OVO SU SVI ODGOVORI NA NEDOUMICE U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA KONAČNO SVOJ NA SVOME Sve istine i zablude o uslovima za legalizaciju (FOTO)

Zakon o upisu prava na nepokretnostima, pod sloganom "Konačno svoj na svome", daje neverovatne rezultate, što potvrđuje da je jedna od najboljih mera kada su u pitanju potrebe građana - više od 750.000 prijava pristiglo je do sada oi bliži se cifri od milion. 

Zabluda br. 1: Nema potrebe da podnesem zahtev po ovom Zakonu, budući da smo već podneli zahtev po prethodnom zakonu. 

Stvarno stanje stvari: Zahtevi podneti po ranijim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju više nemaju nikakav pravni značaj jer su, po osnovu zakona, svi ti predmeti obustavljeni. Lica koja žele da im se upiše pravo svojine na objektima koji su izgrađeni bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju da podnesu prijave po važećem zakonu, bez obzira da li jesu ili nisu ranije podnosili zahteve za ozakonjenje.

Zabluda br. 2: Ne isplati mi se da prijavim nepokretnost za upis svojine, jer će mi biti obračunat porez na imovinu pet godina unazad.

Stvarno stanje stvari: Upis prava svojine i naplata poreza na imovinu ne moraju biti povezani. Vlasnici nepokretnosti izgrađenih bez odgovarajuće dozvole i sada imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu, a mnogi to već i čine. Cilj donošenja Zakona o upisu nije bila retroaktivna naplata ovog poreza i ne postoji bilo kakva namera Vlade kao predlagača Zakona da selicima koja budu upisana po osnovu ovog zakona retroaktivno zaračuna porez na imovinu. Pri tome naročito napominjemo da zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha na osnovu kojih se može utvrditi površina i spratnost objekta, čak i onih u zgradama za kolektivno stanovanje, a koji postoje za gotovo sve objekte na teritoriji Republike Srbije, postoji zakonska mogućnost da se za nepokretnosti za koje se prijava za upis po oslonovu ovog zakona ne podnese, a koje nisu uvedene u evidenciju za porez na imovinu, taj porez utvrdi i bez prijave za upis prava svojine, a u tom slučaju je moguće da se utvrdi obaveza plaćanja poreza na imovinu i za prethodnih pet godina, u skladu sa propisima iz oblasti poreza.

Zabluda br. 3: Ne isplati mi se da podnesem prijavu za upis po osnovu ovog zakona, jer se radi o porodičnoj nepokretnosti koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu i koju nećemo nikada prodavati.

Stvarno stanje stvari: Ovo je usko posmatranje stvari koje ne uzima u obzir nekoliko važnih okolnosti. Iako sada ne planiramo da
raspolažemo određenom nepokretnošću, ne znači da nećemo želeti da to uradimo za pet ili 25 godina. Neupisane nepokretnosti su pravno nevidljive, pa su njihovo nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku ili prodaja otežani ili onemogućeni. Pored toga, priključenje na komunalne mreže, koje su sada dostupne ili će postati dostupne legalnim objektima u našem susedstvu, može biti otežano ili onemogućeno za objekte koji nisu upisani. To što nam sada daljinsko grejanje ili gas nisu dostupni ili što možda nismo zainteresovani za njih, ne znači da će tako biti i za dve ili tri godine. Takođe, sprovođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji na ovim objektima u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji može biti onemogućeno. Pravni i praktični položaj vlasnika upisanih nepokretnosti je višestruko povoljniji od „vanknjižnih“ vlasnika.

Zabluda br. 4: Zakon je donet samo da bi se evidentirali investitori u nelegalnu gradnju, ne postoji namera da se vlasnici zaista upišu u katastar, što potvrđuje činjenica da do sada nije doneto ni jedno rešenje o upisu.

Stvarno stanje stvari: Zakon je donet sa namerom da naši građani budu svoji na svome, za šta je upis svojine u katastar najvažniji uslov. Cilj je da budu upisani svi objekti za koje za to postoji zakonski osnov. Do sada ni jedan upis po ovom zakonu nije izvršen, jer je tako predviđeno Zakonom: tek nakon što istekne rok za prijavu nepokretnosti za upis (5. februar 2026. godine) i što istekne rok od dodatnih 30 dana na prigovore na podnete prijave (7. mart) biće moguće donositi potvrde Agencije o ispunjenju uslova za upis i rešenja o RGZ-a o upisima. Ovo je predviđeno da bi se obezbedila pravna sigurnost, koja je prioritet broj jedan u imovinsko-pravnim odnosima. Dakle, prve upise možemo da očekujemo od marta 2026, a trenutno se radi ne tome da se omogući donošenje što većeg broja rešenja o upisu u najkraćem mogućem roku.

Potrebna dokumentacija

Za podnošenje zahteva za legalizaciju neophodna je važeća lična karta ili pasoš, kao i bilo kakav dokaz o vlasništvu, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje ili sudska presuda. Takođe, potrebno je navesti broj katastarske parcele, podatke o objektu (vrstu, površinu i spratnost), kao i dati izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi navedeni podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i u slučajevima kada je objekat izgrađen na tuđem zemljištu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je nova pravila o legalizaciji objekata u okviru drugog paketa ekonomskih mera, govorivši o ovom zakonu kao onom koji će omogućiti rešavanje pitanja 4,8 miliona bespravnih objekata.

On je objasnio da će građani slati elektronsku prijavu i da će ceo postupak biti završen u roku od 60 dana.

- Pošaljete samo prijavu, objasniće vam na svakom mestu u opštini. To će raditi Agencija za prostorno planiranje u svakom katastru. Svuda ćete imati te informacije. Jedan običan papir pošaljete, najjednostavniji. I vi do Nove godine, u roku od 60 dana, imate legalan svoj objekat - rekao je Vučić.

Koliko košta legalizacija

Trošak legalizacije kreće se od 100 do 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od lokacije i zone u kojoj se objekat nalazi.

Beograd

- Ekstra zona: 1.000 evra
- Prva zona: 800 evra
- Šesta i ostale zone: 100 evra

Gradovi sa više od 100.000 stanovnika (uključujući Čačak)

- Ekstra i prva zona: 500 evra
- Druga zona: 250 evra
- Četvrta i ostale zone: 100 evra

Gradovi i opštine od 50.000 do 100.000 stanovnika

- Ekstra i prva zona: 300 evra
- Treća i ostale zone: 100 evra

Manje opštine i sela

- Jedinstvena naknada: 100 evra

Za magacine, skladišta, pomoćne, ekonomske i proizvodne objekte površine do 500 kvadrata naknada se ne plaća, dok se za objekte veće od 500 kvadrata plaća 10 evra po kvadratnom metru.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji, kao i porodice sa troje i više dece, ukoliko im je to jedina nekretnina u kojoj žive.

Predsednik Vučić istakao je da će najskuplja legalizacija biti za stan na Terazijama od 200 kvadrata, za šta će se plaćati 1.000 evra. Osvrnuo se i na cenu legalizacije u selima i manjim opštinama, gde će ona iznositi 100 evra.

- Ali, nije 100 evra samo kuća, porodični objekat i stambene jedinice, već i štala, šupa, ostava za alat, sve što vam je potrebno, a nema više od 500 kvadrata, ide za 100 evra. Pet objekata, 100 evra. Ukupno. I sve vam je legalno - naveo je Vučić.

Dodao je da država ne preuzima odgovornost za postojeće instalacije u tim objektima.