SVI PRIČAJU O PREVISOKIM CENAMA U RADNJAMA, EVO KAKO SE ONE FORMIRAJU: Ovo je 10 najvažnijih faktora koji utiču na konačan iznos - NIJE SAMO MARŽA!

Cene u trgovinskim lancima u Srbiji i u regionu su prevršile svaku meru. Na društvenim mrežama se svakodnevno susrećemo sa iskustvima naših ljudi koji proizvode iz Srbije plaćaju po prilično nižim cenama u drugim zemljama. Primeri omiljene srpske čokolade koja je u Rusiji i Čikagu jeftinija za više od 100 dinara nego u Srbiji gde se proizvodi, malo je reći da su digle na noge kupce u Srbiji.  

Marža predstavlja razliku između cene po kojoj proizvod ili usluga dolazi do prodavca i cene po kojoj se prodaje krajnjem kupcu. To je profit koji firma ostvaruje na svakom proizvodu ili usluzi.

Bruto marža je razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje ili nabavke proizvoda, dok neto marža uzima u obzir sve troškove poslovanja, poreze i druge izdatke. Viša marža znači veći profit za prodavca, dok niža marža može biti strategija za privlačenje kupaca, ali sa manjim profitom po jedinici.

2. Trošak proizvodnje i nabavke

Cene proizvoda često zavise od troškova proizvodnje (rad, materijali, energija) i troškova nabavke (ako je proizvod kupljen od drugih proizvođača). Ako se troškovi proizvodnje povećaju (na primer, zbog rasta cena sirovina ili rada), prodavac obično mora povećati cenu kako bi zadržao profitnu maržu.

3. Distribucioni kanali i troškovi logistike

Distribucioni kanali (trgovci na malo, online prodavci, distributeri) i troškovi transporta mogu značajno uticati na cenu. Svi ovi posrednici dodaju svoju maržu na osnovnu cenu proizvoda, što može povećati finalnu cenu koju plaća krajnji potrošač. Troškovi skladištenja, pakovanja i distribucije mogu biti značajni, posebno za robu koja je teža ili zahteva posebne uslove čuvanja.

4. Porezi i regulative

Porezi na dodatu vrednost (PDV) ili specifični porezi na proizvode (npr. ekološki porezi, akcize) takođe mogu uticati na finalnu cenu. U mnogim slučajevima, prodavci su primorani da uključuju ove poreze u prodajnu cenu. Vladine regulative koje se odnose na cene, kao što su kontrole cena na osnovne proizvode ili subvencije, mogu promeniti način na koji se formira cena.

5. Psihološki faktori

Cena može biti oblikovana i na osnovu psiholoških faktora. Na primer, cena od 9,99 € se često doživljava kao niža nego 10 € zbog "psihološkog efekta" koji se koristi u marketingu. Takođe, neki proizvodi mogu imati "luksuznu" maržu zasnovanu na percepciji kvaliteta i prestiža, pa se cena formira na način da odražava statusni simbol.

6. Konkurencija

Ako postoji velika konkurencija na tržištu, proizvođači ili prodavci mogu smanjiti marže i cenu kako bi bili konkurentniji. U suprotnom, kada konkurencija nije velika, prodavac može povećati cenu i maržu. Cene se često postavljaju u odnosu na konkurenciju, a marginu je moguće povećavati ili smanjivati kako bi se privukli kupci.

7. Tržišni segment i ciljna grupa

Cene se mogu prilagoditi specifičnom tržišnom segmentu i ciljnoj grupi. Na primer, proizvodi za luksuzne ili visoko-kvalitetne brendove obično imaju višu maržu i višu cenu, dok proizvodi za masovno tržište mogu imati niže marže.

8. Sezonske varijacije i promocije

Cene mogu varirati tokom godine, posebno kod proizvoda koji imaju sezonsku potražnju. Na primer, cena letnjih proizvoda (poput klima uređaja) može rasti pred letnju sezonu. Promocije i popusti takođe mogu uticati na privremeno smanjenje cene, ali se i dalje temelje na marži koju prodavci žele ostvariti.

9. Valutni kursevi i inflacija

Ako se proizvod uvozi, promene u valutnim kursevima mogu značajno uticati na cenu, jer može doći do povećanja troškova zbog slabije domaće valute. Inflacija utiče na opšte povećanje cena na tržištu, uključujući proizvode i usluge, jer povećava troškove proizvodnje i distribucije.

10. Važan je balans

Cena na tržištu, dakle, nije samo rezultat jednostavne kalkulacije, već se formira kroz složen proces koji uključuje sve ove faktore. Prodavci i proizvođači pažljivo balansiraju ove elemente kako bi postigli profitnu maržu, konkurentnost i privukli potrošače.

Na sledećem linku možete da pročitate kako su potrošači i njihova udruženja u Srbiji reagovala na previsoke cene u radnjama, a ovde je tekst o tome kako je reagovala hrvatska vlada.

Biznis.kurir.rs/Telegrafbiznis