Šta treba imati uz sebe "za ne daj Bože": Novac, hrana, ali za porodicu je najvažnija jedna tehnička stvar
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili neke druge vanredne situacije, svako domaćinstvo u Srbiji bi trebalo da ima zalihe hrane, vode, lekova i sredstava za higijenu, novac, kao i toplu odeću za najmanje sedam do 10 dana.
No, pre nego što kupi i ove zalihe i spakuje ranac za hitne situacije, svaka porodica bi trebalo da obezbedi tranzistor i baterije, jer je to aparat koji u vanrednim okolnostima postaje jedina veza sa spoljnim svetom i nadležnim državnim institucijama, ističe za Kurir čuveni Avram Izrael, koga se svi sećamo iz 1999. godine, kada nas je rečima "Pažnja, pažnja" upozoravao na vazdušnu opasnost.
- Svaka porodica mora da ima zalihe više grupa proizvoda koje su joj dovoljne za sedam do 10 dana. Prvu grupu čine tehničke stvari i pribor, duga su lekovi, zatim hrana, stvari za ličnu higijenu i topla odeća. Što se novca tiče, dobro ga je imati što više, ali ako ne rade prodavnice, on vam neće mnogo značiti. Najvažnije je da svaka porodica ima tranzistorski prijemnik jer možete da primate obaveštenja od državnih institucija za postupanje, kao i dobru obuću. Treba imati i mobilni telefon, ali on je neupotrebljiv ako nema struje i interneta. Važno je napomenuti da, što se hrane tiče, treba izbegavati konzerve slanog mesa jer traže mnogo vode - objašnjava Izrael za Kurir.
ZALIHE ZA PORODICU POTREBNE ZA 10 DANA
1. Neophodna tehnička i pomoćna i sredstva
- tranzistorski radio-prijemnik s rezervnim baterijama
- baterijske lampe (svaki član po jednu)
- protivpožarni aparat
- zaštitne maske
- lični pribor za dekontaminaciju (ogrtač od PVC, rastvor deterdženta koji služi za čišćenje dekontaminiranih površina i ljudi)
- rezerve plina
- grejalica na plin
- lična dokumenta
2. Lekovi
- zalihe lekova za 10 dana (zavisno od individualnih potreba i da li ima male dece)
- zalihe lekova za hronične bolesnike za mesec dana
- pribor prve pomoći
- soda bikarbona (odlično je dezinfekciono sredstvo, u slučaju hemijskog napada i toksičnih akcidenata)
3. Hrana
- konzerve različite hrane za sedam do 10 dana
- dva do četiri litra vode po osobi dnevno za sedam do 10 dana
- tehnička voda u buradima ili bocama od pet litara za higijenu za 10 dana
- testenine za 10 dana
- brašno
- šećer
- ulje
- mast
- so
- gotove supe
- čokolada
- pasulj (pod uslovom da ima struje)
- kvasac (ako ima struje)
- rezerve soka
4. Higijena
- sapuni
- deterdženti
- šamponi
- toalet-papir
5. Topla odeća
- ćebad
- tople kape i šalovi
- topla presvlaka
- jedan ranac spakovan za sklonište (malo hrane, vode, lekova, tople odeće, tranzistor i baterijska lampa, gotove kašice, mleko i pelene za bebu)
- dobra obuća
Podsetimo, Švedska centralna banka preporučila je svim odraslim građanima da kod kuće čuvaju gotovinu u iznosu od 1.000 kruna, to jest 100 evra po osobi, što bi im bilo dovoljnu za kupovinu hrane, lekova i drugih potrepština za nedelju dana u slučaju rata ili neke druge ozbiljne krize. Savetovali su građane i da imaju kartice više banaka, kao i korišćenje lokalne internet usluge plaćanja "Swish".
- Pristup različitim načinima plaćanja jača sposobnost građana da obavljaju plaćanje tokom privremenih poteškoća, kriza ili, u krajnjem slučaju, rata - upozorila je Centralna banka Švedske.
Kako se zaoštrava sukob na Bliskom istoku između SAD, Izraela i Irana i šire ratna dejstva na susedne zemlje, i vlasti Kipra, na čijoj je teritoriji u više navrata napadana britanska vojna baza Akrotiri, izdale su hitno upozorenje svojim građanima i izdale preporuku da svi spakuju "ranac za hitne slučajeve".
- Kao meru predostrožnosti, napravite sopstveni ranac za hitne slučajeve sa osnovnim proizvodima, koji možete lako transportovati do skloništa, u slučaju da nadležni organi daju odgovarajuća uputstva - navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Kipra.
