Cene dizela dostigle istorijski rekord: U zemlji koja važi za ekonomsku silu građani u strahu od novih poskupljenja
- Cena dizela u SAD premašila je 5,85 dolara po galonu i dostigla novi istorijski rekord.
- Skuplje gorivo već povećava troškove transporta, a posledice bi mogle da se preliju na hranu, dostavu i druge proizvode.
Cena dizela u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je novi istorijski rekord. Prosečna cena galona u petak je prvi put premašila 5,85 dolara, dok rat sa Iranom i poremećaji u globalnom snabdevanju gorivom sve snažnije pritiskaju tržište.
Poskupljenje dizela nije problem samo za vozače. Ovo gorivo pokreće veliki deo transportnog sistema, poljoprivredne mehanizacije, teretnih vozova i brodova, pa se njegov rast gotovo direktno preliva na cenu robe koja svakodnevno stiže do potrošača.
Drugim rečima, skuplji dizel znači skuplji transport, a skuplji transport pre ili kasnije može značiti i skuplju hranu, odeću, nameštaj, kozmetiku i brojne druge proizvode.
Novi rekord za dizel
Pre nego što su SAD i Izrael krajem februara pokrenuli rat protiv Irana, prosečna cena dizela u SAD iznosila je oko 3,76 dolara po galonu, prema podacima Američke automobilske asocijacije (AAA).
Od tada je cena snažno porasla.
Glavni razlog je skok cene sirove nafte, ali i poremećaji u lancima snabdevanja i smanjena proizvodnja u delovima Bliskog istoka. Poseban problem predstavlja situacija oko Ormuskog moreuza, jednog od ključnih pravaca za svetski transport nafte.
Cena nafte je nakon perioda smirivanja ponovo počela da raste kako su se sukobi intenzivirali. Brent, međunarodni standard za cenu sirove nafte, u petak se trgovao iznad 95 dolara po barelu, dok je pre rata njegova cena bila oko 70 dolara.
A kada raste cena nafte, vrlo brzo se povećavaju i troškovi goriva.
Benzin takođe poskupljuje
Rast nije zaobišao ni benzin, iako je dizel trenutno pod većim pritiskom.
Prosečna cena običnog benzina u SAD dostigla je oko 4,15 dolara po galonu, dok je u isto vreme prošle godine bila oko 3,20 dolara. Pre početka rata u Iranu prosek je iznosio oko 2,98 dolara.
Ipak, dizel je posebno problematičan zbog toga što je njegovo korišćenje mnogo teže zameniti.
Dok domaćinstvo može da smanji potrošnju benzina tako što će manje voziti, kamioni koji prevoze hranu i robu, poljoprivredne mašine i brojni drugi sistemi jednostavno moraju da nastave da rade.
Najveći udar mogao bi da oseti hrana
Jedna od prvih oblasti u kojoj bi potrošači mogli da osete posledice jeste prehrambeni sektor.
Dizel se koristi praktično u svakom delu lanca snabdevanja hranom. Njime rade poljoprivredne mašine i ribarski brodovi, ali i kamioni, vozovi i druga transportna sredstva koja hranu dopremaju do prodavnica.
Prema podacima Independent Food Merchants Alliance, gorivo čini približno 15 do 30 odsto ukupnih troškova hrane.
Zbog toga skuplje gorivo povećava pritisak na proizvođače, distributere i trgovce. Međutim, taj efekat se ne vidi odmah na policama. Potrebno je vreme da se povećani troškovi transporta provuku kroz čitav lanac snabdevanja.
Posebno su osetljivi proizvodi koji zahtevaju hlađenje tokom transporta.
U julu su ukupne cene hrane u SAD bile 2,7 odsto više nego godinu dana ranije, dok su morski plodovi poskupeli 7 odsto, a sveže voće 4,9 odsto.
Ekonomisti, međutim, upozoravaju da na cenu hrane utiču i brojni drugi faktori, pa se svako povećanje ne može direktno pripisati gorivu.
Skuplje gorivo već udara i na dostavu
Poskupljenje dizela već se preliva i na transportne kompanije i dostavu.
Amazon je još u aprilu uveo privremenu doplatu od 3,5 odsto za gorivo i logistiku za deo prodavaca trećih strana.
Dodatne naknade uvele su i velike transportne kompanije poput UPS-a i FedEx-a, dok je i Poštanska služba SAD povećala pojedine troškove slanja, između ostalog zbog većih operativnih troškova goriva.
To znači da se skuplji dizel ne završava na benzinskoj pumpi. Deo tog troška može završiti i na računu kupca koji naručuje proizvod putem interneta ili šalje paket.
Zašto je dizel toliko osetljiv?
Dizel je decenijama bio skuplji od benzina, a tokom velikih energetskih kriza njegova cena često raste brže.
Razloga je više - od ograničene ponude do velike zavisnosti globalne trgovine od dizel goriva.
Kamioni, brodovi, vozovi i poljoprivredne mašine čine kičmu velikog dela svetskog lanca snabdevanja. Zbog toga postoji mnogo manje prostora za brzo smanjenje potrošnje nego kod individualnih vozača.
Kako je objasnio Adžesh Kapur, izvršni direktor kompanije SemiCab, cena dizela ima veoma direktan uticaj na gotovo sve što se prevozi bilo kojim vidom transporta.
Današnji rekord nije nužno najviši kada se uračuna inflacija
Iako je sadašnja cena dostigla istorijski nominalni rekord, prethodni periodi su, kada se uračuna inflacija, bili još skuplji.
Uoči finansijske krize 2008. godine dizel je dostigao oko 4,74 dolara po galonu. Preračunato u današnju vrednost, to bi bilo približno 7,20 dolara.
I rekord iz 2022. godine, kada je dizel dostigao gotovo 5,82 dolara po galonu, danas bi vredeo oko 6,56 dolara.
Ipak, to ne umanjuje sadašnji pritisak na privredu i potrošače.
Šta ako dizel ostane skup?
Stručnjaci upozoravaju da bi posledice mogle da budu sve izraženije što duže cena dizela ostane na visokim nivoima.
Na početku deo dodatnih troškova mogu da apsorbuju transportne kompanije, proizvođači i trgovci kroz postojeće ugovore i svoje marže. Međutim, kada se ugovori promene, a doplate za gorivo povećaju, sve veći deo troška prelazi na kupce.
To znači da bi, ukoliko se visoke cene goriva zadrže, potrošači mogli da vide još više poskupljenja na policama prodavnica.
Problem nije samo u ceni goriva, već i u količini dostupnog goriva. Energetski analitičari upozoravaju da se zalihe rafinisanih proizvoda smanjuju, dok globalni sistem prerade nafte trpi sve veći pritisak.
A što su zalihe manje, prostor za nova poskupljenja postaje veći.
Zato rekordna cena dizela možda nije samo priča o skupljem točenju goriva. Ona bi mogla da bude najava novog talasa poskupljenja koji će se postepeno preliti na transport, hranu i svakodnevne troškove.
Biznis Kurir/APnews.com
