Vozači u šoku zbog novih cena: Litar goriva se opasno približio cifri od 3 evra

Ograničavanje cena, porez na vanrednu dobit, popust na gorivo? Cene goriva u Nemačkoj opasno se približavaju iznosu od 3 evra po litru. Kancelar Fridrih Merc želi da rastereti vozače, ali još nije poznato na koji način.

Ko je 7. septembra u Češkoj ili Poljskoj napunio rezervoar od 60 litara benzinom E10, platio je oko 31 evro manje nego u Nemačkoj. U Luksemburgu je razlika iznosila 28 evra, a u Austriji 25 evra. Podatke je izračunao Savezni zavod za statistiku.

Vlada "sve više zabrinuta“

Nemačka ima devet susednih zemalja. U sedam od njih benzin je znatno jeftiniji, dok je dizel jeftiniji u šest zemalja. Samo u Holandiji i Danskoj vozači gorivo plaćaju skuplje nego u Nemačkoj.

Ipak, moguće rasterećenje je na vidiku. To je najavio kancelar Fridrih Merc (CDU).

- Za mnoge ljude koji svakodnevno moraju da koriste automobil, granica opterećenja je dostignuta - rekao je Merc na konferenciji Saveznog udruženja nemačke spoljnotrgovinske privrede BGA u Berlinu.

- Smatram da moramo da reagujemo.

Kancelar je dodao da "konkretne mere“ još nisu utvrđene.

- Zato smo u bliskom kontaktu unutar savezne vlade i sa saveznim pokrajinama - rekao je Merc, uz najavu da će predlog uslediti "vrlo brzo“.

"Pljačka“ na benzinskim stanicama

Ali kako bi taj predlog mogao da izgleda?

Zamenik portparola vlade Štefen Majer u ponedeljak, 14. septembra, u Berlinu je odbacio odgovornost vlade za visoke cene goriva.

- Vidimo da se, naravno, reaguje na globalna kretanja na tržištu. Dakle, nije reč o odluci savezne vlade ili nečemu sličnom što izaziva ovako snažan rast cena, već one u velikoj meri zavise od zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, napada na naftovode i blokade pomorskih puteva“, rekao je Majer.

Činjenica je, međutim, da je gorivo u Nemačkoj snažno opterećeno porezima i drugim dažbinama.

Nemački automobilski klub ADAC takođe upozorava da je cena nafte i dalje niža nego tokom ranijih rekordnih perioda, dok je benzin E10 skuplji nego ikada ranije.

- Sa stanovišta ADAC-a, posebno kada je reč o rafinerijama i veleprodaji, postoji potreba za dodatnim objašnjenjima zbog čega su cene takve kakve jesu - izjavila je portparolka ADAC-a.

Još oštrije to opisuje Herbert Rabl iz Udruženja benzinskih stanica TIV.

- Ljudi se pljačkaju. Naftne kompanije ne odriču se ničega od svojih profitnih marži - rekao je Rabl za "Rajniše post“.

O tome se u nemačkoj politici raspravlja već neko vreme, ali savezna vlada nije jedinstvena kada je reč o tome šta bi konkretno trebalo preduzeti.

Novi popust na gorivo nije na vidiku

Konzervativne stranke Unije CDU/CSU i Socijaldemokratska partija SPD zajedno čine saveznu vladu. Njihov problem je što je državna kasa prazna, pa koalicija savezni budžet može da finansira samo uz istorijski visoko novo zaduživanje.

- Put ka snižavanju ovih cena na kraju vodi preko okončanja borbi u ključnom regionu i obezbeđivanja slobodne plovidbe - rekao je portparol vlade Majer.

Pod pritiskom rasta cena nafte nakon izbijanja rata sa Iranom, vlada je na proleće najpre uvela takozvani popust na gorivo. Od 1. maja do 30. juna 2026. godine privremeno je smanjen porez na energente za benzin i dizel. Zajedno sa PDV-om, to je trebalo da smanji cenu goriva za oko 17 centi po litru.

CDU, CSU i SPD imaju različite predloge

- Imali smo popust na gorivo, subvencionisali smo cene - izjavila je savezna ministarka privrede Katarina Rajhe (CDU) za televiziju n-tv.

Dodala je da takva mera više nije moguća.

- Zajedno smo u koaliciji odlučili da trenutno za to nema finansijskog prostora.

Kao alternativu, unutar Unije se razmatra poresko rasterećenje ljudi koji na posao putuju sopstvenim automobilom ili direktna novčana pomoć građanima sa niskim primanjima.

 SPD smatra da to nije dovoljno i predlaže potpuno drugačiji pristup. Socijaldemokrate se, kao i neposredno nakon izbijanja rata sa Iranom, zalažu za uvođenje gornje granice cene goriva.

Rasterećenje bi se, između ostalog, finansiralo porezom na vanrednu dobit energetskih kompanija. Osim toga, stranka podržava privremeno smanjenje poreza na energente u kriznim situacijama. Cilj je da se cena goriva direktno smanji na benzinskim stanicama.

SPD u tome podržava i bavarski premijer i predsednik CSU-a Markus Zeder. On, međutim, smatra i da bi savezna vlada trebalo da razmotri smanjenje poreza i drugih dažbina.

Zgodna prilika za AfD

Dok savezna vlada zbog neslaganja i dalje raspravlja o mogućim merama, drugim političarima vreme ističe.

U dve savezne pokrajine 20. septembra održavaju se izbori za pokrajinske parlamente. U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji premijerka iz SPD-a Manuela Švesig bori se da spreči pobedu stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koju pojedine nemačke institucije i analitičari opisuju kao delimično ekstremno desničarsku.

Prema poslednjim anketama, AfD ima 38 odsto podrške, dok se SPD približio na 33 do 34 odsto.

AfD želi značajno da snizi cene goriva ukidanjem naknade za emisiju CO₂ na gorivo i smanjenjem poreza na energente na evropski minimum. Osim toga, stranka predlaže da se nemački PDV na benzin i dizel smanji sa 19 na sedam odsto.

- Postoji mogućnost, poput one u Luksemburgu, da se uvede gornja granica cene goriva i istovremeno porez na vanrednu dobit - zatražila je Švesig u ponedeljak, 14. septembra, u Šverinu.

Kritikovala je neaktivnost savezne vlade.

- Kancelar pušta da se ovo odvija samovoljno, a to izaziva frustraciju - rekla je ona.

Traži se evropski dogovor

U Berlinu ukazuju na to da se porez na vanrednu dobit trenutno razmatra i na evropskom nivou.

- To bi bila mogućnost da se, ukoliko dođe do dogovora, na evropskom nivou možda u budućnosti finansiraju i mere rasterećenja - rekao je portparol vlade Majer.

- Ali za to je na evropskom nivou potreban dogovor i održiv predlog.

Iz nemačkog Ministarstva finansija, koje vodi socijaldemokrata iz SPD-a, poručeno je da će ministar Lars Klingbajl sledećeg petka, na sastanku ministara finansija EU u Dablinu, „snažno insistirati“ na uvođenju poreza na vanrednu dobit.

- Velike članice poput Španije i Poljske stoje uz nas - rekao je u ponedeljak, 14. septembra, portparol Ministarstva finansija u Berlinu.

- Takav porez na vanrednu dobit bio bi instrument kojim bi se prekomerna krizna zarada, koju naftne kompanije ostvaruju na račun potrošača i kroz preveliko povećanje cena, mogla iskoristiti za ciljano rasterećenje ljudi koji su posebno pogođeni visokim cenama goriva.

Međutim, takav dogovor teško može da bude od neposredne pomoći strankama vladajuće koalicije koje se u saveznim pokrajinama Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija bore za svaki glas.

Biznis Kurir/Seebiz.hr