MARIJA JE VRHUNSKI MAJSTOR PUSTOVANJA: Njene vešte ruke boje vunu korom šljive i jasena, a sve zainteresovane obučava BESPLATNO

Za farbanje domaće vune Marija Vujčić (45) koristi prirodne boje, pa tako pre nego što naručite njene ručno izrađene proizvode možete birati između boja kore šljive i jasena, nara, lukovine, indiga, broća i slično. Ona se godinama bavi pustovanjem i za taj zanat se usavršila učeći od ruskih umetnica na internetu.

Ona je po obrazovanju diplomirana bibliotekarka informatičarka, sa diplomom Filološkog fakulteta koja, kako kaže, „skuplja prašinu na polici više od 15 godina“.

- Iako sam sertifikat za majstora starih zanata dobila po otvaranju radnje, tek sada, posle skoro deset godina mogla bih se nazvati majstorom. Pošto kod nas nije bilo edukacija za taj zanat, morala sam da učim preko interneta i da kupujem kurseve od ruskih majstora, ali i na svojim greškama - objašnjava Marija, kojoj je pustovanje vune primaran posao od kojeg živi.

Besplatne radionice pustovanja, jednog od najstarijih oblika izrade tekstila, i bojenja vune prirodnim bojama biće održane na dve lokacije.

- Radionice su inicirane izložbom Čitanje boja i deo su pratećeg programa izložbe. Odabran je ovaj datum kada obeležavamo datum rođenja Hristifora Crnilovića koji je svojim istraživačkim i sakupljačkim radom mnogo doprineo ovoj temi - ističe Marija.

Cilj je da polaznici naprave gotov proizvod, odnosno upotrebni predmet, koristeći samo sirovu vunu, svilu i biljne boje. Radionice su namenjene isključivo odraslima.

Kako je nastala ova ideja da se spoji pustovanje vune i prirodno bojenje?

Marija je bila inspirisana radom mr Jelene Đukanović, profesorke na Fakultetu za dizajn i multimediju u Podgorici, koja godinama kroz projekat Sve boje Crne Gore istražuje ovu temu, kao i izložbom Čitanje boja u Etnografskom muzeju autorke Marine Cvetković.

- Kuma mi je pre više od deset godina poklonila jednu kuglu od pustovane vune i ja sam se zainteresovala za to i krenula da istražujem po internetu - priča Vujčić.

Takođe, napominje kako je dosta naučila od jedne Ruskinje koja je arhitekta, ali se kasnije pustovanju vune potpuno posvetila i ima svoju školu onlajn pustovanja.

- Kasnije sam sa koleginicama iz Srbije razmenjivala iskustva i upoređivala načine na koje svaka od nas radi, najviše sa Smiljkom Mišković, Snežanom i Ljubicom Crnoglavac i drugima, koje se isto bave pustovanjem više godina - naglašava Marija.

S druge strane, ističe kako mokro pustovanje podrazumeva da se vuna slaže, preliva sapunom i vodom i onda se trlja i valja.

Domaću vunu joj iz Tršića, gde je odrasla, najčešće donosi otac, dok uvoznu merino vunu nabavlja iz vunovlačare u Pirotu.

- Moji su se oduvek bavili suvenirima, pa mi otac od komšija često sakupi vunu, koju operemo, osušimo, ručno očistimo i šaljemo u vunovlačare. Farbamo je jestivim i biljnim bojama, od kojih su najpopularnije orahovina i lukovina - priča Marija.

Zatim, pokazala je uzorke vune nakon što se ofarba korom od drveta šljive.

- Ovde možete videti i uzorke kako vuna izgleda kada se ofarba korom od drveta šljive ili jasena, a tu su i zelena galica koja se često koristi kao katalizator i prah biljke indigo za dobijanje plave boje - pokazuje Vujčić.

Marija narudžbine prima preko interneta i kada joj klijenti naruče neki od proizvoda, ona im ponudi u bojama koje trenutno ima kod sebe.

Osim toga, proizvode možete pronaći i u još nekoliko suvenirnica, a šalove i torbe u Beogradskom izlogu.

Kaže i da je vuna odličan materijal, jer upija vlagu, a dok vam je na nogama u vidu papuča, ona radi mikromasažu stopala za bolju cirkulaciju.

Vuna greje zimi, a može se nositi i leti. Papuče se peru u veš mašini, a šalovi i kape ručno.

- Na papuče od pustovane vune stavljam gumeni đon, jer se bez toga mnogo klizaju. Tražene su i kape, beretke, rukavice bez prstiju i sapuni u vuni, dok ja najviše volim da pravim šalove. Za izradu jednog para papuča treba mi najmanje jedan dan i dosta snage dok ne izvaljam vunu kako treba, pošto se sve radi ručno - objašnjava ona.

Pošto je trenutno zima i nema biljaka, Marija će na radionicama doneti deo već pripremljenih prirodnih boja, a deo će praviti sa polaznicima na licu mesta.

- Boje se mogu dobiti iz raznih biljaka koje rastu svuda oko nas. U zbirci Etnografskog muzeja možete pronaći predmete bojene orahom, koprivom, hrastom, broćem, gavezom, mlečikom, korom jasena, šljive i mnogih drugih biljaka koje su se kod nas od davnih vremena koristile - priča Marija.

Takođe, za postojane i intezivnije boje, kako kaže, tokom kuvanja u vodu se dodaju neke od metalnih soli kao što su zelena galica, stipsa i plavi kamen. Konačna boja koja se dobije od jasena je siva do crne, od oraha braon, od nara vuče na žućkasto, a od lukovine na narandžasto.

Svaki polaznik će posle besplatne radionice poneti sa sobom ono što je napravio, odnosno ispustovao: futrolu, neseser, činijicu ili druge manje predmete.

Prirodne boje će biti pravljene po receptima Hristifora Crnilovića, koji se čuvaju u zbirci Etnografskog muzeja, ali će biti govora i o savremenim trendovima, bojenju gljivama i lišajevima.

Vuna može da se kombinuje sa drugim materijalima, najčešće sa svilom, viskozom i raznim predivima.

Besplatne radionice su otvorene za sve punoletne ljubitelje starih zanata i pustovanja, a opremu za rad polaznici će dobiti na licu mesta.

kurir.rs/pricesadusom.com