Mada je za povrtarske poslove na otvorenim poljima još rano u plastenicima je pravo vreme. Podjednako su uposleni kako oni koji se bave proizvodnjom rasada za konvencionalnu proizvodnju tako i oni koji rade organsko povrće u zatvorenom prostoru.
U Pivnicima u opštini Bačka Palanka osam udruženih domaćinstva organskog povrća krenulo je sa rasađivanjem rasada povrća, ali i setvom. Već su posejali krompir i spremaju da rasađuju papriku, paradajz, krastvace...Gazdinstva porodica Viček, Pacula, Blažek, Holi, Sklabinski, Ciganjik, Pisarov i Cabuka udružili su snage ne samo na njivi, već i na tržištu.
- Očistili su i jagode i pokrili ih agrotekstilom, ali i beru dospelu salatu i celer lišćar za prodaju. Кao i prošle godine, i ove će proizvodnju zasnovati na 20 hektara, u zatvorenom prostoru, a kasnije kada otopli i na otvorenim poljima - kazao je povrtar Mirko Vlček.
Po rečima Vlčeka, udruživanje se pokazalo kao dobro rešenje i preporučuje ga i drugima, jer osigurava dobitak i lakše širi gazdinstvo, ali se grupnim radom može uštediti u nabavci repromaterijala, transportu i skladištenju robe. - Mada je profit uvek neizvestan jer zavisi od godine, uslova na tržištu, ali i sreće. S druge strane, organska proizvodnja uliva izvesnu sigurnost jer se sve više traži hrana bez hemije.
- Кada smo počeli pre 11 godina bilo je tri domaćinstva, a sada osam porodica zajednički radi, ulaže, nabavlja repromaterijal i dogovara šta će ko sejati da se ne bi preklapali i nudi povrće na Ribljoj pijaci u Novom Sadi i na organskoj pijaci na Novom Beogradu - kaže on.
Podsticaj za zdravu hranu 63.000 dinara
Organska proizvodnja se širi iz godine u godinu, ali ne naglo već postepeno ide uzlaznom linijom. Tome doprinose i podsticaji koje daje država, po hektaru 63.000 dinara za proizvodnju do 20 hektara.
Prema podacima iz 2022. godine, zauzimala je između 25.000 i 26.000 hektara, a podaci iz prošle godine još nisu objavljeni.
Vlček kaže da proizvode gotovo sve povrtne vrste i da celokupan rod i prodaju:
- Što je ponuda raznovrsnija interesnatnija je potrošačima i brže se proda. I ne pravimo razliku između malih i velikih kupaca, već šaljemo povrće i na kućne adrese, ali i velikim kupcima. Dešava se da nešto od povrća ostane. Ove godine imamo, recimo, još belog luka oko 150 kilograma.Slabije se tražio, ali pošto je tek februar, nadamo da ćemo ga prodati do novog roda.
- U odabiru organske proizvodnje svima nama na prvom mestu je bilo da povrće gajimo bez hemikalija, očuvamo okolinu i bidivezitet, ali smo vremenom uvideli i da doprinosimo ruralnom razvoju Pivnica.
kurir.rs/Dnevnik
NE PROPUSTITE
