"SVAKI PUT KAD ČUJEMO EVROPSKU CENTRALNU BANKU, MALO STANEMO MIRNO" Vasić i Ostojić upozorili na rast rata za stambene kredite
Evropska centralna banka je 11. juna 2026. godine povećala sve tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, uključujući i referentnu stopu po kojoj vodeće evropske banke međusobno pozajmljuju novac. Ova odluka ponovo je otvorila pitanje njenog uticaja na građane Srbije - da li će krediti poskupeti, kako će se promene odraziti na preostale rate i koje će kategorije dužnika najviše osetiti rast troškova zaduživanja?
O tome su u emisiji „Puls“ govorili finansijski stručnjaci Vladimir Vasić i Đorđe Ostojić, analizirajući moguće posledice najnovije odluke Evropske centralne banke na domaće tržište kredita.
Rast Euribora znači skuplje rate: Najviše će osetiti oni koji su tek uzeli stambeni kredit
Vasić podseća da je veliki broj stambenih kredita u Srbiji vezan za evro i promenljivu kamatnu stopu.
- Naučili smo svi šta je Euribor i zašto nas svaki put kada čujemo da Evropska centralna banka menja kamatne stope zaboli glava. Od oko 165.000 stambenih kredita, gotovo 99% ima promenljivu kamatnu stopu i Euribor je sastavni deo te kamate. Zato svaki put kada ECB donese ovakvu odluku, svi koji imaju kredit zastanu da vide u kom pravcu će stvari ići - rekao je Vasić.
On ističe da povećanje kamatnih stopa predstavlja jedan od osnovnih mehanizama za borbu protiv inflacije.
- Inflacija postoji, i jedan od načina da se zaustavi, jeste da se podigne cena novca. To je kao lek sa nuspojavom. Neko mora malo da trpi, a to su pre svega građani i privreda. Kada vam je nešto skuplje, ponašate se racionalnije, manje trošite i na taj način se usporava potražnja, a samim tim i inflacija. U Evropskoj uniji je inflacija bila nekoliko meseci 2%, sad je 2,6%. Kažu da je to direktna posledica nafte, naftnih derivata, gasa i tako dalje, ali mi to kažemo: "Dobro, to je njihov problem". Nije, to je i naš problem - objasnio je Vasić.
Govoreći o tome kada će građani osetiti posledice, Đorđe Ostojić navodi da rast neće biti dramatičan, ali da je poskupljenje kredita praktično izvesno.
- Ono što definitivno možemo da očekujemo jeste rast cene kredita, odnosno rast kamate. Ako uzmemo primer kredita od 100.000 evra, povećanje kamatne stope od 0,25 odsto moglo bi da znači rast mesečne rate od oko 2.500 do 4.000 dinara. Nekome to možda deluje malo, ali za mnoge građane to nije zanemarljiv iznos. Najviše će trpeti građani koji imaju najveću preostalu glavnicu, odnosno oni koji su tek uzeli kredit. Dobra okolnost je što mnoge banke danas nude kombinovane kredite sa fiksnom kamatom tokom prvih tri ili pet godina, pa ti klijenti neće odmah osetiti posledice ovakvih promena - istakao je Ostojić.
Vasić smatra da Narodna banka Srbije ima važnu ulogu u ublažavanju posledica, ali ne može potpuno da zaustavi tržišne procese.
- Narodna banka jeste regulator i supervizor, ali ne može da spreči rast cene novca. Može samo da ga uspori. Zbog toga postoje zakonski mehanizmi i ograničenja koja sprečavaju da građane pogodi prevelik i nagao rast kamatnih stopa. Neko ima tromesečni, neko šestomesečni Euribor. To znači da postoji određeni period zaštite, ali kada taj rok istekne, nova kamata se primenjuje na kredit i tada se povećanje vidi kroz ratu - objasnio je Vasić.
Sagovornici su se osvrnuli i na državni program subvencionisanih stambenih kredita za mlade, ocenjujući da interesovanje za kupovinu prve nekretnine raste.
- Primećujemo trend rasta kupovine stanova na kredit. Mladi su dobili povoljniji izvor finansiranja i to svakako povećava interesovanje. U manjim gradovima Srbije, uz ograničenje vrednosti kredita, moguće je kupiti kvalitetnu nekretninu čak i u centru grada, što može biti dobar podsticaj da se mladi zadrže i van Beograda - zaključio je Ostojić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
