Velike promene za izgradnju: Za ove radove više neće trebati građevinska dozvola, jedno pravilo se pooštrava
Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Republike Hrvatske uputilo je na javnu raspravu predlog novog Pravilnika o građevinama i radovima za koje nije potrebna građevinska dozvola. Novi propis trebalo bi da zameni dosadašnji Pravilnik o jednostavnim i drugim građevinama i radovima iz 2017. godine i donese niz izmena u postupcima izgradnje, rekonstrukcije i energetske obnove.
Glavni cilj novog pravilnika jeste jasnije definisanje radova koji mogu da se izvode bez građevinske dozvole. Za pojedine radove administrativni zahtevi biće ublaženi, dok se za druge - poput izgradnje parkinga, postavljanja solarnih elektrana i dela radova na energetskoj obnovi - pravila pooštravaju uvođenjem dodatnih uslova.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na proširenje mogućnosti rekonstrukcije porodičnih kuća i drugih manje složenih objekata, odnosno stambenih zgrada sa najviše dva stana i površinom do 400 kvadratnih metara, kao i poljoprivrednih objekata do 600 kvadratnih metara.
Rekonstrukcija takvih objekata ubuduće bi mogla da se izvodi bez građevinske i upotrebne dozvole, pod uslovom da se ne menjaju lokacijski uslovi. Ipak, i dalje će biti obavezni izrada glavnog projekta, prijava početka radova i stručni nadzor nad mehaničkom otpornošću i stabilnošću objekta.
Pravila za kamp kućice i solarne elektrane
Predlog pravilnika prvi put izričito uvodi mobilne kućice u kampovima u građevinske propise. Biće dozvoljeno postavljanje prizemnih pokretnih objekata površine do 40 kvadratnih metara i visine do 3,5 metara na području obuhvaćenom lokacijskom dozvolom za kamp.
Za pojedinačne kućice neće biti potrebna građevinska dozvola niti glavni projekat. Međutim, izričito je naglašeno da se ova odredba, kao i mogućnost izgradnje bazena do 100 kvadratnih metara bez dozvole, ne odnosi na kampove koji se nalaze na pomorskom dobru.
Za investitore u obnovljive izvore energije predviđeno je da se solarne i agro-solarne elektrane snage do 10 megavata i dalje mogu graditi bez građevinske dozvole, ali moraju da budu u skladu sa uslovima iz lokacijske dozvole.
Time se pravila usklađuju sa novim Zakonom o prostornom uređenju, koji predviđa izradu idejnog projekta i energetsku saglasnost, a istovremeno ograničava postavljanje ovakvih postrojenja na zaštićenim područjima i vrednom poljoprivrednom zemljištu.
Kod energetske obnove ukida se dosadašnja široka mogućnost izvođenja obimnijih radova na spoljašnjem omotaču objekta i tehničkim sistemima bez glavnog projekta za zgrade do 600 kvadratnih metara.
Ubuduće će za radove na većim objektima biti potrebni glavni projekat i stručni nadzor. Bez glavnog projekta na svim objektima i dalje će moći da se menjaju samo spoljašnja i unutrašnja stolarija, kao i da se ugrađuju sistemi za klimatizaciju i grejanje snage do 30 kilovata.
Stroži uslovi za parkinge
Pooštravaju se i pravila za izgradnju parkinga. Oni će bez građevinske dozvole moći da se grade isključivo na građevinskoj parceli postojećeg objekta.
Time se ukida mogućnost izgradnje parkinga na drugim parcelama koje imaju uređen prilaz, dok se iz pravilnika u potpunosti izbacuje kategorija rotacionih parkinga.
Pešačke i biciklističke staze moći će da se grade bez dozvole i projekta samo ako se time ne menja tehničko rešenje javne saobraćajnice.
Među novinama je i mogućnost izgradnje malih sanitarnih sistema za odvodnjavanje, kapaciteta do 10 ekvivalentnih stanovnika, bez dozvole i projekta za objekte koji nemaju pristup javnoj kanalizaciji.
Kod cisterni, septičkih i sabirnih jama zapremine do 27 kubnih metara isti uslov primenjivaće se kao obavezan.
Izričito je naglašeno i da svi predviđeni radovi moraju da se izvode u skladu sa propisima kojima se uređuju imovinsko-pravni odnosi.
Novi pravilnik predviđa prelazni period od šest meseci od dana stupanja na snagu. Svi investitori koji u tom roku započnu radove ili prijave početak gradnje moći će da svoje projekte završe prema dosadašnjim pravilima iz 2017. godine.
Menjaju se pravila za separatore, stoku i spajanje stanova
Predlog novog pravilnika donosi i detaljnija pravila u vezi sa odvodnjavanjem i zaštitom životne sredine.
Bez građevinske dozvole i glavnog projekta ubuduće će moći da se ugrađuju mali sanitarni sistemi za odvodnjavanje kapaciteta do deset ekvivalentnih stanovnika za objekte koji nemaju pristup javnoj kanalizacionoj mreži.
Sa druge strane, postavljanje cisterni za vodu, kao i vodonepropusnih septičkih i sabirnih jama zapremine do 27 kubnih metara bez projekta biće dozvoljeno isključivo ako ne postoji mogućnost priključenja na javnu kanalizaciju.
Novo pravilo uvodi se i za nezavršene legalizovane objekte. Na njima će krov moći da se izvede bez nadzida, i to isključivo radi zaštite od atmosferskih uticaja. Dosadašnji propis dozvoljavao je nadzid visine do 0,6 metara.
Kada je reč o poljoprivredi, za nadstrešnice za stoku ubuduće će izričito biti propisano da moraju da budu izvedene bez poda i instalacija.
Kod spajanja stanova ili drugih posebnih delova zgrade naglašava se da ti delovi ne smeju da pripadaju zajedničkim prostorijama, niti se takvim radovima sme uticati na noseću konstrukciju objekta.
Takođe, u opšta pravila prvi put se izričito dodaje obaveza poštovanja imovinsko-pravnih odnosa prilikom projektovanja i izgradnje.
Među objektima namenjenim bezbednosti saobraćaja prvi put se pominju i saobraćajni separatori.
Za fotonaponske panele i punjače za električna vozila pravilnikom se uvodi obaveza pribavljanja posebnih uslova i potvrda nadležnih organa na glavni projekat.
Istovremeno se detaljnije uređuje železnička infrastruktura, uz smanjenje najveće dozvoljene površine kućica za unutrašnju opremu sa 12 na šest kvadratnih metara.
Šta se briše iz dosadašnjeg pravilnika
Sa druge strane, iz novog predloga u potpunosti se izbacuje kategorija rotacionih parkinga, kao i skladišta boca sa tečnim naftnim gasom. Ipak, ostaje mogućnost postavljanja paleta sa bocama ukupne mase do četiri tone.
Novim tekstom briše se i mogućnost izgradnje parkinga na zemljištu koje nije građevinska parcela postojećeg objekta, čak i kada ima uređen prilaz.
Iz terminologije se uklanja i pojam "hitne popravke“?
U odredbama o radovima bez glavnog projekta ubuduće ostaju definisani samo održavanje i hitne intervencije, dok se vanredno održavanje posebno uređuje u okviru radova za koje je potrebno izraditi glavni projekat.
Na kraju, investitorima je obezbeđen prelazni period od šest meseci od dana stupanja na snagu novog pravilnika. Svi koji u tom roku prijave početak gradnje ili započnu izvođenje radova moći će da svoje projekte u potpunosti završe prema dosadašnjim propisima iz 2017. godine.
Biznis Kurir/Dnevno.hr
