Zakon "Svoj na svome" menja tržište nekretnina: Stručnjaci objasnili šta donosi zeleni status

Za program "Svoj na svome" pristiglo je oko 2,5 miliona prijava, do sada je izdato oko 220.000 rešenja, a do početka jeseni očekuje se obrada približno 320.000 zahteva.

"Ovo nije legalizacija, već upis prava svojine"

Advokat Nebojša Perović ističe da građani ne bi smeli da mešaju dva potpuno različita postupka - evidentiranje vlasništva i legalizaciju objekta.

- Ovaj zakon je jako jednostavan. Kada se pročita, čak i onome ko nije pravnik jasno je šta propisuje. U svakom pojedinačnom rešenju pisaće šta se utvrđuje. Jedno je pitanje čije je nešto vlasništvo, a sasvim drugo da li objekat ispunjava uslove iz građevinskih propisa, da li može da dobije upotrebnu dozvolu i da li je izgrađen u skladu sa zakonom. Te dve stvari apsolutno ne mogu da se poistovete. Ljudi često misle da će samim upisom automatski biti rešeno pitanje legalizacije, ali to nije tačno. Ovim zakonom se prvenstveno utvrđuje ko je vlasnik određene nepokretnosti, a tek nakon toga se ispituje da li objekat ispunjava sve zakonske uslove - rekao je Perović.

Govoreći o porezu, naglašava da većina građana nema razloga za dodatnu zabrinutost.

- Što se tiče poreza, i do sada su mnogi vlasnici objekata koji nisu bili ozakonjeni dobijali poreska rešenja iz opštinskih uprava. U tom pogledu neće biti nekih velikih promena, osim kod onih koji svoju imovinu nikada nigde nisu prijavili. Srbija nije jedina zemlja koja ima ovaj problem. Slična situacija postoji i u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Grčkoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Razlika je u tome što je ovaj zakon pojednostavio postupak u odnosu na ranije pokušaje legalizacije, kojih je bilo više posle 2000. godine. Cilj je bio da se smanji prostor za korupciju i da se konačno zna ko je vlasnik određene nepokretnosti - objasnio je advokat.

Dodaje da će uređeni imovinsko-pravni odnosi imati značaj i za banke, izvršne postupke i promet nekretnina.

- Godinama je postojao problem da ljudi nisu mogli da dobiju kredite ili da se sprovedu određeni izvršni postupci, jer nije bilo jasno ko je vlasnik kuće ili njenog dela. Zato je bilo neophodno da se utvrdi vlasništvo, a tek onda da se rešava pitanje da li objekat može da dobije građevinsku ili upotrebnu dozvolu - rekao je Perović.

Šta zapravo znači "zeleni status"?

Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović objašnjava da "zeleni status" predstavlja potvrdu da su imovinsko-pravni odnosi rešeni, ali ne i da je objekat prošao kompletnu proceduru legalizacije.

- U Srbiji imamo oko deset miliona registrovanih posebnih nepokretnosti, a gotovo polovina dugo nije bila upisana u katastar. Posle nekoliko neuspelih pokušaja legalizacije došlo se do rešenja koje je, po mom mišljenju, jedino bilo moguće. Ovaj zakon nije napravljen da bi građani dobili upotrebnu dozvolu, već da bi se registrovalo vlasništvo nad objektima. Ako je objekat građen na tuđem zemljištu, on nikada neće dobiti zeleni status. Takvi predmeti se vraćaju na dopunu i građani prvo moraju da reše imovinsko-pravne odnose pred sudom. Tek tada mogu da nastave postupak - rekao je Pašanović.

Kako ističe, oni koji dobiju zeleni status konačno će moći slobodno da raspolažu svojom imovinom.

- Ko dobije zeleni status, njegov objekat je imovinsko-pravno čist. To ne znači da je automatski dobio upotrebnu dozvolu, niti da je prošao tehnički prijem, ali za najveći broj porodičnih kuća to praktično znači da će moći da se prometuju, osiguravaju, založe za kredit i da njihov vlasnik konačno dobije pun pravni status kada je reč o vlasništvu - objasnio je on.

Veliki gradovi biće najveći izazov

Pašanović smatra da će najveći posao tek uslediti, jer na red dolaze Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i drugi veliki gradovi.

- Želja je da do kraja godine bude obrađeno između 600.000 i 800.000 objekata. To bi bio ogroman uspeh jer bi veliki broj građana konačno mogao da raspolaže svojom imovinom. Međutim, predmeti ipak moraju da prođu određenu kontrolu. Dokumentacije ima mnogo, ljudi su nestrpljivi i često zovu da pitaju da li postupak može da se ubrza, ali jednostavno je reč o ogromnom broju nepokretnosti. Kada sve to uđe u pravni promet, položaj vlasnika će se potpuno promeniti - rekao je Pašanović.

Govoreći o tržištu nekretnina, navodi da ne očekuje značajan pad cena.

- Analize pokazuju da se najveći broj objekata koji će biti upisani nalazi na periferiji gradova i da su uglavnom porodične kuće. Zbog toga ne očekujemo da će njihov ulazak na tržište značajnije uticati na cene stanova i atraktivnih nekretnina koje su danas najtraženije - rekao je stručnjak za nekretnine.

Perović upozorio: "Ljudi misle da imaju stan, a pravno nisu vlasnici"

Nebojša Perović posebno upozorava na problem kupovine stanova na osnovu neoverenih predugovora i ističe da mnogi građani nisu ni svesni rizika kojem su bili izloženi.

- Ovo nije legalizacija, ponoviću još jednom. Ovim zakonom se samo utvrđuje ko je vlasnik određene nepokretnosti. Tek posle toga se proverava da li ona ispunjava uslove da bude potpuno ozakonjena. Ljudi godinama nisu mogli da prometuju nekretnine koje nisu bile upisane u katastar, pa su pokušavali da problem rešavaju testamentima, poklonima ili raznim tužbama. Sada će konačno imati mogućnost da dokažu da je određeni stan ili kuća njihova imovina - rekao je advokat.

Posebno upozorava na razliku između građevinske i upotrebne dozvole.

- Razlika između rešenja o odobrenju za gradnju i upotrebne dozvole je kao razlika između neba i zemlje. Jedno znači da investitor sme da gradi, a drugo potvrđuje da je izgradio objekat u skladu sa projektom i zakonom. Kod nas su mnogi investitori menjali projekte, dodavali kvadrate, pretvarali garaže u stanove, a potom gasili firme. Ljudi su ostajali sa stanovima koje nisu mogli da uknjiže. Upravo zbog takvih slučajeva ovaj zakon omogućava da građani, uz odgovarajuću dokumentaciju, konačno dokažu da je određeni stan njihova svojina, iako objekat još nije potpuno legalizovan - zaključio je Perović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs