovinski lanci svedu na to da su im penzioneri glavni kupci, neće im mnogo pomoći. Ovo je nešto novo, ja ne znam na sličnu akciju u Srbiji. Ovo je potpuna novina za sve nas.

Kada je u pitanju okretanje malim trgovinama, Gavrilović je upitao zašto bi istu čokoladu kod velikog trgovinskog lanca platio 900 dinara, kada može u lokalnoj prodavnici da je plati 350, a Antić na to odgovara da neće dobiti račun, te nema mogućnosti reklamacije, a kontrolakvaliteta nije urađena.

- Marže su se udvostručile, a plate radnika ostale iste. Prihod lanaca se učetvorostručio. Država neće izgubiti na PDV-u zbog ovog bojkota, niti će kasirke dobiti otkaz, ali ja verujem da ovaj bojkot neće izazvati neku nenormalnu promenu, oni će svoje terati do kraja dok ih neko ne primora na promenu - kaže Gavrilović.

On kaže da ideja bojkota nije momentalna promena trgovinskih lanaca, već razviće svesti ljudi, pa kaže da su mnogi građani tokom ovog bojkota upoznali ljude na pijaci od kojih će sada kupovati krompir, ili otkrili malu radnju koja nudi jeftinu robu.

Antić kaže da je neto zarada marketa na kraju godine zapravo samo nekoliko procenata, a da moramo imati na umu da nekada neku namirnicu prodaju po veoma visokoj ceni, kako bi drugu prodavali po nabavnoj.

On upozorava da može doći do toga da čak i ljudi na pijacama sada podignu cene jer će osetiti mogućnost da zarade, ali i zbog veće potražnje.

- Skok cena je svakodnevan, a ogromna je razlika cena i u lekovima kada se uporedimo sa drugim državama, razlike su i do 50%. Ja se slažem sa ovim bojkotom ne samo na 5 dana, već doživotno. Hemija je jeftinija na pijaci i do 3 ili 4 puta - kaže Lazarević.

Lazarević je govorila o još jednom problemu sa kojima se susreću građani, a to je kupovina nekretnina:

- Tržište je u stagnaciji jer ljudi nemaju mogućnosti da kupe kvadrat po ceni kakva je trenutno. Ono što može da ima realnu cenu se jako brzo proda. Mi nemamo neku raznovrsnu ponudu, jer su stanovi ili preskupi, ili sagrađeni pre mnogo godina, a čak i vlasnici takvih starogradnji su pokušali da podignu svoje cene kada su videli koliko skače cena novogradnje.

Ona dalje objašnjava da su cene trenutno nerealne shodno primanjima građana, a navodi da čak i u širem centru grada kvadrat ide po ceni od 2.500 ili 3.000 evra.

- Nemoguće je naći stan po ceni od 50 ili 60 hiljada evra, to su neki sutereni ili neuslovni stanovi. Čak i za 90 hiljada je jako teško naći neki pristojan stan, a i da ga nađete, biće u pitanju jedan ili dva stana - dodaje Lazarević.

Ona za još jedan od problema navodi to što investitori uglavnom grade velike stanove, koji su skupi, a kaže da ukoliko zaista želimo da pomognemo mladima da reše stambeno pitanje, onda postoje dva načina akcije:

- Prvo je da dozvolimo legalizaciju nelegalizovanih objekata, jer bi to dovelo masu stanova na tržište. Drugi je da se reši preko 400.000 nerešenih predmeta u katastru. Kada bi oni rešili ta pitanja, mi bi imali stotine hiljada novih stanova koji bi na tržištu napravili pometnju, pa bi ljudi došli do svog kvadrata.

Mirkulovski kaže da za četvoročlanu porodicu treba izdvojiti 200.000 evra kako bi u širem centru grada priuštili stan, a navodi da bi u pitanju bila minimalna cena u nekoj staroj zgradi, pa da je moguće i da bi sprat bio nepogodan, na primer poslednji sprat:

- U pitanju bi bio stan sa dve spavaće sobe i dnevnom sobom, kada bi u pitanju bio stan sa tri spavaće sobe, onda bi sigurno prešlo cenu od 200.000 evra. Veliki stanovi se nekada i predimenzionišu, a kada bi stanovi bili kao u vreme komunizma, odnosno stan od 90 kvadrata u kom može živeti četvoročlana porodica, takvi stanovi njima više nisu u interesu za gradnju.

O ceni stanova ali i kirija, Mirkulovski kaže da su u Hrvatskoj nekretnine mnogo skuplje, a do rasta cena dolazi zbog inflacije:

- Ljudi kupuju nekretninu kako bi se zaštitili od inflacije, jer one zadržavaju vrednost. Kupuju oni koji imaju novac da je kupe. Dešava se da se kapital više priliva prema bogatima, pa jedan vlasnik ima više nekretnina nego što je potrebno, dok neko mora da iznajmnjuje. 

On kaže da nema uslova za smanjenje cena nekretnina, a kaže da je jedno od rešenja proširenje tržišta kroz više gradnje, ili više legalizacije.

- Sada nema stanova na tržištu, zato su cene visoke, čovek ima opciju da kupi to što mu se nudi - objašnjava Mirkulovski.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs