Srušena kuća može biti veliki problem: Evo kako se pokreće procedura brisanja objekta iz katastra

Bager je uklonio zidove i raščistio parcelu, ali kuća i dalje postoji na katastarskom planu. Brisanje objekta iz katastra ne nastaje automatski njegovim rušenjem. Vlasnik mora da prijavi promenu i dokumentuje da građevina više ne postoji.

Katastar sadrži podatke o parcelama, objektima, posebnim delovima zgrada i pravima na njima. Zbog toga fizička promena na parceli mora da bude formalno sprovedena i u evidenciji.

Prema Zakonu o državnom premeru i katastru, uklanjanje objekta predstavlja promenu na nepokretnosti. Imalac prava dužan je da zahtev za provođenje promene podnese u roku od 30 dana od njenog nastanka, dok troškove utvrđivanja i evidentiranja promene snosi podnosilac zahteva.

Ako vlasnik ništa ne preduzme, srušena kuća može nastaviti da se pojavljuje u katastarskim podacima, iako na terenu odavno ne postoji. To stvara nesklad koji može da postane problem prilikom prodaje parcele, procene njene vrednosti, podizanja kredita ili pripreme dokumentacije za novu gradnju.

Geometar potvrđuje da kuća više ne postoji

Prvi praktičan korak jeste angažovanje licencirane geodetske organizacije. Nije dovoljno poslati fotografiju prazne parcele ili izjavu vlasnika da je kuća srušena.

Geometar izlazi na lice mesta, proverava podatke katastra i utvrđuje šta se nalazi na parceli. Na osnovu zatečenog stanja izrađuje elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju.

Elaborat predstavlja stručni dokaz da upisani objekat više ne postoji ili da su njegovi gabariti promenjeni. Geodetska organizacija ga dostavlja nadležnoj službi za katastar u elektronskom obliku.

 Pre angažovanja geometra treba proveriti da li organizacija ima važeću licencu za izvođenje radova u postupku održavanja katastra. Registar licenciranih geodetskih organizacija dostupan je preko Republičkog geodetskog zavoda.

Koja dokumenta mogu biti potrebna

Elaborat je centralni deo postupka, ali nije uvek jedini dokument. Potrebne isprave zavise od toga kako i kada je kuća uklonjena.

Ako je vlasnik planski srušio legalno izgrađen objekat, značajni mogu biti dozvola ili rešenje o uklanjanju, prijava radova i dokumentacija nastala po završetku rušenja. Kada je objekat uklonjen po nalogu inspekcije, važni su inspekcijsko rešenje i zapisnik o izvršenom uklanjanju.

Uz zahtev se, prema okolnostima konkretnog slučaja, prilažu i podaci o parceli, dokaz o pravnom interesu ili druge isprave kojima se povezuje stanje na terenu sa objektom evidentiranim u katastru.

Ako je kuća srušena davno, uništena u požaru, poplavi ili drugoj nesreći, a dokumentacija nije sačuvana, geodetska organizacija najpre utvrđuje stvarno stanje. Nadležna služba zatim može tražiti dodatne isprave potrebne za odlučivanje.

Ne postoji jedan spisak dokumenata koji odgovara svakoj srušenoj kući, jer nije isto dobrovoljno, prinudno i rušenje usled nesreće.

Zahtev se katastru dostavlja elektronski

Prema Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, stranka zahtev za promenu podataka podnosi putem e-šaltera, preko ovlašćenog profesionalnog korisnika.

U praksi to najčešće obavlja geodetska organizacija koja je izvršila merenje i izradila elaborat. Katastar proverava zahtev, dostavljene isprave i elaborat, a zatim donosi rešenje o provođenju promene.

Brisanje objekta iz katastra završeno je tek kada promena bude sprovedena u bazi i kada kuća više nije evidentirana na parceli. Zato nakon donošenja rešenja treba ponovo proveriti podatke u javnom pristupu eKatastru.

RGZ može i po službenoj dužnosti da prati promene, između ostalog poređenjem katastarskih podataka sa snimcima teritorije iz vazduha. Ako utvrdi da upisani objekat ne postoji, služba može da ga izbriše po službenoj dužnosti. Međutim, vlasnik ne treba da se osloni na pretpostavku da će se to dogoditi odmah.

Rušenje bez dozvole i katastarsko brisanje nisu isto

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da se uklanjanju objekta, osim kada se izvršava inspekcijsko rešenje, pristupa na osnovu dozvole za uklanjanje.

Za njeno izdavanje zahtev se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, uz projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini i druge potrebne uslove kada rušenje može da utiče na javni interes, infrastrukturu, kulturno dobro ili životnu sredinu.

Ako je kuća već srušena bez odgovarajućeg odobrenja, brisanje objekta iz katastra ne znači da je rušenje naknadno postalo zakonito. Katastarsko evidentiranje stvarnog stanja i odgovornost zbog načina na koji je objekat uklonjen predstavljaju dva odvojena pitanja.

Delimično srušena kuća ne briše se cela

Posebno treba razlikovati potpuno i delimično uklanjanje objekta. Ako je uklonjen samo dograđeni deo, pomoćna prostorija, sprat ili drugi deo kuće, ne podnosi se zahtev za brisanje čitavog objekta.

Geometar tada snima preostalo stanje, a u katastru se menjaju gabarit, površina ili drugi podaci o zgradi. Katastar mora da prikaže ono što stvarno postoji na parceli, zbog čega se obim promene utvrđuje na terenu.

 Ako su u srušenoj kući bili upisani stanovi, poslovni prostori ili drugi posebni delovi, potrebno je obuhvatiti i njihove podatke. Brisanje glavnog objekta ne sme da ostavi posebne delove koji faktički više ne postoje.

Parcela ostaje upisana i nakon brisanja kuće

Brisanjem kuće ne briše se zemljište na kojem se ona nalazila. Parcela ostaje evidentirana sa svojom površinom, namenom, vlasnicima i pravima koja se na nju odnose.

Takođe, uklanjanje kuće ne gasi lične dugove vlasnika niti automatski rešava hipoteke, sudske sporove i druge terete. Ako su na objektu ili parceli evidentirana prava trećih lica, njihov status treba proveriti pre pokretanja postupka.

Po završetku katastarske promene korisno je proveriti i poresku evidenciju kod nadležnog organa lokalne samouprave. Ne treba pretpostaviti da će prethodno zaduženje za objekat odmah biti izmenjeno samo zato što je kuća izbrisana iz katastra.

Najvažnije je da podaci prate stvarno stanje: angažovati licenciranog geometra, prikupiti dokumentaciju o načinu uklanjanja i sprovesti brisanje objekta iz katastra. Tek tada na parceli neće ostati evidentirana kuća koja fizički više ne postoji.

Biznis Kurir/Nekretnine.rs