Velika zabluda oko programa "Svoj na svome": Upis u katastar nije isto što i legalizacija
Program "Svoj na svome", koji bi trebalo da omogući upis velikog broja objekata u katastar, mogao bi do kraja godine da obuhvati između 600.000 i 800.000 nekretnina. Za program je do sada podneto oko 2,5 miliona zahteva, dok je izdato približno 220.000 rešenja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da upis u katastar ne znači i legalizaciju objekta, niti će sam po sebi izazvati pad cena nekretnina.
Posrednik u prometu i zakupu nekretnina Ervin Pašanović rekao je da je Republičkom geodetskom zavodu dostavljeno oko 2,5 miliona zahteva za upis, a da je do sada rešeno oko 240.000 predmeta.
- Po projekcijama koje je ministarka iznela, očekuje se da do kraja godine bude rešeno između 600.000 i 800.000 zahteva, što je zaista impresivna cifra. Nadam se da će tako i biti - rekao je Pašanović.
Nema automatizacije postupka
On objašnjava da je najveći izazov ogroman broj pristiglih zahteva, kao i činjenica da ceo postupak ne može biti potpuno automatizovan.
- Ne može sve da se uradi putem veštačke inteligencije, jer na kraju referent mora da potvrdi da je sve urađeno u skladu sa propisima i da svojim potpisom verifikuje rešenje - naveo je on.
Prema njegovim rečima, imovinsko-pravni odnosi u manjim sredinama uglavnom su jednostavniji, dok su gradovi znatno složeniji zbog velikog broja bespravno izgrađenih stanova u stambenim zgradama.
- Ostaje i pitanje kako će se tretirati imovina nakon što bude upisana u katastar - rekao je Pašanović.
Dodaje da bi stambene zgrade u urbanim sredinama trebalo da prođu tehnički prijem kako bi ispunile sve zakonske uslove, što podrazumeva da objekti budu izgrađeni u skladu sa važećim projektima i propisima. Mnogi investitori koji su gradili objekte u međuvremenu su bankrotirali, nestali ili preminuli, zbog čega je program "Svoj na svome" omogućio da zahteve za upis podnose i sami vlasnici stanova, kao i stambene zajednice.
- U oba slučaja cilj je da se postupak maksimalno pojednostavi. Nadam se da će biti ispunjena planirana dinamika rešavanja predmeta - rekao je Pašanović.
Koje nekretnine neće moći da budu upisane?
Prema njegovim rečima, oko 12 odsto zahteva već je vraćeno, a takvih slučajeva biće i ubuduće. Razlog je to što su brojni objekti izgrađeni na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije i koje ne može da bude prenamenjeno u građevinsko zemljište. To se, između ostalog, odnosi na vodozahvate, šumsko zemljište i zemljište poljoprivrednih gazdinstava.
- Takvi objekti će po automatizmu biti odbijani. Zakonom je predviđeno da pređu u vlasništvo Republike Srbije, koja će potom odlučiti da li će ih srušiti ili im odrediti drugu namenu. To je ujedno i upozorenje za buduću nelegalnu gradnju - rekao je Pašanović.
On smatra da će objekti koji budu upisani kroz program "Svoj na svome" najverovatnije moći da budu predmet hipoteke.
Hoće li veća ponuda oboriti cene stanova?
Na pitanje da li će veliki broj novoupisanih nekretnina uticati na pad cena na tržištu, Pašanović kaže da takav scenario nije realan.
- Tržište nekretnina funkcioniše na osnovu ponude i tražnje, pa bi se moglo očekivati da veći broj objekata utiče na pad cena. Međutim, ključna je struktura tih nekretnina - objasnio je on.
Kako kaže, većina objekata koji će biti upisani ne nalazi se u centralnim gradskim zonama, već na periferiji ili u manjim mestima. Njihov upis će povećati njihovu tržišnu vrednost jer će moći lakše da se prodaju, ali neće značajno uticati na cene stanova u najtraženijim delovima gradova.
- Centralne gradske nekretnine koje diktiraju cene neće biti u velikoj meri obuhvaćene ovim propisom, zbog čega očekujem da će cene nastaviti da rastu - rekao je Pašanović.
On navodi da prosečna cena kvadrata stana u Beogradu trenutno iznosi oko 2.460 evra, dok se u delovima grada udaljenijim od centra stan u novogradnji može kupiti za između 2.000 i 2.200 evra po kvadratnom metru.
- Ne moramo svi da živimo na Vračaru, Starom gradu, Novom Beogradu, Dedinju ili Senjaku – zaključio je Pašanović.
Kurir Biznis/Kamatica
