Za kravu zna otkad je rođen, a poljoprivredom i farmerskim poslom nastavio je da se bavi po uzoru na svog dedu i oca. Još kao mali je zavoleo životinje i ta ljubav nikada nije prestala. Slađan Glišić (42) i danas ima svoju farmu životinja u selu Deliblato, nedaleko od Kovina, a pretežno se bavi proizvodnjom mleka.
Kada je nasledio porodičnu farmu od oca, odlučio je da je preoblikuje u moderno gazdinstvo. Slađan je uložio sav svoj trud u razvoj farme krava. Uveo je nove tehnologije, poboljšao ishranu stoke i osigurao najbolje uslove za njihov život.
- Za kravu znam otkad sam rođen. Moj pokojni deda ih je držao, pa su moji roditelji to nastavili, a onda sam se oženio i već smo bili u toj priči, pa sam odlučio da podignem ceo posao na malo viši nivo - započinje Slađan.
Njegova farma poseduje između 60 i 70 grla simentalske rase krava, a njihovom kvalitetnom ishranom se trudi da i mleko bude na zavidnom nivou.
- Ono što je najvažnije je da se dobro hrane, nekim delom koncentratom, silažom, repinim rezancem, stočnim treberom i slično. A kada dođe vreme za mužu, tada postoji poseban proces, gde čovek i nema fizički kontakt sa tim mlekom, zato što postoje aparati koji direktno to sređuju. Na meni je da operem vime, izmuzem prve mlazeve, a nakon toga se stavljaju pomenuti aparati koji obavljaju ostatak muže - nastavlja Slađan.
Zatim, objašnjava kako postoje posebni uređaji koji hlade mleko i na taj način održavaju idealnu temperaturu od tri do četiri stepena.
- Postoji i uređaj u kom se mleko hladi, na neka tri-četiri stepena, a onda dolazi mlekara koja to preuzima. Oni imaju svoje pumpe, kojima se to pretače u rezervoare, kao i transportne kombije, koji sadrže rashladnu komoru i u njima nastavlja da se održava ta pogodna temperatura - ističe farmer.
Prema njegovim rečima, posao je isplativ, iako zahteva stopostotnu uključenost u svaki korak održavanja i proizvodnje.
- Ne mogu da kažem da se ne isplati. Kada bih sve stavio na papir, cifre ne lažu. Ne računam tu posao koji radim ja, kao ni ono što radi moj otac, majka, čak i baba koja ima 90 godina, isto ni supruga, koja je aktivno uključena u rad na farmi. Ne računam ni rad svoje dece, što znači da tu ne postoji nikakav trošak radne snage. Sve što zaradimo, time raspolažemo u skladu sa potrebama - naglašava Glišić.
S druge strane, kada je reč o prodaji mleka mlekarama, tu postoje jasna pravila, od kojih ne odstupa ni mlekara, ali ni on. Cene su unapred definisane, a na njima je da ispoštuju međusobne dogovore.
- Jedan deo mleka predajem mlekari, a drugi deo onima što imaju mlekomate, neki se nalaze i u tržnim centrima, pošto još uvek nemam dovoljan broj svojih, koji bi mogao da isprati celu moju proizvodnju, jer mi dnevno proizvedemo od 400 do 500 litara. Mleko prodajem po ceni koju je odredila mlekara, a to je 66 dinara, dok je na mlekomatima 100 - priča Slađan.
Kako je uvek spreman da rizikuje, u budućnosti planira da potencijalno napravi svoj salaš, na kom želi da privuče veliki broj ljudi, koji će moći da uživaju u prirodi, domaćim proizvodima, a sve to družeći se sa životinjama.
- Planovi za budućnost su mi jako veliki. Prošle godine sam kupio njivu koja se nalazi na rubu šume, blizu Šumarka. Lokacija je fenomenalna, jer njiva ima dva izvora, a zamislio sam da tamo napravim salaš. Mnogo dece nije ni videlo pojedine domaće životinje uživo, mislim da bi stvarno značilo da se tako nešto realizuje. Smatram da životinje oplemenjuju ljude i da pored njih može mnogo toga da se nauči - zaključuje farmer Slađan.
NE PROPUSTITE
