Zašto stanodavci ne prijavljuju podstanare? Iako je besplatno, izbegavaju porez, a kazne su i do 300.000
Mnogi koji dođu u Beograd suoče se s istim problemom - pronalaskom stana koji mogu da plate. Međutim, čak i kada uspeju da nađu pristojan i finansijski prihvatljiv dom, problemi se često tu ne završavaju.
Sve više podstanara ističe da nailaze na otpor stanodavaca kada pokušaju da se prijave na adresu stanovanja, iako im je ta prijava neophodna za ostvarivanje osnovnih životnih prava.
Jedna Beograđanka, koja je nedavno prolazila kroz sličnu situaciju, postavila je pitanje koje muči mnoge: zašto je prijava na adresu toliki problem? Tokom višenedeljne potrage za stanom, gotovo svaki vlasnik s kojim je razgovarala odbio je da je prijavi, pravdajući se time da bi to značilo dodatne poreze i troškove.
Ova situacija ukazuje na ozbiljan jaz između zakonskih obaveza i stvarne prakse. Mnogi podstanari ne znaju da neprijavljivanjem na adresu gube niz prava, od pristupa zdravstvenom osiguranju i mogućnosti upisa dece u školu, do ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć ili prijavu u službi za zapošljavanje. Drugim rečima, bez prijave na adresu, podstanar zvanično ''ne postoji'' u mestu u kojem stvarno živi.
Iako se često veruje da prijava podstanara automatski znači dodatne troškove za stanodavca, pravnici tvrde da to nije tačno, objašnjavajući da vlasnici stanova nemaju finansijsku obavezu ako samo dozvole prijavu prebivališta stanara.
- Sam čin prijave podstanara na adresu ne košta ništa. Problem nastaje jer vlasnici strahuju da bi neko mogao da zloupotrebi tu prijavu, na primer tako što bi na toj adresi registrovao firmu. U slučaju izvršenja, postupak bi mogao da se sprovodi u stanu koji je vlasnik izdao, što ga stavlja u nezgodan položaj - kaže naš sagovornik.
Šta tačno kaže zakon?
Iako je procedura prijavljivanja podstanara na adresu jednostavna i besplatna, mnogi stanodavci i dalje izbegavaju da to učine, najčešće iz straha da će automatski morati da plaćaju dodatne poreze.
Međutim, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prijava prebivališta stanara sama po sebi ne povlači novu poresku obavezu, već samo ukazuje na činjenicu da je stan izdat.
Pravi osnov za porez nastaje izdavanjem nepokretnosti, a obveznik je stanodavac koji prihod od zakupa mora da prijavi Poreskoj upravi u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora o zakupu.
Porez se obračunava po stopi od 20 odsto na osnovicu koja se dobija umanjenjem prihoda za normirane troškove od 25 procenata. U praksi, međutim, veliki broj stanodavaca taj prihod ne prijavljuje, iako im prete kazne i do 300.000 dinara. Stručnjaci upozoravaju da prijava stanara na adresu ne povećava poresko opterećenje, već doprinosi pravnoj sigurnosti i stanodavca i podstanara.
Novčane kazne i zaštita
Zakon o prebivalištu i boravištu predviđa i novčane kazne za nepravilnosti, koje mogu iznositi od 10.000 do 300.000 dinara, ali se, kako sagovornik Biznis Kurira ističe, takvi slučajevi retko procesuiraju.
Ipak, postoji mehanizam zaštite za vlasnike, a to je pasivizacija adrese.
- Ako se utvrdi da osoba više ne živi na prijavljenoj adresi, ili je prijavu izvršila uz neistinite podatke, nadležni organ može da pasivizira tu adresu, čime se poništava prebivalište stanara - zaključuje pravnik.
Na kraju, problem ostaje u međuprostoru između straha vlasnika i prava stanara. Dok jedni brinu da bi prijava mogla da ih izloži riziku, drugi se suočavaju s time da bez nje ne mogu ostvariti osnovna građanska prava. Rešenje, čini se, leži u boljoj informisanosti i doslednijoj primeni zakona koji bi zaštitio obe strane.
BiznisKurir.rs
